GRANICA I TVRDA I MEKA

Drina

Banjaluka, 20. avgusta (AIM)

U istorijskoj svesti Srba reka Drina je za mnogo stosta uvek bila kriva, tako da nije uzalud nastala ona poslovica da se "Kriva Drina nikada ne moze ispraviti". Mnoge srpske zablude i mnoga srpska nadanja vezana su za plahovitu i nikad dovoljno upoznatu reku.

Danas ce mnogi u Republici Srpskoj (RS) reci kako su se borili "da Drina nikad vise ne bude granica medju Srbima". Srbi u RS se nerado secaju avgusta 1994. kada je Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), kao kaznu zbog odbijanja plana Kontakt - grupe o Bosni, uvela blokadu na Drini. Doziveli su je kao nasilno spustanje gvozdene zavese medju srpstvom.

Koliko je cvrsta granica na Drini ovog avgusta 1996, mesc dana uoci izbora u Bosni i Hercegovini?

Na ovo pitanje odgovor je danas mnogo jednostavniji, nego sto je bio pre dve godine. Granica postoji, to je tacno i po misljenju carinika RS, zaposlenih na granicnim prelazima prema SRJ postoje nagovestaji da bi granica mogla i ostati.

Ipak, promene su evidentne. Ukidanjem sankcija medjunarodne zajednice SRJ i RS, obim poslova u Carinarnici Bijeljina drasticno se povecao. Ovo nam je potvrdio sef ispostave Carinarnice u Bijeljini, gospodin Drago Dragic, koji kaze da je protok robe i putnika na granicnim prelazima prema SRJ slobodan i da je granica otvorena za uzajamnu saradnju dve privrede, SRJ i RS.

"Vlada RS planira da izvrsi modernizaciju granicnog prelaza 'Raca', koji se koristi za prelazak robe i ovaj prelaz bi trebalo da dobije sve potrebne elemente koje podrazumeva jedan granicni prelaz. Prelaz 'Pavlovica most' je doveden u sasvim drugacije stanje i funkciju, za razliku od onog ratnog perioda", kaze Dragic. "sada je to jedan moderan prelaz koji zadovoljava svoju osnovnu funkciju.

Prema njegovim recima, planira se izgradnja jednog terminala kod Pavlovica mosta, a u Bijeljini je u toku izgradnja jednog carinskog terminala koji po svojoj funkciji nece zaostajati iza novosadskog ili beogradskog.

"Cinjenica je da se sa granicom postepeno i mirimo", kaze Drago Dragic.

Za sada, pasoski rezim je takav da ulazak u RS placaju 50 nemackih maraka svi koji nemaju pasos Jugoslavije. Ako putnik sa BiH pasosem iz RS ulazi u Jugoslaviju platice taksu na SRJ strani isto toliko. Da li ce biti problema sa BiH pasosem, zavisi iskljucivo od 'pojedinaca' u pasoskoj kontroli, ali na prelazima u blizini Bijeljine, problema uglavnom nema.

Sto se tice carinjenja robe koja prolazi u tranzitu kroz SRJ, a krajnje joj je odrediste RS, carinske dazbine donedavno su uplacivane u SRJ na ziro-racun koji se zavrsavao brojevima '3002'. To je bio ziro-racun RS. Od pre desetak dana SRJ za robu koja ide u RS carinske dazbine naplacuje preko svog ziro racuna koji zavrsava brojevima '955'. Roba se pusta na trziste uz obaveznu izjavu narucioca da, ukoliko Vlada RS bude trazila ponovno carinjenje, da ce to biti i ispostovano.

Ovakva procedura dovodi u delikatnu situaciju same uvoznike, koji nisu nacisto hoce li jedna ista roba biti dva puta carinjena. Najnovija odluka vlasti SRJ u kuloarima u RS tumaci se i kao predizborni potez i pokusaj kontrole robe i finansijskih sredstava koja se prikupe na ovaj nacin, te i da ova sredstva ne bi slucajno otisla u finansiranje necije predizborne kampanje. U SRJ je obecano i da ce sredstva sa ziro-racuna '955' odmah posle izbora biti preusmerena na ziro-racun RS.

Nije retko tumacenje da je ova i ovakva odluka jugoslovenskih vlasti novi vid ekonomskog embarga prema RS, ali ocigledno, nije rec o tome. Od ostalih carinskih nameta i dazbina treba pomenuti i akcizu posebne vrste, odnosno trosarinu koja se placa u trenutku izlaska na trziste od strane proizvodjaca. Te akcize se vise ne naplacuju duplo, ukoliko se postuju zakonom propisani akti i ako je akciza vec placena u SRJ, ili ako je obezbedjena faktura proizvodjaca, overena od strane nadleznih finansijskih organa.

I, na kraju, treba istaci i to da vec godinu dana organi Carinske sluzbe RS ne kontrolisu naplatu deviznih poreza ljudi privremeno zaposlenih u inostranstvu. Tu obavezu je preuzela uprava javnih prihoda RS, koja na granici ima svoje ljude koji obavljaju taj posao. Devizni porezi, koji su postali ogroman namet za mnoge radnike privremeno zaposlene u inostranstvu, redovno se pojavljuju i kao pitanje gledalaca u predizbornim emisijama na televiziji u kojima se predstavljaju kandidati i lideri politickkih stranaka. Porez na patriotizam i dalje je veliki teret za 'gastarbajtere', jer je rat odavno zavrsen.

U nadleznosti Carinske sluzbe RS je i naplata drumarine. Rec je o deviznoj naplati i ona za putnicka vozila iznosi 200 nemackih maraka, za teretna 500. Rec je, naravno, o vozilima sa stranim registracijama koja ulaze u RS:

Ovih dana velike su guzve pred bijeljinskon carinarnicom i zbog uvoza stranih automobila. Naime, od maja je na snazi odluka Vlade RS o uvozu stranih automobila neogranicene starosti i ta odluka vazi do kraja septembra. Carinske dazbine i porez na putnicka vozila placaju se 30 odsto devizno na vrednost uvezenog automobila. Teretna, odnosno privredna vozila imaju drugu skalu i za njih vazi: pet odsto do pet godina starosti, deset odsto od pet do deset godina starosti i 20 odsto za teretna vozila preko deset godina starosti. Posto se potencijalni kupci plase da bi zavrsetkom izbora sansa da se kupi polovni strani automobil jednostavno nestala, mnogi su pozurili da iskoriste tu mogucnost sto pre. O tome kakvi automobili ce sutra juriti nasim drumovima, danas se malo ko pita. Kakvi drumovi, takvi i automobili.

(AIM) Ljubomir Ljubojevic