SUOCAVANJE SA (ISELJENICKOM) ISTINOM

AIM, Skopje, 30.07.1996

*Makedonska aktuelna vlast povela je inicijativu "nacionalnog pomirenja" makedonske emigracije - uspeh akcije neizvesan.*

Period od kraja jula do pocetka avgusta, je obicno period u kojem makedonski iselenici dolaze u posetu zemlji iz koje vuku korene. Da vide svoje rodjake, ali i da prisustvuju obelezavanju ilindena (dana kada je 1903 ustanovljena deset dnevna Krusevska republika i kada je 1944 odrzano zasedanje ASNOM-a kada je prakticno ustanovljena makedonska republika). Mada, veci dio onih koji zive u prekookenskim zemljama (Australija, SAD i Kanada) zapravo sa Republikom Makedonijom imaju rekli bismo "posredne" veze - deo njih je generacijama tamo, jos sre nego sto je formirana republika Makedonija kao drzava u okviru nekadasnje Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata, drugi deo je ustvari raseljeno stanovnistvo iz egejskog ili belomorskog dela Makedonije kao geografskog termina, nesumljivo deo danasnje makedonske nacije, ali iz delova koji su pripadali i danas pripadaju Grckoj. Treci deo makedonskog pecalbarstva - period gasterbartjerstva i "odlaska mozgova" od sedamdesetih godina sve do danas, je izvan "prekookeanskog pecalbarskog folklora". Gasterbajteri i onako imaju tesnje veze sa drzavom Makedonijom, poseuju njene pasose i zbog blizine u nju dolaze i po nekoliko puta godisnje, najbrojniji su tokom bozicnih i novogodisnjih praznika. "Mozgovi" su se gotovo potpuno okrenuli novim sredinama u kojima dobro prolaze na profesionalnom planu, pa su na neki nacin postali i motiv za sve brojnije ucenike srednjih skola i studenata koji koriste svaku priliku za nastavak svog skolovanja na zapadu, nejcesce u SAD i koji bi njihovim putem da realizuju svoje profesionalne i zivotne ambicije tamo gde imaju najpovoljnije uslove, a to nazalost nije njihova domovina. No ove dve kategorije su posebna prica.

Makedonci u dijaspori, koji kako rekosmo malo toga (formalno) imaju sa makedonskom drzavom, mada je nesporno uvazavaju, u vreme starog rezima bili su deo price o velikoj sirotinji koja ih je oterala preko okeana ili, onog o cemu se mnogo manje govorilo, o tragicnim sudbinama ljudi koji su nakon grckog gradjanskog rata najprije rastrkani po zemljama socijalistickog bloka da bi se u najvecoj meri skrasili u vec pomenutim zemljama. Oni, malobrojni "egejci" koji su svoje utociste nasli u matici, pogotovo oni iz drugog talasa (umesto odlaska na zapad iz SSR-a, Poljske, Cehoslovacke tokom sesdesetih i sedamdesetih vratili su se u Makedoniji) vecinom su nezadovoljni onim sto su ovde dobili. No i to je druga prica. Kako god bilo nova makedonska drzava i u doba socijalizma i SFRJ, i sada, htela je imati dobre veze sa svojim iseljenicima ne krijuci ambiciju da budu zemlja matica Makedonaca rastrkanih po raznim prostorima zemljine kugle. I jos pre 45 godina formirana je Matica iseljenika, za koju i ne treba reci da je glumila nezavisnost od tadsnje socijalisticke drzave. I kako socijalizam i tadsnja Jugoslavija nije svima bila po volji, s jedne strane, govorilo se o (nacionalistickoj) makedonskoj emigraciji kao neprijatelju Makedonije u okviru socijalisticke jugoslovenske federacije, a s druge pokusavalo naci put kako da ta ista drzava ima, kakve takve korektne odnose sa brojnom emogracijom, posebno preko okeana. Kako po "drzavnoj" liniji razni "emisari" i podmetnuti ljudi nisu u tome uspevali, nakon ponovnog proglasavanja autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve krajem sesdesetih, upotrebljen je recept je recept formiranja makedonskih crkvenih opstina. Sto je u srvih desetka i vise godina dalo i neocekivano dobre rezultate. Makedonci u dijaspori, koji nikad nisu raskinuli sa religijom, jer uglavnom i nisu ziveli u socijalizmu, jedva su docekali nove makedonske crkve kao zamenu za grcke i bugarske crkve u kojima su pretezno vere radi i do tada isli. Kasnije su se podele javile i po toj liniji, pa nije bila retkost da zbog svog odnosa prema Bugarskoj, recimo, bilo gradjeno u istom okolisu i po dve crkve zaracenih vernika. Kada je stari sistem pao, bilo je jasno da oni u dijaspori vec i pre toga razjedinjeni nisu verovali MPC, koja je za njih bila produzena ruka strae drzave, a koja je vise zbog unutrasnjih razmirica u svom sinodu bila otsutna nego tamo prisutna. U zoru pluralizma dijasporu su posecivali i reformirani komunisti i novoformirane nacionalne makedonske partije. I nije tajna da su i jedni i drugi hteli je sebi privoleti. Ocito imali su razlicit uspeh, koji je izmedju ostalog rezultirao i daljim, ovog puta svetovnim deobama po politickoj liniji. U vreme problema koje je imala Republika Makedonija oko priznavanja njene nezavisnosti od samog proglasavanja jednoglasnija podrska emigracije bila je gotovo neophodna novoj drzavi. Tokom ovih pet godina, s jedne strane je to saznanje dobijalo na vrednosti, s druge podeljneost dijaspore po politickoj liniji je sve vise rasla. Sam pocetak toga bila je pojava dve Svemakedonskih kongresa, upucenih na Makedonce u dijaspori, jednog koji je slovio za prodrzavni i drugog koji je bio "pravi".

Jubilej Matice iseljenika bio je povod da aktuelna vlast pokusa da posvadjanu dijasporu pomiri i naravno "stavi je u funkciju" nacionlane politike, koju ona naravno vodi. "Makedonsko iseljneistvo mora da se integrira, da prestanu deobe, da se zakopaju vremena kada su se iseljenici delili odakle je ko dosao, da se ne dele na simpatizere ove ili one politicke partije. Ovo je period u kome nije bitno da se kaze ko vise voli Makedoniju i da se lupa u grudima. Ovo je period u kome se treba nesto uciniti za nasu drzavu" - purucio je pretstavnicima iseljenika makedonski premijer Crvenkovski.

Ocit je "propagandni ton - drzava je u pitanju". I zelja da se na ovaj nacin podeljeni Makedonci ujedine. Deoba dvaju svemakedonskih kongresa se potezala i ovog puta kao argument, ali, cini se, veca je bila zelja da se Matica iseljenika i njena (buduca, verovatno unapred planirana) transformacija promoviraju kao neki koordinativni centar Makedonaca u emigraciji, ne samo onih u Australiji, Americi i Kanadi. Po onome sto su mediji saopstili o susretu nije jasno dali su u Makedoniji doputovali svi na koje je vlast racunala, a upuceni tvrde da ima izmedju 700 i 800 raznih asocijacija. A i oni koji su dosli postavili su politicka pitanja o imenu, konzulatima kojih nema, ekonomskom stanju u zemlji, ulasku stranog kapitala, porezima... Data je, u kuloarima optimistcka najava da ce se, dva kongresa na trecim godisnjim skupovima ujediniti.

Susret u cast jubileja Matice bio je popracen i mnogim vec tradicionalnim dogadjajima. Najprije tradicionalni susret u bitoljskom selu Trnovo, na kome se svake godine okupljaju ljudi koji su morali napustiti svoje ognjiste u Grckoj, a koi sebe smatraju Makedoncima, a koji su se borili na strani koja je porazena u gradjnskom ratu krajem cetrdesetih godina ovog veka. Ranijih godina, redovni govornik na ovom skupu bio je tada najpopularniji makedonski politicar i clan tadasnjeg saveznog partijskog i drzavnog vrha SFRJ, d-r Vasil Tupurkovski, i sam s poreklom s one strane juzne granice Makedonije. I kada je vec bio ostao bez drzavnih funkcija, kao recimo prosle godine, bio je pozivan da govori. Prosle godine je govorio neki dan pre no sto se istom skupu ljudi obratio i predsednik Gligorov. Prvi je skup iskoristio da aktuelnoj vlasti poruci da je demokratizacija u zastoju, drugi je pkusao da mu replicira. Ove godine na skupu je govorio kontraverzni politicar spoljnih poslova Makedonije Ljubomir Frckovski. Kako je ovaj njegov nastup prihvacen jos je rano reci. Ali njegov govor za vreme proslave Matice iseljenika, moze, bar sto se makedonske emigrantske strane tice, dolio "malo ulje na vatri". Ministar je iskoristio skup da poruci da je vreme da se Matica pozabavi i pitanjem drugog iseljenistva iz Makedonije - albanskog, turskog, srpskog, vlaskog... Time je, hteo neko ili ne, otvoreno bolno pitnaje "ekskluziviteta" institucije Matice iseljenika, koja se svodila na brigu samo o Makedoncima, doduse ne bas tako otvoreno, jer je recimo vecinu jubilarnih godina "potrosila" u bratstvu-jednistvu, drugoj Jugoslaviji, gde se znala njena moc. S druge strane svojom izjavom ministar je mozda ucinio i medvedju uslugu ideji svoje vlade - poznata je "makedonstvujuca" osetrljivost emigracije, posebno one u dijaspori koja i ovo "malo parce" makedonske drzave smatra nedovoljnim po makedonsku kauzu, a kamo li da joj sad njeni ministri kazu da ako je matica iseljneika ona koja "pokriva" Makedoniju da se treba brinuti o svima koji su je napustili i mozda su njeni drzavljani u jednakoj meri kao i za "glavnu" populaciju.

Svet, ipak nije crno-beo. Problematika odnosa "maticne" drzave i makedonskoj iseljneistva je sa vise strana kompleksna i nejasna, bar sto se tice perioda u bivsoj drzavi. U jednom skorasnjem intervjuu makedonskom najtiraznijem politickom nedeljniku "Fokus", makedonski akademik i sada australsiki izdavac, Bozin Pavlovski, koji je bio osnivac najbolje makedonske izdavacke kuce, a koji je Makedoniju napustio neposredno nakon prvih pluralistickih izbora osvrce se i na pitanje odnosa drzave i dijaspore: "Zao mi je sto u Makedoniji ne dopiru kvalitetne informacije iz dijaspore. Ne znam koliko je tacno, ali mnogi tamo kazu da je nas sadasnji rezim preuzeo stare jugoslovenske potkazivace i da su zadrzali poznati romanticarski odnos naspram iseljenika. Ali, taj prostor vise ne moze biti kontroliran ni od jedne partije. U pitanju su pluralni interesi na cisto ekonomskoj osnovi. Nije razumno bacati novac na poslusnike, vec ih treba davati na projekte i programe objavljenim na javnim konkursima...Hteo bih da podvucem da postoji ogromna razlika izmedju iseljenih Makedonaca, recimo u Srbiji i Beogradu i onih u prekookeanskim zemljama. Licnim prilozima tamo su izgradjeni iznad 50 objekata, a u Beogradu, iako se hvalimo da zivi stotinjak hiljada Makedonaca, nije otvoren niti vrtic na makedonskom jeziku". Dalje Pavlovski podvlaci: "sada je u toku ono minimalno kulturno ujedinjavanje, etnicko profiliranje veoma slicno onom kojeg su doziveli Crnci u Americi, pre oko dve decenija, kada su masovno trazili svoje korene po Africi. Tako, stvaranjem makedonske drzave, u iducem periodu svaki iseljenik sam ce odluciti dali na popisima ce se i dalje deklarirati kao Grk, ukoliko je u Australiji stigao grckim pasosem, ili kao Jugosloven, sto je manje verovatnije. Po meni, sledeci popis ce biti obavljen u toku avgusta, po prvi put ce realno iskazati broj Makedonaca na ovom kontinentu". Ovakva izjava ostaje bez komentara! Pise: ISO RUSI