KOME TREBA HLEBA

Zetva psenice, "zitna afera" i skupo brasno

Visegodisnja politika bezdusnog iskoriscavanja seljaka radi "nacionalnih ciljeva", spasavanja industrije tokom sankcija i ocuvanja socijalnog mira u gradovima, dovela je do sloma poljoprivrede, a cena hleba je dramaticno povecana

AIM, Beograd, 14.7.1996

Kako se priblizava kraj ovogodisnje zetve psenice u Srbiji sve je jasnije da ce rod biti najmanji u proteklih 40 godina, sa prosecnim prinosima najmanjim u poslednjih 20 godina. Strucnjaci kazu da ce ove godine biti ostvaren prosecan prinos ne veci od tri tone po hektaru, sto znaci da se sa zasejanih 576.000 hektara moze dobiti tek nesto vise od 1,7 miliona tona hlebnog zita.

Da zetva ne ide dobro pokazuje i cinjenica da je usred njenog toka, 13. jula, doslo do poskupljenja hleba za 30 odsto. Tako sada jedna vekna od 600 grama prosecnog kvaliteta kosta 2,40 dinara (oko 80 pfeninga), sto ce izvrsiti dodatni pritisak na standard najsirih slojeva stanovnistva.

Racun, naime, kaze da su, pri prosecnoj plati manjoj od 600 dinara (oko 180 DM), a pri dnevnoj potrosnji od dve vekne hleba i mesecno pet kilograma brasna u cetvoroclanoj porodici, troskovi ishrane povecani za blizu 100 dinara (30 DM), a to nije beznacajno.

Sa makroekonomskog stanovista to se desava na kraju godine koja ce u svetskoj ekonomskoj istoriji biti zabelezena kao godina drasticnog skoka cena psenice na svetskom trzistu. Dakle, na kraju sezone u kojoj je svetska cena psenice skocila sa 120 na preko 200 dolara za tonu, SR Jugoslavija je smanjila proizvodnju ove robe za vise od 50 odsto.

Grabez oko dobiti

Rasirena je ocena da su se ministri Vlade Srbije i visoki funkcioneri republickih drzavnih rezervi u godini konjunkture psenice vise bavili izvoznim spekulacijama, da su vise ucestvovali u grabezu oko dobiti na psenici, nego sto su brinuli da se neocekivano visoki profiti iskoriste za rehabilitaciju poljoprivrede.

Jos hiperinflacione 1993. godine, seljaci za psenicu prakticno nisu dobili nista, a iduce 1994. godine sa otkupnom cenom od oko 15 pfeninga za kilogram tek su pokrili osnovne troskove. Prosle godine, kada je rodilo 3,5 miliona tona, srpski premijer Marjanovic im je bezmalo drsko rekao da je ponudjena otkupna cena od oko 10 pfeninga za kilogram u njihovom interesu, a na stetu drzave, koja je, navodno, proslog leta imala na zalihama i pre zetve 1,2 miliona tona stare psenice.

Posle se ispostavilo da je sa premijerskog polozaja Marjanovic trazio dozvolu za izvoz milion tona u korist spoljnotrgovinske firme "Progres" u kojoj je direktor, te da se na drzavnoj psenici moze na svetskom trzistu ostvariti profit od 100 odsto.

Kasnije se sve nastavilo poznatom aferom oko oglasa Demokratske stranke u kojem je Marjanovic osumnjicen kao "pljackas" Srbije i sudjenjem Zoranu Djindjicu koji je prihvatio odgovornost za taj oglas. Optuzeni je na sudjenju vec primetio da ove godine odobrena cena od 26 pfeninga za kilogram, vec samom cinjenicom da je visa za preko 150 odsto, pokazuje koliko je prosle godine bila niska, te da su na toliko niskoj ceni preprodavci i drzava ostvarivali spekulantske dobitke.

Cini se da ce ova afera posle ovogodisnje slabe zetve psenice dobiti nove zaplete. Naime, novi ministar poljoprivrede, Nedeljko Sipovac je, da umiri javnost, izjavio da ce uprkos slabe zetve psenice iduce godine biti dovoljno domaceg hleba. Njegov racun skrojen je od problematicnih cifara. Jer, naspram godisnjih potreba od 1,8 miliona tona, on je najavio ovogodisnji rod od 1,87 miliona tona i misteriozne rezerve zita iz prosle godine od milion tona. Strucnjaci su, medjutim, utvrdili da je njegova procena ovogodisnjeg roda pogresna, a pogotovu sumnjaju u nekakve rezerve starog zita.

I sa tako povrsnom procenom bilansa zita Nedeljko Sipovac ce ugroziti argumentaciju tuzioca u sudjenju Djindjicu, jer ispada da je iz SRJ protekle godine izvezeno blizu dva miliona tona psenice, dok je Marjanoviceva vlada do juce tvrdila da je izvezeno manje od 600.000 tona.

Izbori i nestasica

Obicne potrosace u slucaju nestasice hleba dodatno ce razgneviti tajnoviti izvoz psenice, u kome su licno bili angazovani vodeci ljudi srpske vlasti. Jer, nestasica se cini gotovo izvesnom, posto je lako pretpostaviti da zalihe od milion tona verovatno ne postoje, a one koje jos postoje sigurno nisu smestene "pod rukom" Republicke direkcije robnih rezervi. Rezerve stare psenice su zapravo samo teorijske i postojale bi da seljaci nisu prosle jeseni cak i stoku hranili zitom, posto ih proslogodisnja cena nije motivisala da je prodaju drzavi.

Glavni problem vlasti bice u tome sto je drzavni sektor poljoprivrede jesenas zasejao veoma malo psenice, pa od njega ne treba ocekivati vise od oko 350.000 tona. A to je jedina psenica ovogodisnjeg roda na koju drzava moze sa sigurnoscu racunati. Uostalom, ona je prakticno vec prodata preko komercijalnih zapisa Vlade Srbije, prodata je jos proletos "na zeleno" po povoljnoj ceni od 50 para po kilogramu. Dakle, ono sto je sigurno da ce drzava imati u rukama, prakticno je vec prodato u inostranstvo. Ono sto je potrebno domacem stanovnistvu trebalo bi otkupiti od seljaka, a ovi, to se vec ovih dana vidi pred silosima, nisu zadovoljni isplatom roda u tri rate - a sigurno racunaju da ce od preprodavaca dobiti i bolju cenu i isplatu u gotovini.

To Vlada Srbije pokusava da spreci serijom uredbi, medju kojima su najvaznije one da se zito sme prodati samo drzavnim zito-mlinskim firmama, te da su cene brasna maksimirane i pod drzavnom kontrolom. Te uredbe u praksi Srbije nisu nove, ali se pokazalo da ih je tesko sprovesti u zivot bez velike policijske represije. Naravno, u slucaju ozbiljnije nestasice hleba u gradovima, vlast ce pribeci i najgrubljim merama prema seljacima

• ali rezultate i posledice tih eventualnih akcije ovog trenuka nije moguce sagledati.

Uostalom, u izbornoj sezoni i nestasica hleba i pritisak na seljake mogli bi biti pogubni za stranku na vlasti. Verovatnije je da ce Vlada Srbije poceti da razmislja o nekom interventnom uvozu psenice. Oni koji osmatraju kretanja na svetskom trzistu hrane smatraju da ce svetska produkcija zitarica ove godine znacajno porasti prema prosloj godini - i to izmedju cetiri i sest odsto. U tom slucaju, negde u zimu mogla bi na svetskoj pijaci opasti i cena psenice - pa strucnjaci iz Vlade Srbije verovatna smatraju da ce kad tome dodje vreme spas obezbediti uvozom.

Prema tome, razloga za veliku paniku i za strah da Srbija nece imati hleba, mada ima Vojvodinu, nema puno, ali je ocigledno da je propustena prilika da se razumnom agrarnom politikom obezbedi ekonomska rehabilitacija poljoprivrede, koja postaje dominantna privredna oblast, posto je industrija beznadezno zaostala.

Dimitrije Boarov (AIM)

xxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxx