KOSOVO TERITORIJA?!

U Pristini je nedavno objavljena najnovija verzija Projekta o Kosovu svedske nevladine Transnacionalne fondacije za mir (TFF) iz Lunda. To nije prvi predlog ove vrste. Predlagale su ih i nevladine institucije i organizacije drugih zemalja, medju kojima ima i onih koji su vec godinama angazovani na ispitivanju kosovskih problema. Neki nisu skrivali da ukljucivanjem u svoje studijske aktivnosti uglednijih politickih licnosti iz redova Srba i Albanca teze u stvari uspostavljanju direktnih srpsko - albanskih kontakata. Procenjivali su da bi to mogao da bude najpogodniji okvir za eventualno zajednicko definisanje spornih pitanja, njihovu klasifikaciju po prioritetu, slozenosti i politickoj tezini da bi se kasnije pristupilo stvaranju kalendara za njihovo razmatranje u najpogodnijem trenutku. U tim okvirima kretali su se i susreti, raznim povodima, po inostranim ambasadama u Beogradu. Pokazalo se da su takva ocekivanja bila preterana. U nameri da se sto pre spreci eventualno opasno pogorsanje situacije, stranci izgleda nisu ponajbolje shvatili dubinu i slojevitost srpsko

• albanskog nepoverenja, neslaganja i konfrotacija. Malo su tu mogli da pomognu, manje - vise skriveni nagovesataji da iza inicijativa nekih od tih institucija stoje delovi zvanicne diplomatije u njihovim zemljama.

Mnoga objasnjenja - zasto nisu uspeli takvi pokusaji i eventualne odgovore na brojna pitanja da li je uopste moguc srpsko - albanski dijalog u postojecoj situaciji, vec duze pokusava da pruzi ekipa TFF-a koju predvodi jedan od retko dobrih poznavaoca problema u bivsoj Jugoslaviji Danac Jan Oberg. TFF stanje na Kosovu prati od 1991. godine, a 1994. je ponudio zainteresovanim stranama prvu verziju svog Predloga o pristup resavanja kosovskog pitanja. Sadasnja (sacinjena tokom aprila ove godine), je treca verzija Projekta dopunjena i izmenjena novim saznanjima i pre svega sugestijama zainteresobanih strana, koje su dobrovoljno i svaka za sebe prihvatile razgovor o tome.

U odnosu na dosadasnje analize i sugestije, Predlog TFF-ia je i najcelovitiji, kako u postavljanju i definisanju problema i zasnivanju na unutrasnjem i medjunarodnom pravu, tako i na aktuelnoj situaciji.

TFF predlaze opsiran dokument pod naslovom "Privremena vlast UN za pregovaracko resenje na Kosovu (UNTANS), koji bi kao Memorandum razumevanja potpisale SRJ i OUN, ili SRJ ili neka druga medjuinarodna organizacija. Albanska strana se ne predvidja kao strana potpisnica Memoranduma, ali bi zato potpisala Dodatak ili Protokol uz Memorandum - sa statusom zainteresovane strane.

U Memorandumu se izricito na vise mesta potvrdjuje suvrenitet SRJ nad Kosovom, koji se u normativnom delu naziva teritorija, sa velikim T. Privremena vlast na Teritoriji vladala bi ime SRJ, koja bi u tom slucaju imala pravo da stacionira "najneophodniji kotigent svojih oruzanih snaga", zbog prava na individualnu ili kolektivnu samoodbranu, po clanu 51. Povelje OUN. Medjutim, ne predvidja se i mogucnost funkcionisanja i policijskih formacije za vreme "vladavine" UNTANS-a.

Prakticno SRJ bi po ovom Projektu predala Teritoriju na privremeno upravljanje UNITAS-u na rok od tri godine, s tim da se taj rok moze produziti do postizanja pregovarackog resenja. Vlast bi vrsio administrator - neutralna licnost prihvatljiva za sve strane, kojeg bi imenovao Generalni sekretar UN. Sto se UNITAS-a tice, imao bi na raspolaganju svoju civilnu policiju, u koju bi mogli da sluze i gradjani Teritorije, kvalifikovani za delovanje u ovim okolnostima. Civilnu policiju pomagali bi posmatraci i dobrovoljci, takodje visenacionalnog sastava, iz nevladinih organizacija kao delatnici "trece strane" obuceni za izvrsavanje zadatka mirenja, uspostavljanja i razvijanja poverenja. U vrsenju vlasti, Administratoru bi neposredno pomagala strucna pregovaracka ekipa, sastavljena od ljudi koji nisu gradjani Teritorije.

Veoma upadljiva uloga predvidjena je za Administratora u oblasti pravnog sistema, jer kada bude smatrao, imace pravo da donosi Zakone i druge pravne akte, da regulise pravo konsesije i pravo svojine, da osniva, ako se ukaze potreba, nove sudove i da obezbedi ili uskladi sve ranije ugovorne sporazume koji su se odnosili na Teritoriju.

Ovim Projektom, medjutim, nisu odredjene oblasti zivljenja, koje bi bile ti u nadleznosti privremene adminsitacije. Njih bi, po predlogu TFF odredile strane potpisnice Memoranduma, pre uspostavljanja UNITAS-a - u Dodatku ili Protokolu Memoranduma, koji bi kako je predvidjeno potpisala i albanska strana. Pored sluzbi koje pripadaju tzv. sferi prinude, u sadrzaju Memoranduma, kao moguce nadleznosti, najavljuju se ili pominju obrazovanje, sredstva informisanja, zdravstvo, odredjeni oblici poreza, iz kojih bi se se delom finansirao i UNITAS i sluzbe koje ce obezbedjivati slobodno kretanje ljudi u i van Teritorije.

Kako se objasnjava u preambuli i u pratecim dokumentima projekta, TFF je preduzeo ovu inicijativu izmedju ostalog i zbog toga sto ocenjuje da se bez neposrednog angazovanja medjunarodne zajednice na Kosovu nista ne moze pokrenuti na bolje, zato sto se sadasnje stanje ne moze odrzati jos dugo jer bi se "nekakav lom" mogao svakako dogoditi, zato sto su problemi u bivsoj Jugoslaviji povezani i, iznad svega, jer se mir treba uspostaviti u svim delovima tog podrucja, za sta postoji potreba obeju strana na pomoc u spasavanju obraza, kao i iz razloga sto medjunarodna zajednica do sada nije stvorila formalizovanu proceduru, niti je preduzela odlucnije akcije politickog pritiska za ozbiljniji i postojaniji dijalog.

Predlagaci podvlace da oni ne nude resenje vec, jedno drugacije privremeno stanje, cija je sustina stvaranje uslova za gradjenje mira, odnosno za trazenje resenja putem pregovora bez odredjivanja krivaca i krivice. Oni isticu da privremeno upravljanje moze voditi ka nezavisnosti Kosova, moze zapecatiti ostanak u SRJ, ali i ka nekom obliku resenja izmedju ove dve alternative. U Memorandumu se ne spominju izbori niti bilo kakvo narodno izjasnjavanje, koje bi, pretpostavlja se, bila znacajna tema pregovaranja u toku privremene uprave.

U ovom projektu TFF usvaja nacelo odlaganja, odnosno odustajanja od osnovnih politickih ciljeva, sto je bila ideja i mnogih drugih slicnih institucija, pa i nekih diplomatskih pristupa. U politickom propagandnom smislu to ne odgovara ni jednoj ni drugoj strani. One su obecale i sada obecavaju resenje u svoju korist, iako su svesne da ga ne mogu ostvariti bez ratnog sukoba, koji inace ne zele ni jedni ni drugu. Zbog toga su pristale na saradnju sa TFF gde isticu da ih je srpski pretsednik Milosevic u jednom razgovoru sredinom 1994. godine ohrabrio u pokusajima uspostavljanja neposredne komunikacije.

Jan Oberg je nedavno bio u Pristini i, posle razgovora sa predstavnicima Albanaca, izjavio da nijedna strana nema razloga da odbaci ovu inicijativu i da i dalje ostaju angazovane na ovom projektu.

Zvanicnih reagovanja direktno zainteresovanih strana na objavljeni tekst predloga jos nema. Ali je zanimljivo pripomenuti da su obe strane jos prosle godine izjasnile protiv iznosenja ovih ideja u javnost. Albanski predstavnici ne zele da govore za javnost, dodajuci da su glavne primedbe upucene TFF-iu, takodje sada objavljene. One se odnose na priznavanje Kosova kao ugovorne strane i kao nezavisnog subjekta i na otvaranju jasne perspektive nezavisnosti. Nezvanicno, ocenjuju da prihvatanje Projekta znaci odustajanje od osnovnih politickih ciljeva, bez ikakvih garancija za njihov ostvarenje u buducnosti. Medjutim, u odnosu na postojece stanje, i stalnom pretnjom eksplozije, privremena uprava mogla bi da donese veliko olakasanje za svakodnevni zivot ljudi. Isticu da su upravo teski uslovi zivota i stalna represija glavne poluge Beograda u naporima za nametanje sopstvenig resenja na Kosovu. U sadasnjim okolnostima, albanskim i srpskim, smatraju neverovatnim da bi Beograd mogao odustati od ovih poluga i od neposrednog vrsenja vlasti na Kosovu. Ali, procenjuju da dugorocna, PRIVREMENA VLADAVINA moze proci kao oblik bezbolnijeg oslobadjanja od teskog kosovskog tereta.

Sto se tice reagovanja srpskog fakltora na Kosovu primeceno je jedino reagovanje dnevnog lista na srpskom jeziku "Jedinstvo". Autor komentara pod naslovom: Providna maska "mirotvorstva", institiucije poput TFF i ljude koji rade u njima naziva "kvaziinstitucijama, placenim lobistima i izandjalim politicarima". Memorandum je okarakterisan kao "nebuloza i nebuloze i providnosti do providnosti" podvlaceci da je "necuvena drskost predlagati suverenoj zemlji nekakav medjunarodni protektorat". "Bezocnan je zahtev da se tokom privremene uprave koristi samo zastava OUN i da se upotreba drugih zastava uslovi dozvolom administratora i samo uz zastavu UN", kaze se u komentaru pristinskog "Jedinstva" i zakljucuje da na Kosovu nema sukoba ni sukobljenih strana i da nece biti ni Administratora ni civilne policije, a najmanje drugih zastava osim srpske i jugoslovenske"...

Fehim REXHEPI AIM Pristina