RATNI SINDROM

Sarajevo Aug 27, 1996

Ratni sindrom - bezanje od zivota

Devojcica, G.M., stara sesnaest godina ubila se. Oni kojio su je poznavali kazu da nije mogla da preboli izbeglistvo iz Orasja, gde je zivela do maja 1992. godine. Pocetkom rata, u Posavini, u ratnoj zoni dozivela je nervni slom, od eksplozija granata.

M.B. star dvadeset godina,odmah po zavrsetku rata, dolazi do svoje razrusene kuce ispaljuje sebi metak u celo.Ostao je na mestu mrtav. Zena, stara 23.godine, majka dvoje dece, ubija se. Imala je fiksideju da ce joj muz na frontu poginuti i da ce sama da brine o deci.

Crna serija samoubistava na podrucju koje je pretrpelo ratnu kataklizmu tu se ne zavrsava. Na podrcju koje pokriva Centar sluzbi bezbednosti Brcko od pocetka godine naovamo izvrseno je 38 samoubistava. Samo u Bijeljini za protekle cetiri godine ruku na sebe je podiglo vise od stotinu ljudi.U predratnim godinama desavalo se jedno ili dva samoubistva godisnje. Kada je rat stao tridesetosmoro ljudi,svih generacija, izvrsilo je samoubistvo, po sluzbenoj statistici, svojom voljom.

Nacelnik Centra sluzbi bezbednosti u Brckom, cije je sjediste sve donedavno bilo u Bijeljini, gospodin Andrej Bjelosevic, potvrdjuje da je suicid, kao reakcija na rat, u mirnodopsko vreme na ovom podrucju poprimio razmere epidemije.

Za reaktivna oboljenja u narodu je ustaljen naziv "vijetnamski sindrom" sto, po recima dr.Bogdana Stojakovica, nacelnika psihijatrijske klinike u Banjaluci, ne odgovara pravom stanju stvari u RS. "Vijetnamski sindrom,"kaze dr.Stojakovic "usko je vezan za americke vojnike povratnike iz rata u Vijetnamu koji su se vratili iz jednog rata i suprotno njihovim ocekivanjima docekani kao nacionalna sramota.To je kod njih prouzrokovalo psihosomatske poremecaje pothranjene ubedjenjem da su bili ucesnici nepravednog rata. "To se po njegovim recima ne moze porediti sa borcima ovog rata, jer je vecina od njih u rat otisli iz ideala i sa ubedjenjem da brane svoj narod. Slicnost se moze naci u neprihvatanju drustva i nebrizi drzave", kaze dr Stojakovic.

Od tridesetosmoro onih koji su izvrsili samoubistvo samo u ataru sest opstina oko Brckog, najveci broj je ruku na sebe diglo u januaru i aprilu. U ova dva kriticna meseca po jedanaest osoba je izvrsilo samoubistvo.Da pojava poprima zabrinjavajuci karakter i da bi se njome trebalo da pozabave,za to nadlezne,institucije,nas sagovornik naglasava vise puta.

U februaru i junu zabelezeno je po pet samoubistava,u martu dva i u maju cetiri. Cetrnaest je izvrseno vatrenim oruzjem, deset aktiviranjem eksplozivne naprave trinaest vesanjem, jedno skokom sa sestog sprata. Statisticari su neumoljivi.

Iz podataka Ministarstva unutrasnjih poslova i psihijatrijske klinike u Banjaluci se vidi porast broja samoubistava i reaktivnih oboljenja, uglavnom aktivnih ucesnika rata, izbeglica i dece. "Stresne situacije u ratu kod ljudi,a narocito kod dece,stvaraju psihicku preosetljivost koja se kod labilnijih osoba manifestuje u psihosomatskim poremecajima", objasnjava nacelnik Banjalucke klinike dr Stojakovic, ilustrujuci to podatkom da je broj reaktivnih oboljenja 1995.godine, u odnosu na predratnu 89, povecan 6 puta.

U policijskim dosijeima u Brckom zabelezeno je i to da je u trideset slucajeva rec o muskarcima, a u osam ostalih slucajeva su zene. Najvise samoubica bilo je starosne dobi od 18 do 40 godina.

"U mnogim slucajevima, reaktivna obolenja su se mogla prevenirati samo nekom recju zahvalnosti, medjutim povratnici iz rata nisu dobili ni taj minimum paznje", kaze dr Stojakovic.

Medju samoubicama veliki je broj mladih ljudi,bolje reci dece u starosnoj dobi od petnaest do osamnaest godina.

D.B./16/ iz Bijeljine, ucenik srednje skole, muzicar, oprastajuci se jedne veceri sa svojim drugarima iz benda,rekao je samo ovo: "Cao momci, odoh da se ubijem".I ubio se. V.M./17/, uzima dva oceva pistolja i prislanja ih sebi na slepoocnice. Nije mu bilo spasa. Trojica ucenika iste skole u razmaku od po mesec dana izvrsavaju samoubistvo iako nisu bili losi djaci. Nisu se poznavali.

Dr Stojakovic kaze da je samoubistvo bezanje iz krize linijom manjeg otpora i da kao doktor i covek ne moze opravdati taj nacin resavanja problema. O uzrocnicima samoubistava nas sagovornik je rekao da su oni dosta individualni, ali da, uopsteno govoreci, teska situacija u drzavi kod labilnih osoba daje izvrsnu podlogu za moguce samoubistvo.

Drzava za sada ne reaguje na ovu zabrinjavajucu pojavu ali uredno vodi statistiku koja je u domenu drzavne tajne i nepristupacna je javnosti.

Podaci su porazavajuci. Vise od svega porazavajuca je okolnost da ovim ljudima nije imao ko da pomogne.Problemom samoubistva malo ko se bavi. Neuropsihijatrijske klinike i ambulante pretrpane su pacijentima.Neuropsihijatara nema dovoljno.U Bijeljini,gradu koji je doziveo pravi demografski bum,dolaskom nekoliko desetina hiljada izbeglica i raseljenih lica, radi samo jedan neuropsihijatar i jedan neurolog.

"Prevencija je i u ovom slucaju moguca, medjutim u uslovima golog prezivljavanja zdravstvenih ustanova neostvariva je", kaze nacelnik banjalucke psihijatrijske klinike dr Stojakovic. "I sami vidite da je klinika smestena u barakama cija je gradjevinska upotreba istekla pre 15 godina", govori Stojakovic o zdanju u kojem radi. Govori potom da se lekovi jos uvek nabavljaju preko licnih poznanstava zdravstvenih radnika."U posebno teskom polozaju nalaze se izbeglice koje pribegavaju samoubistvima jer smatraju svoj zivot unistenim zivotom. Na te ljude se mora obratiti posebna paznja", upozorava nas sagovornik.

Mnogi ljudi iz ocajanja i neznanja spas traze kod raznih vracara i nadrilekara. Stojakovic, nacelnik najvece psihijatrijske klinike ove vrste u RS kaze da su to nemoralne osobe koje koriste nesrecu jednog narod da bi im izvlacili pare na krajnje podmukao nacin. "Jedina prava pomoc i lecenje moguce je u specijalizovanim klinikama", konstatuje dr Stojakovic i poziva sve kojima je pomoc potrebna da se za nju obrate lekarima,a ne vracarama.

Ljudi su prepusteni sami sebi, depresivna stanja se pojacavaju. Ukoliko se prezivi rat, velika je umesnost preziveti i mir.

Ljubomir Ljubojevic (AIM, Bijeljina) Igor Gajic (AIM, Banjaluka)