PLIME I OSEKE U BALKANSKOM LONCU

Medijski imidzi suseda na Balkanu

Da li sa zavrsetkom rata u Bosni Balkan ulazi u fazu mira, ili ce ime ovog regiona ostati sinonim za etnicke napetosti, sultansku samovolju, kulturnu zaostalost, nepresusnost ideja o Velikoj Srbiji, Velikoj Albaniji, Velikoj Bugarskoj, Velikoj...

AIM, Beograd, 18.7.1996.

Na kraju 20. veka, kao i na njegovom pocetku, susedi na Balkanu okruzeni su zidovima podozrenja. Bugari, na primer, smatraju da su Grci licemerni, podmukli, prepredeni, lazljivi, skloni spletkarenju. Bugari su, pak, "tradicionalni neprijatelj" svog juznog suseda. Grcki regruti jos uvek marsiraju uz stih da "nijedan Bugarin nikada nece krociti nogom" na njihovu zemlju, dok su novine prepune tekstova o gladi i siromastvu u Bugarskoj, u kojoj caruje kriminal. U predstavi svojih komsija Bugara Srbi su netolerantni, agresivni, neiskreni, skloni sovinizmu i neskloni demokratiji. Turci i Grci jedni o drugima uzajamno misle sve najgore. Nista nije bolji ni odnos Grka i Makedonaca. Balkanski lonac pun je protivrecnosti koje naseljavaju iz proslosti nasledjeni negativni imidzi suseda, rasprostranjeni etnicki stereotipi i nacionalne predrasude.

Ozivljavanje proslosti

Jedan od najvaznijih uzgajivaca negativnih predstava o susedima na Balkanu u danasnje vreme su njihovi mediji. Analiza dnevnih listova u Bugarskoj, Srbiji, Makedoniji, Grckoj i Turskoj (u okviru projekta "Razmena informacija o balkanskim etnickim i nacionalnim predrasudama", koji je finansirao Institut za otvoreno drustvo u Budimpesti) pokazala je da su medijske etikete o susednim zemljama, klisei i sterotipi koje oni svakodnevno i rutinski proizvode nabijeni mnogo vise negativnim nego pozitivnim znacenjima . Odsustvo vesti o jednoj zemlji ovde je dobro znamenje: cutanje (precutkivanje) ukazuje na razvoj dobrih odnosa izmedju suseda.

Koren negativnih predstava o susedima istrazivaci pronalaze u orijentaciji prema proslosti. Medijski imidzi o okruzenju pod jakim su uticajem istorijskog iskustva nacije kao celine. Balkanski novinari u svom poslu rukovode se, pre svega, dominantnim istorijskim pamcenjem svog etnosa: vesti se oblikuju tako da odgovaraju "tradicionalnoj", "istorijski dokazanoj", "svima poznatoj" ulozi suseda. Aktuelni dogadjaji se u novinama interpretiraju kao najnovija potvrda zbivanja od pre pedeset, sto ili vise godina. Zahvaljujuci svojoj moci da cak i najjednostavniji opis istorijskih dogadjaja prozmu negativnim implikacijama po danasnji dan, mediji su istoriju pretvorili u sredstvo za antagoniziranje ljudi koje, inace, povezuju mnoge zajednicke karakteristike.

Dvogodisnje pracenje medija na Balkanu otkrilo je jasnu tendenciju da se susedi koriste kao zrtveni jarac, tj. krivac za domace nedace. Ovakav stav tesko da dozvoljava bilo kakvu objektivnost u predstavljanju okruzenja. Osim toga, mediji slede model ponasanja koji prijateljstvo zasniva na bazi neprijateljstva, u skladu sa sloganom "Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj". U takvom vrednosnom sistemu sused postoji pre kao potencijalni neprijatelj, nego kao potencijalni partner. Mediji svih balkanskih naroda, zakljucuju istrazivaci, imaju odlicnu istorijsku memoriju za sve vrste sukoba njihovih nacija sa susedima, dok pokazuju kratko pamcenje za slucajeve saradnje, tolerancije i razumevanja.

Izmedju ljubavi i mrznje

Pozitivne imidze suseda na Balkanu neguju samo Srbi i Grci, i to jedni o drugima. Prema rezultatima istrazivanja javnog mnenja, Grci vole Srbiju - ona je popularnija od bilo koje druge zemlje u svetu, podeljeni su u odnosu prema Bugarskoj, kao i prema nekim zapadnim zemljama, ali gotovo jednodusno mrze svoje ostale susede - Albaniju, Makedoniju i Tursku. U grckim novinama afirmativno se pise samo o Srbima i Kurdima.

Srbi su, u grckoj interpretaciji, narod koji se herojski borio da odbrani zemlju koja mu istorijski pripada, "narod sa osecajem za misiju", "borci za pravdu". Oni se "odupiru kulturnoj korupciji" i uce (Grke) znacenju "ljudskog dostojanstva i pravoslavnog nacina zivota". Ipak, nakon pobede jugoslovenske kosarkaske reprezentacije na Evropskom sampionatu u Atini, koju su Grci ocenili kao nezasluzenu, i nakon spremnosti Srbije da zvanicno prizna Makedoniju, osecajuci se izneverenim i izdanim, grcki mediji su hitro promenili uobicajeni vokabular. I Srbi su postali "anti-helenisti", "huligani", "rasisti", ili, kako se izrazio jedan grcki novinar - ipak su "ostali Sloveni".

Antisrpska euforija je, medjutim, kratko trajala. Srpska stampa je, sa svoje strane, negujuci izrazito afirmativnu sliku o Grcima za sve vreme medjunarodne blokade, i u teznji da ocuva mit o starom i cvrstom srpsko-grckom prijateljstvu, precutala ljutita pisma grckog ministra inostranih poslova povodom spremnosti Srbije da prizna Makedoniju. Ipak, u grcko-turskom sporu oko malog ostrva u Egejskom moru, koji je pretio ratnim ishodom, Srbija se nije upustila u anti-tursku kampanju, kao sto bi se moglo ocekivati.

Jer, dok se najvece prijateljstvo gaji izmedju dveju vodecih pravoslavnih zemalja, cak ne direktnih suseda, najvece neprijateljstvo raste na direktnom dodiru izmedju pravoslavnog i islamskog sveta. Glavni objekat medijskog govora mrznje u Grckoj su Turci. Oni su "jedina muslimanska nacija koja nije dala nikakav doprinos napretku i civilizaciji, i nikada nije stvorila nista sto bi svet zeleo da sacuva". U grckoj stampi Turci se kvalifikuju kao "medjunarodni sampioni u ubijanju i proganjanju ljudi", "neizmenjivi Azijati koji su 500 godina davali najgori primer osvajanja na Balkanu", "najomrazeniji ljudi na svetu". Oni su okrutni varvari, kukavice i uzivaoci opijuma, lopovi i varalice, "kasapi naseg regiona". Turska je drzava sa rasistickim i kolonijalnim rezimom, sa fasistickim ustavom, "opasnost i veliki teret" ne samo za svoje susede vec i za celo covecanstvo.

Balkanske (kratke) ljubavi i (dugotrajne) mrznje, medjutim, ne mogu se nikako redukovati samo na verski elemenat. Bugarska socijalisticka stampa, na primer, kako demonstriraju istrazivaci, slikala je Srbe kao vredne, stedljive i gostoljubive ljude ("Srbin tradicionalno pozdravlja svakog gosta kao da je on najvaznija osoba na svetu"), okrenute buducnosti. Srpska upornost tumacena je kao zelja za prezivljavanjem, ne kao inat, a ratne strahote u Bosni objasnjavane podelom izmedju politickog rukovodstva i "obicnog naroda".

Desno orijentisanu stampu, medjutim, sa izrazito antiruskim i proamerickim naklonom, karakterisala je i izrazito antisrpska orijentacija. U njoj je istorijska uloga Srba na Balkanu prikazana u izrazito negativnom svetlu: "U poslednjih 150 godina, Srbi su ponudili brojne primere zestokog sovinizma i oruzane agresivnosti, pucajuci i ubijajuci u tri rata". Oni su "sovinisti", "asimilatori", "grabljivci", "ucenjivaci", "izdajice", krse sporazume kako im se prohte - ("Svako ko zna srpski karakter svestan je da Srbi govore jedno dok misle nesto drugo"). Tek kada Srbi shvate da ne mogu da dominiraju nad Slovenima na Balkanu, porucuje se u ovim novinama, postace moguce da se prevazidju ostaci proslosti i konfrontacija izmedju dve zemlje i dva naroda ("nas i brace Srba, koji nas nikad nisu zvali bracom Bugarima").

Tesni Balkan

Nacionalizam i sovinizam se prebacuju svima podjednako - Bugari Srbima, ali i Grcima, Grci Makedoncima i Turcima, Makedonci Bugarima i Albancima.

Grci su Danajci, od kojih ne treba uzimati nikakve poklone, jer oni uvek igraju na tudj racun, i svakoga ce prevariti. Grcka je, uostalom, jedina zemlja u svetu u kojoj se turska kafa zove grckom, kaze optuzujuci jedan bugarski list.

Pravi sovinisti u grckoj vizuri su Makedonci, odnosno Skopljanci, ili "slovenski Cigani", kako ih kvalifikuje grcka stampa. Oni su "bezobzirni falsifikatori slavne grcke istorije", "uzurpatori istorijskog imena", "anti-helenisti". Drzava im je nestabilna, bedna zemlja, sa "hiljadu kulturnih, socijalnih i politickih problema", proizvod "vestackog ukrstanja marksistickog slovenofilstva i titoistickog antisrbizma", zemlja krijumcara heroina i kriminala.

Narocito je u odnosima Bugarske, Grcke i Makedonije istorija - vreme Otomanskog carstva, Vizantijskog carstva, cak do vremena Aleksandra Velikog - cesto bili pozadina za izvestavanje o aktuelnim zbivanjima. Pronalazenje izvora optuzbi i uvreda u antickim vladarima, kulturnom nasledju, jeziku, zastavama, toliko je uznapredovalo da se srpska stampa osetila pozvanom da ih pozove na razumnost, stampajuci naslov "Manje o Aleksandru Makedonskom, vise o balkanskoj saradnji".

Balkan se, pokazao je jugoslovenski primer, vec pokazao premali i pretesan za toliko mnogo istorije i toliko mnogo istorija. Da bi se izbegao trend konfrontacija, moraju se razvijati veze izmedju ljudi na Balkanu, kulturne, ekonomske i svake druge, zakljucuju istrazivaci projekta "Razmena informacija o balkanskim etnickim i nacionalnim predrasudama". Ali, zacarani krug pojacavanja negativnih nacionalnih stereotipa mora da razbija ne samo publika, vec i sami mediji - za prvi korak, vecom otvorenoscu prema alterantivnim misljenjima i pogledima, onima koji ne vide u susedu sva zla ovoga sveta.

(AIM) Jovanka Matic