PREDNOST JE POREKLO

Zakon o drzavljanstvu pred usvajanjem

AIM, Beograd, 11.7.1996.

Posle cetiri godine praznog hoda pred poslanicima Parlamenta Jugoslavije naci ce se 16.jula Predlog zakona o jugoslovenskom drzavljanstvu.

S obzirom da je rec o paragrafima koji tretiraju odnos drzave prema pojedincu - njegovu egzistenciju, svojinu, zaposlenje, kretanje i boravak, razumljivo je interesovanje za resenja koja se nude. To se, naravno, najvise odnosi na one ciji je drzavljanski status pod znakom pitanja, dakle, na izbeglice, kojih je u SRJ oko 600 hiljada, ali i na drzavljane bivsih jugoslovenskih republika (i njihovu decu) nastanjene u SRJ. I, dakako, potomke i pripadnike "mesovitih" brakova za koje je ranije cesto samo slucaj odlucivao drzavljanstvo koje ce steci.

Ko moze biti Jugosloven

Kako sada stvari stoje, problem sa sticanjem drzavljanstva SRJ nece imati oni koji su u casu proglasavanja Ustava postojece Jugoslavije, 27.aprila 1992. bili upisani kao drzavljani Srbije ili Crne Gore - sadasnjih clanica dvoclane federacije, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Drzavljani SFRJ, medjutim, koji su tog datuma imali drzavljanstvo neke druge republike (na primer, Slovenije, Hrvatske, Makedonije...), a imali su prebivaliste u SRJ, mogu steci jugoslovensko drzavljanstvo samo ukoliko u ovih nekoliko godina nisu stekli drzavljanstvo druge zemlje.

Zahtev za upis u evidenciju jugoslovenskih drzavljana podnosi se u roku od godinu dana od stupanja na snagu Zakona. Pri tome, zainteresovani moraju da potpisu izjavu kojom garantuju da nemaju strano drzavljanstvo, ili da ga se odricu. Kad je rec o deci, do navrsene 18 godine, zahtev podnose oba roditelja, ili jedan koji se o detetu stara, a saglasnost deteta je neophodna samo ako je starije od 14 godina.

Prakticno, iz ove kao i iz drugih odredbi, proizilazi da je prednost u sticanju jugoslovenskog drzavljanstva poreklo, a ne rodjenje na teritoriji SRJ. Po rodjenju, naime, drzavljanstvo SRJ mogu dobiti samo deca koja su svet ugledala na njenoj teritoriji, ali su im oba roditelja nepoznata, ili nemaju nicije drzavljanstvo.

Prema clanu 47, koji se odnosi na izbeglice, Jugoslavija "prihvata u drzavljanstvo drzavljanina SFRJ koji zbog svoje nacionalne ili verske pripadnosti, zalaganja za postovanje ljudskih prava i sloboda izbegne na teritoriju SRJ i koji nadleznom organu podnese molbu za drzavljanstvo, a nema strano drzavljanstvo". Ovim se uvodi novi pravni institut prihvatanja u jugoslovensko drzavljanstvo, za razliku od prijema koji vazi za sve druge kategorije pretendenata na pasos SRJ. U ovim slucajevima nema posebne procedure, osim molbe koja treba da sadrzi pomenutu izjavu i da izdrzi proveru da "molilac ne ugrozava bezbednost, odbranu i medjunarodni polozaj Jugoslavije".

Zbog cega, naizgled privlacan paragraf za izbeglice na teritoriji SRJ, nije garancija da ce oni postati zaista "domaci", nedvosmisleno je objasnio Vukasin Jokanovic, celni covek Saveznog ministarstva unutrasnjih poslova (koje je autor Zakona) sledecim tumacenjem: "To ne znaci da ce sve izbeglice automatski steci jugoslovensko drzavljanstvo. Zainteresovani ce podneti molbu Saveznom MUP-u, a on ce oceniti opravdanost razloga u podnetom zahtevu".

Drugim recima, radi se o diskrecionom pravu policije, odnosno njihovoj slobodnoj proceni "podobnosti" kandidata-izbeglice za jugoslovensko drzavljanstvo. A cemu takva ocena naginje, najbolje ilustruje obrazlozenje Predloga zakona o jugoslovenskom drzavljanstvu iz juna prosle godine, u kojem se navodi: "Takav uslov ne ispunjavaju izbeglice koje zive u mestima na teritoriji Republike Srpske i Republike Srpske Krajine i pod efektivnom kontrolom organa ove dve drzave. Naprotiv, nacionalni i drzavni interesi nalazu da se izbeglice sa ovih podrucja vrate u mesta ranijeg zivljenja. Uz to, ove izbeglice imaju i drzavljanstvo koje su dobile po odgovarajucim zakonima RS i RSK".

U medjuvremenu, kao sto je poznato, RSK je prestala da postoji a veliki deo RS je pod "efektivnom kontrolom" Federacije BiH. Ostaje, dakle, pitanje "posedovanja stranog drzavljanstva" kao prepreka da se stigne do drzavljanstva SRJ. Kako ce, naime, izbeglica iz, recimo, Knina da dokaze da nema hrvatsko drzavljanstvo kad ga, po tamosnjem zakonu, automatski stice po rodjenju, odnosno visegodisnjem prebivanju? S druge strane, cinjenica je da vecina izbeglih iz ovih krajeva nije, bez obzira na zakonski osnov, uspela da dobije domovnice - potvrde o hrvatskom drzavljanstvu. Konacno pitanje glasi: da li ce ovi ljudi biti odbijeni za prijem u drzavljanstvo SRJ, jer po hrvatskom zakonu automatski mogu biti tamosnji drzavljani (ali, fakticki, nisu dobili domovnice) ili ce ova vlast prihvatiti zivot, odnosno realnost, u kojoj oni imaju malo sansi da im se takve potvrde stvarno daju?

Po svemu sudeci, najveci izgledi ovih nevoljnika jesu da ostanu bez domovine, bez drzavljanstva, pravnicki receno - apatridi.

Dvojno drzavljanstvo - u izuzetnim slucajevima

Sto se Republike Srpske tice, stvari su jos komplikovanije, jer su tamosnje vlasti izdavale potvrde o drzavljanstvu ovog, u svetu inace, nepriznatog entiteta. Gradjani RS mogu biti tretirani kao izbeglice koje su zbog ugrozenosti morale da napuste ova podrucja, ili ce im se po "slobodnoj oceni opravdanosti" odbijati prihvat u drzavljanstvo SRJ, jer interesi bezbednosti SRJ zahtevaju da uz granicu sa BiH, kako dnevna politika ocito diktira, ostanu Srbi u sto vecem broju.

S obzirom na brojnost mesovitih brakova, kao i "sticaj okolnosti" gde se ko zadesio u casu jugoslovenskog loma, bez obzira na poreklo ili nacionalnu pripadnost, nema sumnje da dvojno drzavljanstvo ima poseban znacaj. Zakon o jugoslovenskom drzavljanstvu koji se predlaze ne dopusta ovakvu mogucnost. To je, kako kaze mr Goran Svilanovic sa Pravnog fakulteta u Beogradu, inace predsednik Veca za ljudska prava, njegov veliki nedostataka, upravo zbog slozenosti imovinskih i drugih odnosa koji su postojali u bivsoj SFRJ. Dvojno drzavljanstvo je po ponudjenim odredbama moguce, ako se sklope posebni medjunarodni ugovori. Ipak, to je nedovoljno dobro resenje s obzirom na sporost u komunikacijama izmedju novonastalih drzava, te ce se na to suvise cekati.

No, kako kaze mr Svilanovic, prema Predlogu je moguce da neko lice ima dvojno drzavljanstvo u "izuzetnim slucajevima": ako se radi o stranom drzavljaninu koji ima posebne zasluge za SRJ (setimo se, recimo, "cuvenog srpskog prijatelja" Danijela Sifera ili britanskog lobiste za Srbe Dzona Kenedija na koje se ovakva odredba verovatno moze odnositi - prim. aut), kojima se omogucava sticanje drzavljanstva SRJ bez otpusta, ili odricanja od drzavljanstva druge drzave.

I dok su, izgleda, i po slovu zakona, za neke privilegije neminovne, kod drugih bi tumacenje odredjenih odredbi i posledice njihove primene moglo izazvati opravdan strah. Na primer, kako zakonopisac i sam navodi u obrazlozenju, "u pripremi Zakona moralo se poci od dosadasnjeg izuzetno nesredjenog stanja evidencije drzavljanstava, a u ovom pogledu situacija je narocito dramaticna na teritoriji Kosova i Metohije, gde se ni danas ne zna ko je sve jugoslovenski drzavljanin i da li su svi koji pretenduju na njega, jugoslovensko drzavljanstvo stekli na zakonit nacin".

Recju, na osnovu odredbe 48, predvidjena je mogucnost ponistenja resenja o vec stecenom drzavljanstvu, odnosno revizija, ako je, po oceni nadleznih organa, "sticanje jugoslovenskog drzavljanstva ostvareno uz pomoc lazne izjave". Nije ostavljen nikakav rok u kojem je moguce ponistenje resenja, sto znaci da se ovaj paragraf moze primenjivati bez vremenskog ogranicenja, sve dok je na snazi novi Zakon.

Analizirajuci Predlog zakona o jugoslovenskom drzavljanstvu, mr Goran Svilanovic, u ime Veca za ljudska prava, primecuje i ovo: "Predvidja se da ce svi zahtevi za prijem u jugoslovensko drzavljanstvo podneti od 27. aprila biti podvrgnuti reviziji od strane Saveznog MUP. Nije jasno sta je sa resenjima o prijemu u drzavljanstvo SRJ, koja su vec doneta (prema nekim podacima, u Crnoj Gori je u proteklom periodu odobreno oko 70.000 takvih resenja, mahom licima prebeglim sa zaracenih prostora), te da li bi ona, eventualno, mogla da budu ukinuta".

Teorijski posmatrano, materija drzavljanstva spada u "domen rezerve" svake drzave. Ipak, liberalna resenja i zastita prava pojedinca trebalo bi da budu prioriteti u demokratskim zemljama. U jugoslovenskom "posebnom slucaju", ocito je prenebregnuta cinjenica da veliki znacaj drzavljanstva mora zakonodavcu diktirati obazrivost, kako se ne bi otvarale teske moralne dileme. Bilo bi logicnije da se u mesovitim sredinama, kakva je jos uvek ova, prijem u jugoslovensko drzavljanstvo ne uslovljava otpustom iz drzavljanstva bivsih republika.

(AIM) Bojana Oprijan Ilic

xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx