CRNA NEDELJA

Novi talas medjunarodnih pritisaka na beogradski rezim

Kada je zimus Holbruk napustao diplomatiju dao je Milosevicu visoku ocenu i otisao sa uverenjem da je stvar Dejtona ovde u sigurnim rukama. Sad kad se vratio u novu misiju na Balkan mogao je videti da se duboko prevario: mirovni proces usao je u ozbiljnu krizu. Milosevicu je zapreceno i Hagom

AIM, Beograd, 16.7.1996.

Beograd se jos jednom jako naljutio na Pale. Ovog puta spusten je nivo (umesto predsednika triju drzava u ponedeljak uvece oglasilo se Milutinovicevo Ministarstvo spoljnih poslova Jugoslavije), ali nije spusten ton: iz sve snage grdi se i prekoreva vodjstvo bosanskih Srba sto nije dalo svog delegata u arbitraznu komisiju za Brcko. Vreme je bosanskim Srbima isteklo

1. jula, i, po svemu sudeci, oni su ponovo napravili glupost.

Vaznije je, medjutim, upitati se sto je Beograd cekao poslednji cas da reaguje. Od aktiviranja Dejtonskog sporazuma proslo je najmanje sedam meseci, i bilo je toliko vremena da se pritisnu sticenici koje je Milosevic i napismeno uzeo pod starateljstvo.

Popravni ispit

Malo ko nece odgovoriti da se Beograd trgao tek kad je javljeno da iz Vasintoga put njega ponovo krece Ricard Holbruk. Milosevica mora da je oblio hladni znoj kad mu je americka ambasada najavila gosta. Znajuci vrlo dobro s kim se ima posla, i zasto Holbruk dolazi, bacena je anatema na Pale da, valjda, posluzi kao kakav-takav adut kad pocne propitivanje o tome sta je ucinjeno na sprovodjenju obaveza iz Dejtona. Ako se to htelo, a ne vidi se sta bi se htelo drugo, jer je za kritiku Pala ovim povodom bilo dovoljno vremena, onda je naum sasvim detinjast. Mozda bi on bio dovoljan Kornblumu.

Kornblum, koji je nasledio Holbruka u balkanskoj misiji Amerike, delovao je dobrocudno, mozda, zato i inferiorno. Kad god bi izasao iz kancelarija balkanskih lidera imao je da kaze nesto lepo o svojim domacinima. Bilo je upadljivo da je zeleo da promeni onaj grubijanski, nemilosrdni Holbrukov stil "diplomate haubice". Ali, nije proslo. Stvar Dejtona je zaribala, i pocela da se osipa, i Kornblum je ostao kod kuce, a Klinton je upomoc ponovo pozvao sad vec bankara a bivseg diplomatu, Holbruka.

Primer Brckog, koji je spomenut na pocetku, samo je jedan, ima takvih i slicnih svakako veci broj. Mnoge stvari lose se krecu i na hrvatskoj i na muslimanskoj strani. Ali, u fokusu je Beograd, i njegove neispunjene obaveze. Otkud sad to? Zimus, pa bogami sve do kasnog proleca, licilo je da i svet gleda lepim ocima na Milosevica i njegov doprinos realizaciji Dejtona. Upravo je Holbruk bio taj koji je za sobom ostavio tu pricu. On je Milosevica inaugurisao u sampiona mira. Kada smo svojevremeno komentarisali rastanak dvojice vrlih pregovaraca, kada je Holbruk napustao diplomatiju, konstatovali smo da je americki izaslanik Milosevicu dao peticu iz vladanja. Tako je lepo govorio o svom oponentu iz Beograda da je zbunio nemalo posmatraca. Pohvala je dugo ostala. Sam Beograd nestedimice ju je iskoriscavao, i uziveo se u ulogu odlikasa. I dan-danas on, uljuljkan, govori kako je, sto se njega tice, sve u najboljem redu.

Milosevic u skripcu

Svako ko nije slep, ili ko se slep ne cini, vidi, medjutim, da je Milosevic upao u skripac u kakvom se davno nije nalazio.

Prosla nedelja mogla bi se nazvati crnom nedeljom za srbijanski rezim, tacnije, za njegovog lidera. Iz Haga je izdata poternica za Karadzicem i Mladicem, ali to je bila jedna ocigledna i ocekivana stvar. Gotovo senzacionalno bilo je nesto drugo: izdajuci poternicu za politickim i vojnickim vodjama bosanskih Srba haske sudije su se poigrale i Milosevicevim imenom. Mada zapetljano i mutno, tek - prvi put je on notiran kao moguci predmet istraznih radnji. Na tu nabacenu loptu iz Haga skocio je jedan spiker Stejt dipartmenta, nizeg ranga, koji je izjavio da ce Sjedinjene Drzave podrzati Haski sud ako on pokrene jednu takvu istragu, te da ce u tom slucaju prekinuti politicke kontakte sa sefom beogradskog rezima.

Zanimljivo je uociti da se sa ovakvom izjavom u Vasingtonu nije casilo ni casa, sto je neki obicaj za slozenije diplomatske poteze, nego je izgledalo kao da se samo ceka mig. Zanimljivo je, takodje, da je u slicnoj situaciji sa Tudjmanom, sve teklo drugacije. Kada je Bilt svojevremeno pripretio Tudjmanu zbog Krajine, umalo nije politicki stradao. Kada su, nedavno, neki svedski listovi spekulisali da bi hrvatski predsednik mogao doci na listu tuzioca Goldstona, hitno je to iz Suda bilo demantovano.

Crnu nedelju obojila je i preteca odluka jednog drugog suda, Medjunarodnog, takodje iz Haga, doneta na tuzbu Bosne protiv Jugoslavije a za genocid - odluka da je taj sud nadlezan, i da ce, ako proceni, povesti postupak. Na to su se nadovezale i ozbiljne pretnje obnovom sankcija, koje je i Holbruk doneo sa sobom u tasni. Gore od goreg.

Beograd je doziveo neku vrstu soka. Jasno je sto su rezimski mediji cusnuli citavu pricu ustranu. Ali, bez sustinskih komentara je i nezavisna javnost, i opozicija. Milosevic u Hagu, da - to je previse i za njegove ljute protivnike. Zato poluvest iz Haga nije odmah nasla svoje zagovornike na ovim prostorima.

Nema sumnje da je osnovni razlog ovog ogromnog pritiska na sluzbenu Srbiju izbegavanje da se saradjuje sa Haskim tribunalom za ratne zlocine, pre svega uverenje Zapada, narocito Amerike, da se Milosevic ne zalaze da se isporuce Karadzic i Mladic. Da se ne zalaze, to je ocigledno. Vrda, i izgovara se formalnim razlozima. Medjunarodna zajednica sa svojim liderom Vasingtonom na to ne daje ni pet para. Ona jednako govori da hoce bosanske srpske vodje pred haskim sudijama, i da ih tamo u sustini ima izvesti njihov beogradski pokrovitelj.

Mozda se moze reci da je to surovo, ali tako je. Holbruk koji je Milosevica zimus napustio sa dobrim uverenjima da je stvar ostavio u pouzdanim rukama, na koje Amerikanci mogu da igraju, sada zatice - da se posluzimo skolskom terminologijom - jednog djaka koji se olenjio i naredjao jedinice.

Naredjenje - izvrsenje

Milosevic je doveden u situaciju kada ima malo, ili nimalo, povoljnih izlaza za sebe, a stvari se vise ne daju unedogled odlagati. Holbruk je u Beograd dosao da mu, izmedju ostalog, kaze i to. On u ovoj svojoj novoj misiji nesumnjivo ima psiholosku prednost "uspesnog coveka", ali i onaj tradicionalni hendikep da je uspeh teze ponoviti nego ga postici prvi put. Srpski vodja ce, nema sumnje, pokusati da igra na kartu "poznanstva"; no, ostalo je da se uradi tako malo sporednih stvari da ne koristi nikakvo dovijanje. Na dnevnom redu su glavne stvari, i najglavnija medju njima - glave Karadzica i Mladica.

Da ih je bilo lako predati, i Milosevic bi to sigurno vec odavno uradio. Ali, sad vise nije pitanje da li je lako ili tesko, stvari stoje - kako bi to filozofi mozda rekli, s onu stranu toga pitanja. Sad se vise ne pita, nego, prosto, naredjuje, i izvrsava.

Milosevic je u takvim okolnostima, ako bismo bas hteli do kraja da budemo cinicni, najbolji. Mozda ce ga Holbruk ponovo podstaci na podvig, slican onom u Dejtonu. Amerikanci u stvari ne vole da kazu "podstaci", nego: ohrabriti. Doista lepse zvuci. Citav ovaj pritisak, proizveden u nedelji koju smo nazvali crnom za Milosevica, ukljucujuci i mahanje njegovim imenom u Hagu, mozda je i centriran kao neka vrsta pervertirane pomoci sefu beogradskog rezima da se opravdava kod kuce za sve sto eventualno bude preduzeo. U tom smislu, Holbruk zaista ima dobar oslonac da ohrabri svoga staroga sagovornika na konacnu akciju. I ako neko ima sansu da uspe, onda je to sigurno opet on: Milosevic valjda nikad slabiji, on nikad jaci.

(AIM) Radivoj Cveticanin

xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx