KOSOVO NA RASKRSCU

Ni dvodnevni boravak predsednika republicke vlade Mirka Marjanovica Kosovu, nije protekao bez "izlizanih" ocena o politickoj situaciji na ovim prostorima, bez optuzbi zbog vodjenja, kako se izrazio "visegodisnje, politike samoizolacije separatistickog rukovodstva", sto su, tvrdi Marjanovic "uvideli i sami gradjani albanske nacionalnosti" (!?), i obaveznog stavljanja do znanja da oko Kosova nema pogadjanja. Medjutim, novijeg datuma su nesto ozbiljnije izjave da se sa Albancima ipak treba razgovarati. Tako je i Marjanovic, koristeci novu retoricku i naravno politicku formulu porucio: "Na osnovama pune ravnopravnsoti svih gradjana Kosova i Metohije u stanju smo da postavimo, dogovaramo i resavamo sva otvorena pitanja kako u oblasti privrede, tako i u oblasti skolstva, zdravstva, kulture i svih ostalih oblasti materijalnog i duhovonog stvaralastva na Kosovu. Sva politicka kao i ostala pitanja resavamo i resavacemo kroz legalne institucije sistema", objasnio je Marjanovic nabrajajuci da su mir na ovim prostorima, ravnopravnost gradjana i zajednicki interes, interes i Albanaca da se ukljuce u politicki i privredni zivot Kosova i da u okviru legalnih institucija ucestvuju u privrednom, kulturnom, prosvetnom i ostalim oblicima zivota".

Ovako "pruzena ruka" srpskih vlasti ovdasnjem albanskom stanovnistvu, ne obecava puno. Tako, Albanci sebe jos uvek ne vide ukljucenim u politicki zivot Srbije, odnosno SRJ. Neucestvovanje npr. na predstojecim izborima za Saveznu skupstinu obrazlazu ne samo time da su proglasili svoju Republiku, vec i cinjenicom da Slobodan Milosevic pre potpisivanja Dejtinskog sporazuma nije konsultovao ni Republicki niti Savezni parlament, nikome nije polagao racuna sta ce potpisati, gde ce napraviti ustupke, a da se zbog toga niko nije zabrinuo. Dakle, pitaju oni, koliko bi se ulaskom u parlamentarni zivot imalo prostora za iskazivanje, odnosno realizaciju politickih ciljeva kosovskog albanskog stanovnistva. Ni poruke pojedinih srpskih opoziocionih krugova, pre svega gradjanske orijentacije, da bi Albanci trebali pomoci "rusenju" Milosevica, odnosno stvaranju demokratskih procesa u samoj Srbiji, za uzvrat ne nude za sada prihvatljiviji politicki projekat koji bi ove podstaklo da se ukljuce u politicke procese u Srbiji.

Stanje statusa kvo, barem poslednjih nekoliko godina, na svoj nacin "odgovaralo" je i jednoj i drugoj sukobljenoj strani. Mozda i zbog toga sto nisu imali jasnu strategiju kako i sta dalje: srpske vlasti preokupirane "spasavanjem nacionalnih interesa" u sada drugim drzavama, uz znacajne policijske snage odlucno su sprovodile diktaturu straha nad kosovskim stanovnistvom, drugacijeg politickog opredeljenja, ali bez jasne platforme kako normalizovati zivot na Kosovu. Albansko politicko rukovodstvo kao glavni metod borbe protiv "okupatorskih srpskih vlasti" vec sestu godinu primenjuje metod mirne rezistencije, koji nema vise onakvog odjeka ni u sopstvenoj, niti medjunarodnoj javnosti. Eliot Engel, americki Kongresmen poznat i kao zastupnik interesa Albanaca, nakon boravka u Pristini, britanskom BBC je izjavio da njegov veliki prijatelj Ibrahim Rugova, odnosno kako ga je nazvao albanski Gandi, nece moci ostati i dalje elastican kao do sada, ako se nesto ne ucini u korist normalizacije zivota albanskog stanovnistva. Kao sto je i do sada bila praksa, kod opaski ovakve vrste, nije se kao alternativa pruzilo "resenje". A ko nudi resenja za kosovski problem? Razne medjunarodne asocijacije, ekspertske grupe inostranih vlada i ko zna jos ko. Ono sto je sigurno je da diplomatski korovi koji dolaze i u Beograd i na Kosovo nose istovetnu poruku: postovati ljudska prava kosovskih Albanaca i ukljuciti ih u politicki i drustveni zivot SRJ, kroz uspostavljanje politicke i teritorijalne autonomije. S druge strane, ne podrzava se otcepljenje od SRJ (kako se u diplomatskom zargonu kaze - ne podrzava se nasilno menjanje granica). Onako kako to i sama politika "zahteva", svako sopstvenoj javnosti jednostrano plasira poruke ovakve vrste, skidajuci kajmak samo za sebe. Medjutim ono sto se ipak ne moze prikriti je intenzivno angazovanje saradnika Karla Bilta na iznalazenju resenja, odnosno stvaranju preduslova za pocetak srpsko-albanskih pregovora, od kojih ne moze da pobegne ni jedna strana, ma koliko im to mrsko bilo. Kako se ipak saznaje najcesca im je relacija Pristina-Beograd -Pristina. O cemu razgovaraju sa predstavnicima politickih subjekata dvaju entiteta gotovo je nemoguce saznati do detalja, ali se gotovo sa sigurnoscu moze pretpostaviti da je u centru paznje pitanje kako normalizovati, odnosno na neki nacin povratiti zivot na Kosovo u prvobitno stanje, cime bi se pokazala dobra volja srpskih vlasti da je konacno spremna za ozbiljno resavanje kosovskog pitanja. Dakle, na dnevnom redu su obrazovanje, zdravstvo, informisanje, kultura, sport, ali i druga pitanja, kao sto su npr. resavanje problema politickih zatvorenika, koji su se iza resetaka nasli zbog politickih ubedjenja, a ne ucinjenih dela. Pred srpskim vlastima je ocito vrlo teska odluka, kako nastupiti, kako pripremiti sopstvenu javnost da Kosovo nije "srpska kolevka" da Srbi nisu "nebeski narod", da su i "toliko omrazeni Albanci ljudi i da treba da se i njihova rec cuje", da je Srbija "demokratska". Pred albanskim politickim vodjama takodje, predstojeci pregovori, koje inicira pre svega medjunarodni faktor, dozivljavaju se kao "noz pod grlom". Pa i na pitanje Ibrahimu Rugovi kojeg su njegovi sunarodnici izabrali za predsednika republike, da li po "pisanju nekih beogradskih novina, moze da se ocekuje pocetak srpsko -albanskih pregovora" odgovara kratko: "To su pozitivne spekulacije". Na pitanje da li bi on kao predsednik Republike uz posredovanje neke trece strane seo za istim stolom sa Milosevicem, rekao: "Trudimo se da do razgovora dodje". Sadasnji direktor Americkog informativnog centra Dejvid Majls, je na pitanje da li ce ovaj centar raditi u pravcu uspostavljanja dijaloga izmedju sukobljenih strana, podvukao:" ...Do sada su ovde dolazile miksne grupe, ali mi ne mozemo tvrditi da su neki razgovori ili dijalog uspostavljeni..."

Da se iza brega nesto valja, je i vest koja vec neko vreme kruzi po pristinskim kuloarima o "nekim spiskovima ljudi koji ce ucestvovati u razgovorima sa srpskom stranom". Saznanje da takvi spiskovi zaista postoje, medjutim, otvaraju dva suprotstavljena pitanja: Da li se daleko od javnosti zaista nesto konkretno priprema, ili je ovo probni balon, odnosno da ce jos neko vreme sve mirovati?

Uglavnom, za sada jos uvek tiho, ali se cuju reakcije na procurelu informaciju o "misterioznim spiskovima" za koje se doduse sa preciznoscu ne moze tvrditi iz cije kuhinje dolaze. Reakcije idu od toga da nema potrebe za "konstituisanjem Savetodavne ekipe eksperata", ( koja bi pokrivala oblast privrede i njenih kretanja), kada pri Skupstini Republike Kosovo funkcionisu Komisije, "koje su kompetentne i odgovaraju svim naucnim i profesionalnim zahtevima", da se Savetodavnom grupom "paralise institucionalni rad", "pokusava da se stvori paralelan sistem uporedo sa postojecim organima Republike Kosovo", do toga da se nema nista protiv ukljucivanja i doprinosa pojedinaca, ali su protiv onih, koji se nalaze na tim spiskovima, a "koji su potpisali, potpomogli, ili nicim se nisu usprotivili rusenju autonomije".

Ono sto otvara mogucnost razlicitih tumacenja, analiza, pa i spekulacija, je preambula dokumenta, u kojem se navode razlozi, objasnjenja i liste ekspertskih timova, koja nosi naziv "REPUBLIKA KOSOVO - PREDSEDNISTVO", ali je bez ikakvog pecata i potpisa. U tekstu dalje pise da "politicke i ekonomske potrebe Kosova" zahtevaju stvaranje ovakve jedne ekipe koja bi dala svoje misljenje pored ostalih stavki i onoj o "razgovorima sa srpskom stranom". Objasnjenje dalje glasi: " To je profesionalno telo sastavljeno od grupa koje ce pripremati materijale i dokumentaciju za razgovore (u ovom slucaju one koji se ticu oblasti privrede). ...Rad ovih grupa bi se koristio za odredjivanje razvojne politike Kosova... Platforma za rad grupa eksperata bila bi ona o Nezavisnom ekonomskom sistemu Kosova... ". U ne tako obimnom materijalu zamisljeno je formiranje osam ekspertskih grupa uglavnom za oblast ekonomskog sistema, razvoja, fiskalnu politiku, kreditna pitanja, bankarstvo..., a "racuna" se i na one kadrove koji su u bivsem sistemu "sedeli u fotelji". Na primer Rizu Sapundziju, Nazmi Mustafu, Imera Pulju, Muharema Ismajljija...

Najvece neraspolozenje zbog ovakvih predloga iskazuju clanovi radikalnijih struja na Kosovu. Najavljuju i svoje javne ograde, ne zeleci da preuzimaju odgovornost za dalje politicke tokove na ovim prostorima, odnosno za eventualni "dogovor" sa srpskom stranom. A kada ce, kako i gde do nekog javnijeg susreta doci? Analiticari kazu, do kraja ove godine nista od toga - sledeca ce mozda doneti nesto konkretnije. Oni cinicniji tvrde da vec ima nekih ustaljenih kontakata. Neki beogradski listovi svojim nadnaslovima "senzacionalno" tvrde da su jesen i Njujork presudni mesec i mesto pregovora. Sukobljeni politicki krugovi, oni srpski i albanski, izjavljuju - "mi smo za razgovor". Samo obicni gradjani cute, osluskuju i iscekuju...

Violeta OROSI AIM Pristina