BAJ-PAS ILI GRAD-EKSPERIMENT

Brcko:

Banjaluka, 30.jula (AIM)

Brcko, grad na Savi, pre pocetka rata u Bosni, bio je poznat po kvalitetnim "Teslinim" akumulatorima, dobrim kajakasima i Lepoj Breni - jugoslovenskoj estradnoj zvezdi, koja je ovde rodjena. Tokom rata depresivne slike porusenih gradskih cetvrti odbijale su svojom samocom i bezlicnoscu. Mnogi vojni strucnjaci prognozirali su tada da ce se "bitka svih bitaka" voditi u Brckom. Da li su pogresili u svojim prognozama, nezahvalno je tvrditi, jer ovaj grad jos uvek bije odsutnu bitku za svoj politicki stat

Brcko ja i danas, osam meseci posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma u zizi interesovanja domace i svetske javnosti. Jer, medjunarodana arbitraza, predvidjena Dejtonskim sporazumom, jos uvek nije zavrsena. Sta je, zapravo, predmet medjunarodne arbitraze, da li grad i gradsko jezgro, ili samo linija razgranicenja izmedju dva entiteta na gradskoj periferiji, i danas se pitaju gradjani Brckog, grada koji je na svojevrsnom politickom stend-baju. Predstavnici brcanske opstine uporno ponavljaju da je status grada "pitanje od prvorazrednog interesa za srpski narod", da je medjunarodna zajednica ostala duzna, po Dejtonskom sporazumu, Republici Srpskoj 172 kvadratna kilometera teritorije i da je to prilika da se ovaj dug kompenzira kod Brckog.

U svim prilikama se naglasava problem teritorijalne kompaktnosti, bez koga ne bi bilo ni Republike Srpske, kao jednog od dva ravnopravna entiteta u Bosni i Hercegovini.

Brcko, za razliku od onih ratnih godina, danas izgleda kao grad koji se ubrzano oporavlja posle neke nenadane opake bolesti. Uzurbanost na svakom koraku. Prodavnice dobro snabdevane, mladi opusteno sede u letnjim bastama novootvorenih kafea i uz poznate muzicke ritmove tiho cavrljaju. U centru grada, prekoputa hotela "Galeb", renovira se objekat ostecene osnovne skole "Tamara Pegovic". Gradnju finansira madjarska medjucrkvena humanitarna organizacija preko UNHCR-a. U toku je i adaptacija Tehnickog sko entra. U rubnim delovima grada vrsi se popravka stambenih objekata u koje ce se smestiti izbeglice. Njih je u ovom gradu blizu 30.000. Najvise izbeglica stiglo je sa podrucja Sarajeva i Jajca. U toku je iznalazenje resenja za njihov smestaj i to je trenutno najveci problem sa kojim se suocavaju gradske vlasti.

Uobicajenu atmosferu na gradskim ulicama remeti jedino buka IFOR-ovih transportera i cestih preleta aviona i helikoptera koji vrse rutinske vezbe iznad grada.

Predsednik opstinske vlade u Brckom, Radoslav Bogicevic, u razgovoru za AIM, posebno istice problem zbrinjavanja izbeglog stanovnistva koje je, po njegovim recima stiglo iz 129 opstina bivse Jugoslavije. Prihvatni centar u Brezovom polju jos uvek je otvoren za one koji su bez krova nad glavom. "Vlada Republike Srpske odobrila je sredstva i gradjevinski materijal za adaptaciju porusenih objekata", kaze Bogicevic.

"U toku je adaptacija oko 400 objekata a jos toliko kuca je evidentirano za popravku. Direkcija za obnovu i razvoj RS obezbedila je krovne konstrukcije, prozore i vrata za ove objekte. One se nalaze na podrucju mesnih zajednica Brod, Omerbegovaca, Rijeke, Suljagica sokak. U tim naseljima, pre rata su uglavnom ziveli Muslimani. Oko 100 objekata popravljaju gradjevinske firme koje bi taj posao trebalo da zavrse ovih dana. Brcko je postalo veliko gradiliste", kaze Bogicevic.

Kada je rec o medjunarodnoj arbitrazi za Brcko, predsednik opstinske Vlade kaze:"Predmet spora jos uvek nije odredjen. Srbi u Brckom arbitrazu ne shvataju tragicno, jer posle toga ovaj grad treba da bude samo veci za jedan deo sporne teritorije", kategorican je Radoslv Bogicevic.

Kod nacelnika Stanice javne bezbednosti, Zarka Cosica, smestenoj u centru grada, zaticemo komandanta IFOR-a za Sektor Brcko, potpukovnika Entonija Kukoloa. Izgledaju kao stari znanci. Prednost dajemo gostu, potpukovniku Kukolou koji koristi priliku da ispravi gresku koju je napravio izjavom da ce lokalni izbori u Brckom biti odgodjeni do zavrsetka medjunarodne arbitraze. "Iskreno se izvinjavam zbog ove greske", kaze potpukovnik. "Prosledio sam informaciju koju sam dobio od predstavnika OEBS-a u Orasju kve stvari jedino je meritorna Privremena izborna komisija (PIK) u Sarajevu. IFOR se u to ne mesa i nema nikakvog uticaja na izborni proces". A sto se tice incidenata koji su se desili proteklih dana u vazdusnom prostoru Brckog, kada je avion F-18 ispustio bombu tesku 250 kg na nasip baze IFOR-a "Mek gaven" kod Brckog, Kukolo rece da se radi o "gresci kontrole sa zemlje, koja je pratila ove rutinske letove borbenih aviona NATO-a. Razradjujemo nove me tode kako bi nasi vojnici i lokalno stanovnistvo bili potpu no bezbedni", kaze. Kada je rec o padu bespilotne letelice u zoni razdvajanja izvan grada, tu je doslo do kvara na motoru, objasnio je Kukolo.

Naglasivsi da je dosadasnja saradnja sa Iforom na ovom podrucju bila izuzetno korektna, nacelnik policijske stanice Zarko Cosic se zadrzao na problemu komunikacija. Most koji je proletos popravljen i koji spaja RS sa Hrvatskom sada je u nadleznosti Ifora, koji ga koristi za svoje potrebe. "Mi Srbi ne mozemo ziveti pod staklenim zvonom", kaze Cosic. "Moramo ziveti sa susedima. To za Brcko ne moze biti lose. Sa saobracajem dolaze ljudi i roba, dolazi kapital. Sve je to preduslov za laksi i udobniji zi

Kontrast prici o udobnijem zivotu demantuje prizor u kojem dominira Milan Saratlija, izbeglica iz Sarajeva, covek koji na ulici deluje prilicno zbunjeno, izgubljeno cak. On kaze da je "kao covek i Srbin" imao nameru da se ovde smesti posle izbeglistva iz Sarajeva. "Bojim se da ovo rukovodstvo radi protiv nas, protiv naroda", strahuje Saratlija i dodaje: "Nicim nas ne pokusavaju ovde zadrzati. Njima trebaju granicari, a ne gradjani koji ce ziveti normalno". On je pun jeda na one koji su se u toku rata ili k'o brod" i na domace stanovnistvo koje ih, kako rece, nije dobro prihvatilo.

Arhitekta, Brcak i sef odseka za urbanizam, Miroslav Radojcic, tvrdi da antagonizma izmedju domacih stanovnika i pridoslica nema, te da su se oni potrudili da budu sto gostoprimljiviji prema stanovnicima koji su dosli u Brcko. Medjutim, oni koji su u Brcko dosli ovih ratnih godina, nemaju mnogo lepih reci o gradu u kojem zive. Milorad Markovic, predstavnik opstine Novo Sarajevo u Brckom, tvrdi da oni tesko prihvataju ovaj grad kao svoj, jer na takvo raspolozenje uticu razne zakulisne radnje, "igre i igrice, bilo da je rec o neresenom statusu grada ili, pak, u nepravilnostima u raspodeli objekata za stanovanje".

Novi Brcaci, a i oni koji su u Brckom ziveli oduvek, zajedno brinu svakodnevne brige, a "arbitraza" i strategija s vremena na vreme, ipak provale u prvi plan. Reakcije su, najcesce, "oficijelne", poput one koju prica izbeglica iz Kljuca: "Sve je ovo deo medjunarodne zavere, kako bi se unistili Srbi. Bice onako kako ce biti i kako je zacrtano u Americi. To ti vazi i za Brcko. Bice onako kako ce biti. Svi mi zalimo za proslim vremenima - i Srbi i Hrvati i Muslimani. Svi smo nastradali i svi smo siroma m ratnih profitera i kriminalaca. Resenje je jedino - rad. Ziveti se mora, iako je tesko, pretesko".

Prica o Brckom, gradu na Savi, "srpskom biti ili ne biti", jos nije zavrsena. Ceka se odluka medjunarodne arbitraze.

(AIM) Ljubomir Ljubojevic x x