LOV NA STARE DEVIZNE REZERVE

Kiparska blokada?

Finansijski rat izmedju SR Jugoslavije i novih drzava poniklih na tlu nekadasnje SFRJ ne prestaje, a popriste glavnog okrsaja ovih dana je na Kipru, gde su, navodno, jos uoci sankcija prenete krupne pare iz Beograda

AIM, Beograd, 25.7.1996.

Vest sa Kipra, da je tamosnja filijala Beogradske banke blokirana na osnovu sudskog zahteva Vlade Slovenije, izazvala je (20. jula) veliko interesovanje u jugoslovenskoj javnosti, mada je direktorka ove filijale, Borka Vucic, u Beogradu ekspresno (21. jula) demantovala informacije da su sredstva njene firme zamrznuta. Kad su kasnije pristigle preciznije informacije ispostavilo se, kako bi rekao stari srpski politicki lisac Nikola Pasic, da su obe strane u pravu, to jest da su obe vesti pretezno tacne.

Svi depoziti Beogradske banke na Kipru su zamrznuti po osnovu tuzbe Vlade Slovenije za "osiguranje imovine nekadasnje Narodne banke Jugoslavije", tuzbe o kojoj ce lokalni sud raspravljati 29. jula, izjavio je nadlezni funkcioner Centralne banke Kipra, Andreas Filipos.

S druge strane, ni Borka Vucic ne govori neistinu kada kaze da njena filijala obavlja sve bankarske operacije "u njenoj nadleznosti". Ta filijala je stalno poslovala i tokom svetskih sankcija prema SRJ, pa verovatno posluje i sada, ali sa racuna koji se ne vode kao depoziti NBJ, niti kao depoziti jugoslovenskih firmi. Uostalom, bolji poznavaoci kiparske svakodnevnice odavno su zapazili raskorak izmedju onoga sto su tamosnje finansijske vlasti spremne da izjave kad iz inostranstva dodje kakav zahtev suprotan lokalnim interesima - i onoga sto stvarno preduzimaju.

Ni Beogradska banka nije slucajno tamo locirala svoju glavnu filajalu i za sefa postavila gospodju Vucic, najblizu saradnicu Slobodana Milosevica iz njegovih bankarskih dana. I nije, naravno, cudno sto se odavno rasirio glas da je uoci svetskih sankcija, krajem 1991. i pocetkom 1992. godine, bas u tu filijalu prebacen veci deo deviznih rezervi nekadasnje SFRJ, te da je znacajan iznos tih rezrevi koriscen za kupovinu obligacija drzavnog duga SFRJ na sekundarnom trzistu vrednosnih papira.

Mnogi se, evo zanimljivog detalja, secaju da je dan posle uvodjenja svetske blokade (31. maja 1992. godine) - Centralna banka Kipra Rojteru dala informaciju da je blokirala sredstva Beogradske banke na Kipru, a posle su britanski i americki novinari objavljivali spisak firmi koje posluju sa tom bankom, pa su taj spisak nudili redakcijama beogradskih nezavisnih listova. Posto su stvarni klijenti bili evidentirani preko "fasadnih firmi", taj spisak zapravo nista nije jasno pokazivao. A da se i tokom sankcija iz te banke na Kipru moze dobiti kredit, to je bar bila javna tajna u krugovima jugoslovenskih poslovnih ljudi.

Ipak, postoje i "kiparske tajne" koje nisu otkrivene do danas. Cak nije uspeo da ih odgonetne ni dr Dragoslav Avramovic, tokom dve godine koliko je bio guverner Narodne banke Jugoslavije. Kada je ovog proleca pokusao da sazna na cega je svojevremeno utroseno 350 miliona dolara iz deviznih rezervi SFRJ, preko Beogradske banke, i kada je zatrazio da ga o tome izvesti Borka Vucic, te pokaze obligacije drzavnog duga SFRJ koje je navodno sa tim parama kupila, a nikad nije poslala u trezor, guverner Avramovic je smenjen.

U stvari, on je pre smene spominjao da je rec o papirima koji vrede izmedju 530 i 850 miliona dolara, pa se vec i po nesigurnosti oko iznosa osetilo da - ili tacan iznos nece da kaze, ili ga ne zna - posto nije video strukturu tog portfelja vrednosnih papira i nije znao kamate koje oni nose. Najvaznije je to sto nije video kada su oni tacno otkupljeni - na osnovu cega bi se mogla videti i cena koja je za njih placena.

Borka Vucic nikada jugoslovenskoj javnosti nije saopstila koliko i kada je drzavnih dugova SFRJ otkupljeno. U stvari, ona je proletos za beogradski NIN dala protivrecnu izjavu. Rekla je da su dugovi otkupljivani po ceni od oko 20 centi za dolar, a da se njena banka otkupom bavila samo do trenutka uvodjenja sankcija, 1989, 1990. i 1991. godine. Medjutim, prema grafikonu cene dugova SFRJ na sekundarnom finansijskom trzistu, koji se moze naci u svakoj svetskoj finansijskoj reviji, cena jugoslovenskog duga, u godinama o kojima govori gospodja Vucic, nije padala ispod 30 centi za dolar nominalnog iznosa (polovinom 1990. godine cena je bila najvisa, placalo se 63 centa za dolar nominale). Cena koju ona spominje je cena dugova SFRJ s kraja 1992. i pocetka 1993. godine, dakle u vreme kada je svetski embargo vec bio u punom jeku.

No, tuzba Vlade Slovenije sudu na Kipru sigurno nije oslonjena na javne izjave Borke Vucic i novinske napise, vec verovatno na informacije Kemikal banke koja je u ime kluba banaka poverilaca SFRJ registrovala i odobravala operacije na sekundarnom trzistu. Zbog toga se i trazena blokada odnosi na navodno 650 miliona dolara Narodne banke Jugoslavije (nova cifra) u depozitu na Kipru, a verovatno se misli na jugoslovenske menice koje je gospodja Vucic otkupila.

Ona je, medjutim, vec davno izjavila da "kupljeni dug ne stoji na Kipru, vec je kod kreditora i drugih finansijskih institucija koje se bave ovim transakcijama". U tom smislu sada kaze da je njena banka stavila prigovor kiparskom sudu, u kojem se iznosi tvrdnja da ona ne drzi u depozitu nikakva sredstva Narodne banke Jugoslavije, a o tom prigovoru bice odluceno 29. jula.

Dramaturgija dosadasnjih operacija u finansijskom ratu izmedju SRJ i Slovenije, Hrvatske i drugih sukcesora SFRJ upucuje na zakljucak da ce se polje sukoba oko nasledja nekadasnje SFRJ preneti na razdoblje raspada zemlje, na drugu polovinu 1991. i prvu polovinu 1992. godine. Oni sa boljim pamcenjem secaju se da su u vreme saveznog premijera Ante Markovica devizne rezerve SFRJ, na kraju 1990. godine, dosegle sumu od 11,5 milijardi dolara i da su tokom te godine zabelezile fantastican porast od sest milijardi dolara. Tokom 1991. godine, kada je je poceo unutrasnji rat i kada je svaka federalna jedinica sklanjala na stranu sta je stigla od deviznih rezervi SFRJ, te drzavne rezerve smanjene su cak za oko 7,5 milijardi dolara.

Najdelikatnije razdoblje pocinje polovinom 1991. godine, kada juna meseca prestaje unutrasnji platni promet izmedju zapadnih i istocnih federalnih jedinica, a najspornije razdoblje je ono kada je formalno-pravno SFRJ jos postojala, u prolece

1. godine, a premijer Ante Markovic je bio "otisao na odmor", to jest napustio funkciju.

Valjda da bi opravdao neke operacije Narodne banke Jugoslavije tog proleca 1992. godine, tadasnji guverner Dusan Vlatkovic (sada ministar finansija u Vladi Srbije) je pred preostalim poslanicima Skupstine Jugoslavije 16. marta podneo ekspoze u kojem je rekao da su tokom januara i februara te godine devizne rezerve SFRJ smanjene za jos 800 miliona dolara. Taj utrosak on je specificirao tako sto je rekao da je za anuitete i kamate spoljnim poveriocima placeno 130 miliona dolara, da su federalne institucije potrosile na tekuce poslove 200 miliona dolara, da je 100 miliona dolara otislo na konvencijske obaveze i razne drzavne clanarine u svetskim organizacijama, te da je 390 miliona dolara utroseno za naftu, lekove, ugalj za koksovanje i sirovine.

Po ovom racunu, dakle, u trenutku osnivanja SRJ Narodna banka je raspolagala sa oko dve milijarde dolara deviznih rezervi. Sada, kada bi se sve stavilo na gomilu, i ono sto se nalazi zamrznuto u Bazelu i Londonu (zlato i efektiva u vrednosti od oko 1,4 milijardi dolara) i ono sto se nalazi u zemlji, nakupilo bi se oko 1,7 milijardi dolara.

Govoreci krajnje uprosceno, ispalo bi da je SRJ tokom cetiri godine svetskih sankcija i gradjanskog rata preko Drine, iz neke stare kase SFRJ potrosila samo 300 miliona dolara. Spor oko nasledja SFRJ sigurno ce trajati jos godinama, a mozda i decenijama. Problem SRJ je u tome sto je ona prakticno jedina drzava sa teritorije bivse SFRJ koja nije regulisala clanstvo u MMF i Svetskoj banci, te nije sacinila nikakvu pogodbu sa Pariskim i Londonskim klubom. Zbog toga je ona objektivno najzainteresovanija da se sporovi sto pre okoncaju a, paradoksalno, Vlada SRJ se doskora ponasala kao da upravo ona ima najvise vremena. No, kako vreme prolazi, sve je jasnije da se finansijski obruc SRJ steze i da su nade koje su bile polagane u tajne operacije sa Kipra bile preterane.

Dimitrije Boarov (AIM)

xxxxxxxx xxxxxxxxxx xxxxxxxxxxx