SLINAVKA I SAP NA KOSOVU - DA ILI NE ?

Jedan dezinfekcioni punkt postavljen na 50 - om kilometru puta Pristina - Prizren, gde je rukom bilo zapisano "Paznja - ugrozena zona", kao da je oznacavao granicu iza koje se nalazi prostor koji je, vec dva meseca zaredom, takoreci bio potpuno izolovan. Izolacija tih prostora je usledila kao posledica sirenja bolesti slinavke i sapa ("aftae epizootika"), zbog koje je, kako je zvanicno saopsteno, na Kosovu unisteno vise od 4 hiljada grla stoke, dok se nezvanicno barata brojkom od oko 8 hiljada unistene stoke. Medjutim, kako se saznaje "instrukcijama odozgo" sad za sad je obustavljeno unistavanje "obolele stoke", izmedju ostalog i iz razloga postojanja opravdanih sumnji da ova bolest na Kosovu u najmanju ruku nije imala takve dimenzije kako je uostalom i predstavljana u strucnoj i siroj javnosti. Bilo kako bilo, pitanje postojanja ili nepostojanja ove bolesti sve vise dobija na ostrini. Britanski ekspert, Pol Kicing, je izjavio (a izjavu je prenela i agencija Rojter) da na Kosovu uopste nije bilo takve bolesti. Od 50 uzoraka koji su ispitivani u njegovoj instituciji, "ni u jednom od njih nije izolovan virus slinavke i sapa". Ova izjava je izazvala burne reakcije medju kosovskim gradjanima, a posebno medju onima cija je stoka unistavana pod pretekstom da je inficirana od pomenute bolesti. Veci deo onih sa kojima smo razgovarali izrazavaju ubedjenje da je citava kampanja imala neku drugu pozadinu, da je njen cilj bio unistavanje njihove stoke i da se na taj nacin uzdrma i njihova ekonomska osnova. Tako na primer, Liman Kukaj iz sela Korise kod Prizrena kaze da je njegova dvadesetpetoclana porodica ostala u veoma teskom stanju posle unistavanja 122 grla ovaca i 10 grla krava. On izjavljuje da je ubedjen da "su nam to uradili samo zato sto su imali tu mogucnost" i da mu je "ostao samo jedan konj, tri psa i dve kokoske. Nista mi drugo nije ostalo" - jada se on pokazujuci nam prazne stale i dvorista. "Nas zivot je postao mnogo tezi otkad su nam unistili stoku, i sada smo ostali na milosti nasih bliznjih" dodaje Kukaj. Dok s druge strane, osamdesetogodisnja starica Salje Kukaj je plakala svo vreme naseg boravka na njenom dvoristu, istovremeno nam objasnjavajuci do u pojedinosti kako je njih "molila da joj ne ubiju njenu stoku jer", kako je stalno ponavljala "ta stoka nikad nije bila bolesna". "Nasa deca su se uzasavala tog dana od buke koju je stvarala stoka koja je bacena u jednu veliku jamu iskopanu takoreci u centar sela. U toj jami, gde nije stavljeno nista (cak ni krec), je zivo zakopano veliki broj stoke. Medjutim vrhunac uzasa je bio kada je krv pocela da se pomalja iznad povrsine zemlje kojom je bila pokrivena ta stoka", zavrsava svoju pricu starica. Slicne price se mogu cuti i od ostalih seljana, njenih komsija, a posebno onih koji su, kako sami kazu, "imali vise grla stoke". Rrustem Ahmetaj kaze da je njegova porodica koja broji 17 clanova ostala bez i jedne krave, bez mleka i bez jedinog izvora za zivot. "Svih 15 krava mi je ubijeno samo na osnovu sumnje, kako su pricali veterinari koji su, prilikom dolaska u dvoriste, zatrazili vode a mi smo im dali da piju kiselo mleko. I zamislite, veterinar koji je pio kiselo mleko od tih krava je rekao da su te krave obolele i da treba da se ubiju?!", izrazava svoje cudjenje nas sagovornik dodajuci da je "ubedjen da njegove krave nisu uopste bile zarazene". Posle unistavanja krava dodaje Ahmetaj "dali su nam jednu potvrdu na kojoj pise da su sve moje krave bile teske 5 hiljada kilograma, sto je veoma malo u odnosu na njihovu pravu tezinu." Ove i slicne "price" samo docaravaju atmosferu rada sanitarnih, veterinarskih i inspekcijskih sluzbi vidjenu iz ugla seljaka cija je stoka unistavana. Medjutim slobodno se moze konstatovati da je seljacima dodatno otezan polozaj zbog cinjenice da su im sanitarne inspekcije zabranile kupovinu nove stoke za vremenski period u trajanju od 6 meseci. U medjuvremenu, naredbom Ministarstva za poljoprivredu Srbije "zabranjene su sve stocne pijace e regionu Kosova". Isto tako, u mesarama na Kosovu moze se prodavati i kupovati samo meso koje ne potice sa Kosova. Cinjenica da su takve mere preduzete samo na Kosovu jos vise ucvrscuje ubedjenje kod Albanaca, a posebno seljaka, da se mnogo toga oko ove "epidemije" zloupotrebljavalo. Kosovski veterinari, koji su veoma ostri u svojim kritikama, izjavljuju da "i zakopavanje stoke u jame nije uradjeno bez odredjene sumnjive pozadine. U jamama gde je zakopana ta stoka nije stavljeno nikakvo dezinfekciono sredstvo, a mesta gde je ta stoka zakopana slobodno mogu predstavljati moguce izvore sirenja novih infekcija". Ipak srpska strana ostaje pri svome stavu da je na Kosovu bilo i da i dalje postoji bolest slinavke i sapa. Rezultati britanske laboratorije, koje je izneo Pol Kicing, za srpske veterinare su neodrzivi, a to tvrde cak i ne obaziruci se na njegove tvrdnje da su "laboratorije u Jugoslaviji zastarele i nepodesne za izolovanje virusa ove bolesti". Medjutim definitivnog odgovora oko desavanja na Kosovu ovih nekoliko meseci a povodom "epidemije slinavke i sapa" jos nema i mnoge stvari su ostale nejasne. Albanci tvrde da bolesti nema. Predstavnici srpskih vlasti uporno tvrde suprotno. Evropski strucnjaci, osim izjasnjavanja britanskog eksperta, jos nisu dali svoj definitivan sud. Na Kosovu se ocekuje dolazak komisije strucnjaka EU koja bi trebala da ispita i utvrdi pravo stanje stvari. Jedno je sigurno, pojava ove bolesti (kolikogod da je njeno postojanje jos pod znakom pitanja) i masovno unistavanje stoke prouzrokovala je stvaranje novih socijalnih slucajeva medju kosovskim stanovnistvom, posebno na selu gde su citave porodice ekonomski bile zavisne od njihovog stocnog fonda. Nije mali ni broj onih koji predvidjaju dodatne probleme zbog moguceg nedostatka mleka u decijoj ishrani, posebno pedijatri, koji isticu da je ionako ishranjenost ovdasnje dece na najnizim evropskim nivoima! S druge strane, sve ono sto se dogadjalo povodom ove bolesti samo je produbio vec postojeci jaz medju srpskim i albanskim stanovnistvom na Kosovu, gde je sve ispolitizovano do krajnje mere. Nije mali broj onih koji tvrde da ih sve ovo podseca na memorandum srpskih radikala koji su svojevremeno predlagali da se "Kosovo proglasi epidemijskim regionom i da se stavi u karantin" sto, po njima, skoro da se i ostvarilo povodom ovih dogadjaja. Ovi poslednji podsecaju i na izjavu, datu ovih dana, jednog infektologa iz Infektivne klinike u Pristini da je "Kosovo epidimijsko podrucje i da u tim okvirima treba preduzeti sve zakonske mere".(?)

AIM - PRISTINA, Besim ABAZI