KOSOVO - ODMOTAVANJE KLUPKA

Vest o potpisivanju Sporazuma o vracanju ucenika, studenata i prosvetnog kadra albanske nacionalnosti u skolske objekte i fakultete na Kosovu, izmedju predsednika Srbije Slobodana Milosevica i lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove, kojeg njegovi sunarodnici smatraju predsednikom Kosova, preko posrednika u liku italijanske Katolicke zajednice Sant Edjidio bila pravo iznenadjenje za oba do danas sukobljena entiteta. Tim pre sto se samo nekoliko dana pre ovog "istorijskog" cina tek pocelo naslucivati da su konkretniji kontakti uspostavljeni na relaciji Pristina- Beograd. Srpska javnost, kao ni albanska nista nije slutila. U svom poslednjem susretu sa novinarima, Rugova nije opovrgao glasine o kontaktima sa srpskom stranom, ali je samouvereno tvrdio da ce se i u ovoj skolskoj godini nastava na albanskom jeziku odvijati kao i svih sest prethodnih - u privatnim objektima. Preostalo je, dakle, da obe strane potpisnice insistiraju da ovaj sporazum ne zadire u resavanje politickog statusa Kosova, sto barem po reagovanjima vecine srpskih, pre svega opozicionih krugova nije moglo glatko da prodje. U prvim reakcijama, pored formalne podrske o, rekli bi kosovski Albanci, "oslobadjanju" skola za albanske djake, u razlicitim oblicima se ukazivalo da je Rugova priznao srpsku drzavu - bilo da se kao argument nudi cin potpisivanja, ili to sto je ispred imena kosovskog lidera, kojeg su njegovi sugradjani birali za predsednika Kosova, stajala samo titula doktora.

S druge strane, kosovski politicki krugovi, pozitivno ocenjuju ovaj Sporazum, osim pojedinaca koji u tome vide nesto sasvim drugo. Tako, Adem Demaci, koji je na celu pristinskog Odbora za zastitu ljudskih prava istice da je ovo velika pobeda za Milosevica i svodjenje kosovskog pitanja na lokalnu autonomiju, cime ce se Albanci uvaliti u beskrajno dogovaranje sa srpskim rezimom, oko postizanja krajnjeg cilja. Medjutim, Jorgovanka Tabakovic iz kosovskog odbora Srpske radikalne stranke, uputila je pohvale, zbog vodjenja mirovne politike, Ibrahimu Rugovi, koji po njoj, bez krvoprolica korak po korak realizuje politicke teznje kosovskih Albanaca. Razocaran je i Momcilo Trajkovic, jedan od lidera Srpskog pokreta otpora: "Smatram da je ovaj sporazum umnogome zabrinuo i zaprepastio srpski narod. On dolazi iza njegovih ledja, on na neki nacin najavljuje na koji nacin ce se resavati problem Kosova i Metohije, pa cak i njegov status. Ukoliko se na ovakav nacin nastavi resavanje problema Kosova i Metohije, iskljucivanjem srpske strane na Kosovu, da svi ti sporazumi nece biti u funkciji zblizavanja, zajednickog zivota, vec ce pre svega uneti strah i povecati iseljavanje Srba sa ovih prostora" upozorava Trajkovic, podsecajuci da srpski predsednik nije ispunio obecanje o naseljavanju 100 hiljada Srba na ovom prostoru. On je misljenja da su Albanci vise dobili, da je srpska strana izgubila.

Analiticari ipak ocenjuju da se radi o prvorazrednom politickom dogadjaju, jer su pregovaraci, Milosevic i Rugova fakticki prvi put priznali jedan drugom legitimitet od kada je Kosovu ukinuta autonomija 1989. godine i kada je srpski rezim to postavio u sferu najvecih srpskih nacionalnih i politickih interesa, koje danas mnogi ocenjuju kao uvod u raspad Jugoslavije.

Veruje se da je doslo do obostranog popustanja pod pritiskom medjunarodne zajednice. Srpski krugovi smatraju da je predsednik Milosevic bio prinudjen da pokaze spremnost na dijalog sa Albancima, zbog toga sto se kosovski problem vezuje sa skidanjem spoljnog zida sankcija koje mu je, kako se tvrdi, medjunarodna zajednica obecala posle izbora u Bosni.

Inace, na Kosovu je nastava pocela kao i ranijih godina. Oko 400 hiljada ucenika i studenata albanske nacionalnosti nastavu obavljaju po privatnim objektima, a oni srpske u postojecim skolskim zgradama. Prvi se jos uvek finansiraju iz kase kosovske vlade u egzilu i dobrotvornih priloga pojedinaca, drugi iz drzavne kase. Ovako ce, po potpisanom dogovoru trajati jos neko vreme, dok sestoclana mesovita grupa ne utvrdi dinamiku vracanja albanskih djaka u ucionice. U svom nastupu pred novinarima, predstavnici Ibrahima Rugove u pregovorima oko normalizacije skolstva na Kosovu - Fehmi Agani (potpredsednik DSK), Dzavit Ahmeti (savetnik Ibrahima Rugove za obrazovanje) i Abdyl Rama (predsednik parlamentarne komisije za obrazovanje) ukazuju na vaznost cinjenice da dogovor odredjuje neuslovljeni povratak ucenika, studenata i nastavnika u skole i univerzitetske objekte kao i studentske domove...

Podvlaci se da je postignut dogovor, izmedju ostalog, o oslobadjanju objekata za prosvetnu delatnost, vracanju imovine, kao i dozvoli za normalno funkcionisanje svih pedagoskih institucija. Ima i nagovestaja da ce se odrediti radni prostor koji bi koristili svako zasebno, podeliti biblioteke, studentski domovi, sportske hale i ostalo, sto je nekada bilo zajednicko. Sledeci sastanak je predvidjen vec za pocetak sledece nedelje u Rimu, a istice se da ce i ovom prilikom biti prisutna i treca strana. Prvi konkretniji rezultati radne grupe ocekuju se vec tokom septembra. Komentatori u ovdasnjoj stampi smatraju da je postignut korak napred, jer osim vracanja u skolske objekte nije bilo nikakvog dogovora oko spornih planova i programa, kako to zele da prikazu neki krugovi bliski srpskom rezimu. Srpski prosvetni krugovi vidno su uznemireni, posebno rukovodeci kadar. Valjda, kazu cinicniji, zbog onih ne tako davnih vremena kada su trazili odvojen skolski prostor, ukidanje nastave na albanskoma (najvise oni univerzitetski), mnogi direktori skola "uspesno" su obavili i ulogu policajaca u onemogucavanju albanskih ucenika da koriste skolski prostor. Na srecu ima i izuzetaka. Direktor nekada Tehnicke, danas gradjevinsko- saobracajne skole, Milka Radulovic kaze: "Mislim da je ovo pametan potez, mi zivimo zajedno i treba da i dalje tako zivimo, jer ni mi ni Albanci nemamo druge domovine".

Nakon ovog blagog zemljotresa, mnogi se pitaju: da li je pozicija Ibrahima Rugove poljuljana i da li ce kosovski Albanci sada izaci na Savezne izbore? Sudeci po reakcijama i raspolozenju kosovskih gradjana a i politickih krugova, Rugova je ipak na neki nacin ispunio obecanje da ce se kosovski problem resavati polako, korak po korak, a na izlazak na izbore niko i ne pomislja. Tako nesto se moze vezivati samo za, kako kazu i jedni i drugi, politicko razresenje kosovskog pitanja. A to moze biti, sudeci po dosadasnjem iskustvu - dugotrajan proces.

Violeta OROSI AIM Pristina