ODLAZI LI PERI'I_

Ozbiljna previranja u Vojsci Jugoslavije

NaYelnik General×taba, MomYilo Peri×i_, izjavio je rezignirano polovinom juna da nema nameru da odgovara na pitanja novinara jer je "...bolje i ne pricati nego govoriti o necem sto je poznato. Ono sto obavezno treba reci mnoge bi pogodilo." To je protumaceno kao najava penzionisanja Momcila Perisica do koje ce, kako stvari stoje, najverovatnije i doci do kraja godine. Od kada je Slobodan Milosevic uveo blokadu na Drini, pocinje i nezadovoljstvo Momcila Perisica. Ostavku koju je tada ponudio, Slobodan Milosevic je, navodno, prokomentarisao - Perisic bi onda trebao da vrati i cinove koje je dobio za sve ove godine.

AIM, 10.7.1996.

Beogradski nedeljnik "Nedeljni Telegraf" javio je nedavno da je 126 komandanata korpusa i trupnih operativaca Vojske Jugoslavije pismeno upozorilo predsednika Srbije Slobodana Milosevica da bi izrucenje generala Ratka Mladica Haskom tribunalu "predstavljalo jos jedan, veliki i nemerljiv poraz srpskog naroda".

Medju potpisnicima peticije se, kako tvrdi "Nedeljni Telegraf", nalazi i nekoliko generala komadanata korpusa, a Milosevic ni do danas nije odgovorio na to pismo. Medjutim, dobro obavesteni izvori bliski Generalstabu vojske Jugoslavije tvrde da za pomenuto pismo nisu ni culi, a da su ga, ukoliko ono uopste postoji, mogli kreirati nezadovoljnici pogodjeni najnovijim kadrovskim prestrojavanjima unutar Vojske Jugoslavije (VJ).

Nova vojna "kadrovanja"

Isti izvori su podsetili da su pre dva meseca visoki oficiri zaduzeni za moralni rad, pravna pitanja i bezbednost, raspravljali o stavu koji bi VJ trebalo da zauzme po pitanju izrucenja oficira optuzenih od strane Haskog tribunala. U, na momente zucnoj raspravi, dominirale su dve struje - prva je zastupala tezu da se jugoslovenski oficiri niposto ne smeju predavati u ruke medjunarodnoj pravdi, vec da im, ukoliko se nakon istrage pokaze da su pocinili kakvo krivicno delo, ili ratni zlocin, treba suditi u zemlji. Oponenti su tvrdili da je doslo vreme da se ispostuje volja medjunarodne zajednice. Tom prilikom je razmatrana i sudbina generala Ratka Mladica, te je jedna strana pokusala da izdejstvuje podrsku i odlucan stav prema drzavnom rukovodstvu.

Lojalniji su tvrdili da se sa Milosevicem nije saliti i podsecali na to da se "zna ko drzi novcanik". Rezultat savetovanja je bio kompromis - sacekati odluku politickog rukovodstva i postupiti po njoj. To je izazvalo komesanje medju staresinskim kadrom, posebno medju oficirima sa borbenim iskustvom. Medjutim, nista nije ukazivalo na to da bi nekome uopste palo na pamet da se peticijom obraca Slobodanu Milosevicu. Kako je receno, "pismo, odnosno peticija, bilo nje, ili ne, samo je pojavni oblik veoma lose situacije u kojoj se nalaze jugoslovenske oruzane snage".

U medjuvremenu je ukazom Vrhovnog saveta odbrane penzionisano, ali i unapredjeno, nekoliko generala. Ono sto ovu, do sada po obimu najmanju rokadu u generalskom koru cini osobenom, jeste penzionisanje generala Bore Ivanovica i unapredjenje generala Dragoljuba Ojdanica. Bora Ivanovic je poznat po spektakularnom proboju iz okruzene vukovarske kasarne, nakon cega je meteorskom brzinom napredovao do cina generala. U medjuvremenu je bio umesan u nezakonitu trgovinu gorivom i drzavnim gradjevinskim materijalom. Tokom istrage koja je docnije usledila pominjala se neka municija, a i kontakti sa poverljivim covekom svih srpskih tajnih sluzbi, Zeljkom Raznatovicem Arkanom, koji je u to vreme suvereno vladao feudom oko Erduta. Nakon najave da moze doci do skandala, Ivanovic je hitro aboliran od strane predsednika SRJ Zorana Lilica. Penzionisanje Bore Ivanovica tumaci se kao pokusaj drzave da sramotu kao losa domacica gurne pod tepih i na nju sto pre zaboravi.

Dragoljub Ojdanic je sa mesta komandanta Prve armije postavljen na poziciju zamenika nacelnika Generalstaba VJ. Fakticki, ovo i nije neko unapredjenje, jer je mesto komandanta najjace formacije jugoslovenskih oruzanih snaga daleko vaznije od kancelarije u ulici Kneza Milosa. Pravi razlog za ovaj premestaj jeste, kako tvrde ovdasnji analiticari, uska povezanost generala Ojdanica sa najvisim krugovima JUL-a i SPS-a.

Za generala Ojdanica se, takodje, zna da je u veoma bliskim odnosima sa rukovodstvom MUP Srbije, pre svega sa Radovanom Stojicicem Badzom, pomocnikom ministra unutrasnjih poslova Srbije. Zato se veruje da je unapredjenje Ojdanica u uskoj vezi sa tajnom politikom srpske policije, koja se svodi na preuzimanje uticaja nad kadrovskom politikom u VJ. Pretpostavlja se da je Ojdaniceva uloga u stvari nadgledanje rada nacelnika Generalstaba Momcila Perisica, da se predupredi eventualno suprotstavljanje Slobodanu Milosevicu.

Koliko su stvari zapravo ozbiljne govori i poslednja izjava nacelnika Generalstaba data tokom redovnog godisnjeg sastanka sa novinarima povodom Dana Vojske, 16. juna. Perisic je tada na zastavnom brodu Recne Ratne Flotile "Kozara", pored ostalog, rezignirano izjavio da nema nameru da odgovara na pitanja novinara jer je "...bolje i ne pricati nego govoriti o necem sto je poznato. Ono sto obavezno treba reci mnoge bi pogodilo." Prisutni su ovu izjavu gotovo unisono protumacili kao najavu penzionisanja Momcila Perisica do koje ce, kako stvari stoje, najverovatnije i doci do kraja godine.

Ko ce naslediti Perisica

U vojnim krugovima Perisica dozivljavaju, ili kao skromnog coveka, ili kao stecajnog upravnika, ciji je zadatak da komanduje i da ne pita previse, da se zadovolji mizernim budzetom koji nije dovoljan ni za prehranu vojske.

Od kada je Slobodan Milosevic uveo blokadu na Drini pocinje i nezadovoljstvo Momcila Perisica koje kulminira padom Krajine. Ostavku koju je tada ponudio nacelnik Generalstaba, Slobodan Milosevic je, navodno, prokomentarisao - Perisic bi onda trebao da vrati i cinove koje je dobio za sve ove godine.

Cini se da je najozbiljniji kandidat za mesto nacelnika Generalstaba komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdusne odbrane Ljubisa Velickovic, koji nema ratnu hipoteku, jer ga je pocetak rata zatekao na celu Savezne direkcije za kontrolu letenja, gde je i unapredjen u cin generala. Velickovic ima prednost jer je, kako se tvrdi, poreklom iz Pozarevca, potpuno je lojalan politickom rukovodstvu i pacifikaciji buntovnih i njemu ne bas sklonih vojnih pilota.

Sve u svemu, ko god da preuzme komandovanje nad jugoslovenskim oruzanim snagama, nece imati prijatnu duznost. Becki ugovor o smanjenju vojnih kapaciteta na Balkanu ce Jugoslaviju resiti dobrog dela najveceg vojnog otpada na Balkanu, ali je i staviti pred enigmu, sta, kuda i kako sa oficirima i podoficirima koji ce ostati bez posla.

Procenjuje se da ce dobar deo ljudstva iz tehnickih sluzbi relativno lako naci uhleblje u civilstvu. Policija ce "pokupovati" nesto od trupnih oficira, ali ce ipak lavovski deo otpustenih pasti na teret drzavi.

Od vojnog ugovora sa Rusijom, koga su pompezno najavili ministar odbrane Pavle Bulatovic i nedavno smenjeni nacelnik ruskog Generalstaba general Pavel Gracov, jos nema nista. Iako je embargo na uvoz naoruzanja uklonjen, pojavila se prepreka u vidu tankih fondova. Popuna avijacije sa nekoliko helikoptera tipa MI24, novim MIG-ovima 29, motorima i rezervnim delovima ce delom ici na teret nekadasnjih dugovanja Sovjetskog Saveza bivsoj SFRJ. Sve ostalo ce, kako su saopstili izvori iz ruskog ministarstva, zavisiti od jugoslovenskih bankovnih racuna i, kako to Rusi vole da kazu, "cvrste valute".

Mornarica polako plovi ka rezalistu, sa tendencijom da se ono sto moze po bagatelnim cenama proda privatnicima i da se kapaciteti namenjeni za novu ratnu luku Valdanos svedu na dve ili tri fregate, nesto podmornica i drugih manjih plovila.

Kopnena vojska ce i dalje zavisiti od umesnosti domacih majstora da odrzavaju postojecu borbenu tehniku i sisteme koji su beznadezno zastareli. Od krupnih naslova o proizvodnji novog tenka tipa "Vihor" nema nista.

Ne postoje kapaciteti koji su u stanju da uspostave proizvodne lance. Vojna industrija ne proizvodi, vec se gotovo iskljucivo ogranicava na odrzavanje postojecih resursa. Cak predstoje i kresanja kapaciteta. I namenska proizvodnja "Crvene Zastave" iz Kragujevca je najavila smanjenje proizvodnje i otpustanje radne snage.

Predstoji i formulisanje nove doktrine upotrebe oruzanih snaga na novom vojistu i promenjenom politickom okruzenju. Iako najavljivan pre tri godine, ovaj proces jos nije okoncan. Kada se sve sabere, zagor oko Ratka Mladica, Veselina Sljivancanina i drugova, te preostalih "nacional-patriotskih" snaga, samo su spoljne manifestacije bolesnog stanja. Vojska je, evidentno, odigrala namenjenu joj ulogu. Sada je sve manje potrebna partiji na vlasti. Policija je mnogo bitnija.

(AIM) Aleksandar Vasovic