DISKURS RATA I DISKURS MIRA
Krajem protekle nedelje, u organizaciji teorijskog casopisa "MM", koji izlazi na albanskom jeziku, u Pristini je organizovan susret intelektualaca i filozofa koji se okupljaju oko ovog casopisa i intelektualaca i filozofa okupljenih oko casopisa "Beogradski krug". Tema razgovora, "Diskurs rata - diskurs mira" oznacila je pocetak, kako su naveli sami ucesnici ovog skupa, saradnje izmedju ova dva casopisa koja bi, kako se predvidja, trebala da se prosiri i produbi na razlicite oblike intelektualne saradnje. Ovo bi bilo sasvim uobicajena saradnja izmedju intelektualaca redakcija casopisa slicnih teorijskih i intelektualnih preferencija kada se ne bi uzeli u obzir vreme i mesto, odnosno kontekst odrzavanja ovih razgovora i pocetak ove saradnje. Ucesnici skupa, Miladin Zivotic, Obrad Savic, Violeta Curcic, Srdjan Vujica itd., i s druge strane, Shkelzen Maliqi, Anton Berishaj, Astrit Salihu, Blerim Shala, Isuf Berisha i ostali, razmatrali su razlicite aspekte diskursa rata, samog fenomena rata i posledice koje je on proizveo, uz pomoc tog i takvog diskursa, na tragicna dogadjanja na ovim prostorima poslednjih godina i civilizacijsku pustos kojoj je taj diskurs u velikoj meri pridoneo. I sama cinjenica da prisutni intelektualci, albanski i srpski, kojima nacionalni predznak i ne predstavlja odredjujucu premisu intelektualnog delovanja, oznacava ohrabrujucu cinjenicu koja bi mogla oznaciti pocetak necega novog na ovim prostorima, u prvom redu u nacinu komuniciranja izmedju intelektualaca koji pripadaju razlicitim nacionalnim zajednicama. Gledano iz tog konteksta ovaj skup svakako ima i politicki znacaj, mada su sami ucesnici akcenat stavljali na intelektelektualan i teorijski pristup toj temi, i stalno su podsecali da nastupaju ne sa pozicija nacije ili odredjenih politickih partija i projekata, nego sa pozicija licnih intelektualnih ubedjenja i teorijskih stajalista. Iako se gotovo moze reci da je ovo bio prvi skup ove vrste odrzan u Pristini, (susreti intelektualaca ipak su na neki nacin odrzavani, pa je npr. i sam Beogradski krug u vise navrata bio domacin albanskim inetelktualcima i politicarima sa ovih prostora), barem po raspolozenju prisutnih, nece biti i poslednji.
Mada je sam skup bio koncipiran kao susret gde ce se voditi teorijske rasprave o raznim aspektima problematike povezane sa "diskursom rata" i "diskursom mira", na momente ucesnici rasprave su izlazili iz tog predvidjenog okvira, dajuci lucidne analize sireg konteksta u kome se nasao region Balkana posle pada komunizma, a s tim u vezi i posledice proizasle iz takvih razvoja na prostorima bivse Jugoslavije (Shkelzen Maliqi), njenoj krvavoj razgradnji, sa posebnim osvrtom na rat u Bosni, diskurs koji je taj rat proizveo (Astrit Salihu), kao i na ukupne posledice svega toga koje cini tragicnom i situaciju na samom Kosovu (Mufail Limani, Blerim Shala itd.).
Vredelo bi izdvojiti jos nekoliko veoma znacajnih mesta i interesantnih akcenata iz diskusija izlozenih na skupu. Tako na primer, filozof Obrad Savic je izmedju ostalog naglasio: "Mi se suocavamo sa tim da, sa teorijskog aspekta, nemamo stabilan politicki identitet, ako hocete ni moralni. Taj identitet mi trazimo, i na nasem putu, na tom medjuprostoru izmedju trazenja i osvajanja identiteta, mogu reci da nas identitet, koji je na putu stvaranja, nije priznat, nije prihvacen, a i kada se prihvata, on se krivo interpretira... Problem lezi u nepriznavanju i nepoznavanju drugog, i na toj osnovi se onda radjaju nesporazumi, krive interpretacije, eliminacije i slicno." U nastavku diskusije mnogi ucesnici su se posebno zadrzali u razmatranju mogucnosti promovisanja jednog sasvim novog diskursa, koji bi bio sasvim razlicit od vladajuceg i koji bi se promovisao kako javnom delatnoscu samih pripadnika ovih intelektualnih krugova, tako i putem prevoda filozofske literature i stampanja publikacija (kao sto su uostalom i casopisi "Beogradski krug" i "MM"), a gde bi glavno mesto zauzimalo promovisanje glavnih postmodernistickih ideja i toposa kako u filozofskom diskursu, tako i u onom politickom.
Profesor Miladin Zivotic je u svojoj diskusiji pokusao da predoci svojevrsnu arheologiju uzroka kao i glavnih cinilaca koji su doveli do ustolicenja diskursa rata kao vladajuceg diskursa na ovim prostorima. Oni se mogu identifikovati, po njemu, ne samo u nastupima i intelektualnoj aktivnosti pojedinih filozofa i knjizevnika privrzenih rezimu, nego i u "nacionalnim programima" i "memorandumima" koje su stvarale i takve institucije kao sto su SANU, Drustvo knjizevnika Srbije (u cuvenoj Francuska 7), Srpska pravoslavna crkva kao i veliki broj drzavnih medija, ujedno oznacavajuci ih kao glavne krivce za rat i zlocin. I samo nastojanje da se teorijski promisle razlozi koji su srpsku inteligenciju odveli u "vode nacionalizma", tj. teorijsko razmatranje sireg konteksta koji je uslovio da veliki deo srpske inteligencije postane intelektualni servis ratne masinerije, po njemu predstavlja vazan korak.
Jednu od znacajnih obelezja ovog skupa predstavlja i nastojanje ucesnika skupa da formulisu teorijske modele interpretacije ratnog diskursa, naznacujuci uslove pod kojima odredjeni diskursi, kao sto su to literarni, (pseudo) religijski, (pseudo) naucni (u taj niz se moze uvrstiti i svakodnevni govor medija, pa cak i "sportskih komentatora") itd. postaju sastavni deo ratnog diskursa. U tom pravcu je razmatran i tzv. "mirovni govor" ili "diskurs mira" sadasnjeg beogradskog rezima koji, kako je isticano, predstavlja ratni diskurs par excellence.
Ono sto je ocito, a kako su rekli i sami ucesnici, nece izostati ni krive interpretacije niti iskrivljene politicke ocene samog skupa, u delu i srpske i albanske javnosti koja je formirana i koja se jos stvara pod indirektnim i direktnim uticajem ratnog diskursa i opste drustvene situacije koju je taj diskurs uoblicio. Medjutim, i sam ovaj cin, ma koliko mali bio, kao cin ponovnog uspostavljanja normalnih intelektualnih dijaloga i diskusija, makar i na simbolicnom planu moze biti od ogromnog znacaja koji mozda pokazuje da postoji zracak nade i za ove prostore.
Anton Berishaj AIM Pristina