POCETAK SERIJE USTUPAKA

Karadzicevo povlacenje:

Holbrukova poslednja misija na Balkanu nagovestava novi ciklus pritisaka, kako bi se Karadzic pojavio na optuzenickoj klupi u Hagu. A na to se, po svemu, nece dugo cekati, jer Amerika je vec stavila do znanja da nije odusevljena rezultatima koje je njen pregovarac postigao u Beogradu

Banjaluka, 20. jul 1996. (AIM)

Radovan Karadzic vise nije "broj jedan" u Republici Srpskoj. To je posledica finalne posete americkog pregovaraca Ricarda Holbruka Beogradu i njegovih "poverljivih razgovora" sa predsednikom Srbije Slobodanom Milosevicem, garantom srpske strane u Dejtonu. Sta i kako ce se dogoditi u praksi, pokazace vreme, ali cinjenica je da se u prvom talasu informacija uz vest o Karadzicevoj "abdikaciji" na ekranima Srpske radio-televizije (SRT) sa Pala nije pojavila njegova slika sto bi, inace, do sada bilo neobicno, ali je u skladu sa potpisanim dokumentom koji iskljucuje i takvo "prisustvo" donedavnog predsednika RS u javnosti.

Krupije u liku medjunarodne zajednice na celu sa diplomatijom SAD odavno je vec zavrteo rulet Karadziceve politicke sudbine ali su, u ime lidera bosanskih Srba, igrali svi osim njega samog - narocito Milosevic, Holbruk, Bilt i Frovik. Kuglica se zaustavila na broju koji su svi znali, cak i kibicer Karadzic, iako to nije otvoreno pokazivao tokom svoja dva nedavna pojavljivanja u javnosti - na Odboru svoje vladajuce Srpske demokratske stranke (SDS) i na potonjoj skupstini kada je ponovo izabran za predsednika Stranke.

U ovakav ishod nisu verovali jedino nepopravljivi nacional-optimisti, ali to je vec stvar domaceg politickog folklora, a ne turbo-politike velikih i mocnih u kojoj se koprcaju sitne balkanske ribe. Celu "operaciju" politicki vrh RS, uz pomoc nesumnjivo odanih medija, vec duze od dva meseca drzao je na nivou isforsiranog "ravnopravnog reagovanja". Karadzic je cak sa govornice Skupstine SDS ponudio pomirenje medjunarodnoj zajednici uz uslov da svet prestane sa "daljim ponizavanjem srpskog naroda". U to vreme na Palama je kruzila poluzvanicna prica o spisku uslova koje je predsednik RS, navodno, isporucio Biltu kao ponudu za povlacenje. Pokusaj da se njegova nesumnjiva harizma, bar "zbog naroda" i zarad takozvane narodne volje prenese u drugi plan izborom na celo SDS - bio je samo labudova pesma.

Nije trebalo mnogo mudrosti da se zakljuci sta znaci Holbrukov ponovni dolazak u Beograd. Tim pre ako se ima u vidu i precizno tempirana poseta Milosevicevog emisarskog dvojca u sastavu Nikola Sainovic - potpredsednik Savezne Vlade i Jovica Stanisic, sef srpske sluzbe bezbednosti. Sef sluzbe bezbednosti je proveren kadar srbijanskog predsednika, sa referencama iz doba paljanske "afere talaca", nakon koje je Milosevic izradio sebi neki poen kao nesumnjivi mentor paljanskog vrha.

U ovom slucaju, formalno u svojstvu svedoka, Slobodan Milosevic je potpisao dokument koji ga sudu istorije, a mozda i haskom tribunalu, preporucuje kao sukrivca, u krajnjoj instanci i kao konsultanta ili naredbodavca za neka od dela koja se Karadzicu stavljaju na dusu optuznicom iz Haga. Jer, pitanje je sta ce se dogadjati kada svetska diplomatija poseje novo seme pritiska ciji plod treba da bude Karadzicevo pojavljivanje na optuzenickoj klupi u Hagu. A na to se verovatno nece dugo cekati jer sa druge strane okeana vec stizu reakcije po kojima se vidi da Amerika nije bogzna koliko zadovoljna ishodom Holbrukove poslednje misije. Razloga za ovakvu tvrdnju ima utoliko sto je takvu izjavu dao i sam Holbruk pre povratka u Vasington. Nije van pameti pretpostaviti da su u "nadleznim kancelarijama" vec osmisljeni novi koraci.

Jedan od tih koraka nesumnjivo je pretnja sankcijama i Jugoslaviji i RS. Jer, Holbrukov odgovor na pitanje da li je Karadzicevim povlacenjem definitivno skinuto sa dnevnog reda ponovno vracanje rezima sankcija bio je kratak i jasan: "Ne!"

Do daljeg, u vazduhu ostaje neskriveno nezadovoljstvo i gnev koji je pruzrokovan Karadzicevim odlaskom. Neimenovani celnik Opstinskog odbora SDS na Palama taj revolt i strepnju sublimira recenicom da "predsjednik nije trebalo da poklekne pred americkim i milosevicevim pritiscima jer oni ne zele nista dobro nasem narodu". I jos dodaje: "Znamo da su ti pritisci bili intenzivni i nepodnosljivi, ali smatramo da je trebalo izdrzati. Ovako, sljedeci korak Amerikanaca bice Hag. A onda zbogom Srbi iz Republike Srpske".

Po vec uhodanom sablonu, odlazak Karadzica znatizeljnom narodu se predstavlja kao zrtva "u interesu srpskog naroda i RS". Koliko su, medjutim, rastegljivi narodni interesi pokazala su mnoga dosadasnja dogadjanja, ukljucujuci i rat koji je, eto, takodje, "vodjen u interesu naroda". I, podsetimo samo jednim primerom - narod je svojevremeno vlastiti inters "overio" referendumskim NE Vens-Ovenovom planu, mada je Karadzic, "u intersu naroda", ipak potpisao receni dokument.

(AIM) Velimir Ilic