SVERCER I MARGINALCI

JUL i Crna Gora

Konacno se i Momir Bulatovic, predsednik Crne Gore, saglasio sa premijerom Milom Djukanovicem da partija Mire Markovic, supruge predsednika Srbije, Milosevica, nema sta da trazi u njegovoj zemlji

AIM, Beograd, 8.7.1996.

Dogodilo se neocekivano, progovorio je i Momir Bulatovic, predsednik Crne Gore i saglasio se sa svojim premijerom Milom Djukanovicem utvrdivsi da Jugoslovenska udruzena levica (JUL) nema nikakve sanse u njegovoj zemlji.

"Gospodin Djukanovic je to izjavio na bazi uvida u dva najnovija istrazivanja javnog mnjenja. Zajedno smo ih gledali i mislim da ta politicka organizacija u Crnoj Gori nema nikakve sanse da zabelezi bilo kakav iole vredan politicki razultat, a o ulasku u parlament je gotovo iluzorno govoriti", rekao je Bulatovic i valjda, po prvi put, odstupio od prepoznatljive seme "Milo u klin, Momir u plocu".

Dosad je Djukanovicu bila namenjena uloga nestasnog decaka, koji je Beogradu upucivao "otrovne reci". Posle toga, ranije ili kasnije, Bulatovic bi se uvek potrudio da objasni da Djukanovic nije mislio ono sto je rekao i na taj nacin ublazi "gnev" jugoslovenske prestonice.

Hronologija sukoba

Ovog puta su Bulatovic i Djukanovic presudili stranci na cijem se celu nalazi dr Mira Markovic, supruga predsednika Srbije Slobodana Milosevica.

A jos u septembru 1994. godine, profesorka sociologije je bas na primeru Crnogoraca dokazivala kako se mentalitet balkanskog muskarca menja: "Skoro sam dobila poklon od jednog Crnogorca, kutiju na kojoj pise: Moli Boga da se vrati matrijarhat. Muskarci su pokazali zelju da lepsi pol preuzme vlast".

Polovinom prosle godine rezimski mediji iz Beograda su izvestavali o trijumfalnom pohodu JUL-a u Crnu Goru, na celu sa Mirom Markovic, po istom receptu po kome opisuju promocije levice i u najmanjim mestima Srbije. Tu euforiju nisu delili i mediji pod kontrolom Mila i Momira, koji su tada izbegli da se sretnu sa profesorkom.

Zato se samo cekalo kada ce JUL-u i zvanicno da bude receno da nije dobrodosao u manjoj jugoslovenskoj federalnoj jedinici. To ocekivanje je bilo sasvim razumno, jer je crnogorski dvojac odavno pokazao Beogradu da zeli da ima, na svojoj teritoriji, isto onoliko vlasti i moci koliko ima i Milosevic i Srbiji.

Polovinom septembra prosle godine, Milo Djukanovic je u beogradskom nedeljniku NIN rekao ono sto znaju i sami clanovi JUL-a, ali sto ne priznaju ni oni ni establisment: "Iza JUL-a ne stoje rezultati na izborima...pa ipak on ima vlast i moc. Naravno, ne u Crnoj Gori jer se ovde stice na izborima...JUL je, naime, proizvod napadne medijske promocije i dobrovoljno mu ustupljene vlasti od strane SPS-a...Ali, ukoliko SPS bude jasno definisao svoj odnos prema JUL-u kao prema konkurentskoj firmi, JUL ce na politickoj sceni Srbije biti potpuno marginalan subjekat".

Djukanovicu je presao i na licni teren, rekavsi da tek ponekad cita "Dnevnik" Mire Markovic - inace obavezno stivo srbijanskih politicara - i da "politicke smernice" koje ona ispisuje ne vaze u Crnoj Gori: "Nema uocljive veze izmedju crnogorske politicke scene i bilo kojeg i cijeg dnevnika". Djukanovic je samouvereno dodao da ce i u buducnosti takva veza biti nemoguca.

Profesorka nije gubila vreme i na promociji JUL-a u Novom Sadu pominje i coveka koji je "prikriveni svercer, zaposlen kao istaknuti politicar i clan partije leve orijentacije", a potom u svom dobro poznatom stilu pise u "Dnevniku" kako se sve to ne odnosi na Djukanovica, za koga, inace, vazi prica da svercuje cigarete i naftu.

"Ja licno sumnjam da je on svercer", pise lider JUL-a, "iz jednostavnog razloga sto znam da crnogorski narod, poznat kroz citavu svoju istoriju, po svom postenju i borbi protiv svakog zla, pa i kriminala, ne bi dopustio da mu se danas na celu nalazi neposten i nemoralan covek".

Razlika izmedju novosadskog govora i "Dnevnika" bila je u tome sto je lider JUL-a rekla da "levica na vlasti sklanja svercere sa vlasti na mesta koja su u svakom civilizovanom drustvu predvidjena za svercere", a u beleskama u "Dugi" je taj posao posredno namenila crnogorskom narodu.

A da ne bi bilo zabune na koga je mislila autorka najcitanijeg jugoslovenskog "Dnevnika", potrudio se njen saborac Ratko Krsmanovic, zaposlen na mestu predsednika Saveza komunista Pokreta za Jugoslaviju. Za Djukanovica je rekao da je "otpoceo otvorenu borbu protiv levice na jugoslovenskom tlu" i da "Crnom Gorom niko od kralja Nikole do danas nije vladao sa vise moci i vlasti od Mila Djukanovica".

Ideoloske i "druge" razlike

Dakle, Djukanovic je optuzio JUL da "krade" vlast, da "krsi zakone demokratije" i vlada iako na izborima nije dobio ni jedan poslanicki mandat. Levica je na dusu Djukanovica stavila da "krade prihod drzavi".

Sve je to pomalo bilo zacinjeno i ideologijom. Djukanovic je govorio da je "komunizam lepo upakovana fikcija", da je "JUL privrzenik retrogradnog i apstraktnog drustva koji ne mari za ekonomske pretpostavke implementacije svog programa" i da je "ta slatka i prijemciva prica...ruzni, odsanjani san". A Mira Markovic se secala Djukanovica "pre svega po njegovim boljsevickim istupima na onim maratonskim sednicama Centralnog komiteta Jugoslavije... gde je vatreno branio ideje socijalizma".

Djukanovic se potrudio da nadje razlike i u konceptima spoljne politike, precizno rekavsi da su prioriteti Crne Gore odnosi sa susedima (Albanija, Italija, Bosna, Hrvatska), ravnopravni status u Evropskoj uniji, unapredjivanje komunikacije sa SAD. Njegovi istomisljenici su dopunili da se JUL usredsredio na "tri K" - Kuba, Kina, Koreja (naravno severna).

Konacno, crnogorski dvojac istice i razlike u brzini i obimu privatizacije. Mada bi se tom konceptu privatizacije mnogo toga moglo zameriti, Crnogorci su u prednosti, jer JUL zasad nije ponudio ama bas nikakav model pretvaranja drustvene i drzavne svojine u privatnu. Medjutim, sve te razlike su manje vazne od namere Djukanovica i Bulatovica da ne dele vlast. Pustiti JUL u Crnu Goru znacilo bi odreci se dela vlasti, kapitala, medija, slave i uzivanja. Jer, iskustvo Srbije pokazuje da levica ne moze da ucestvuje u vlasti tako sto bi na izborima osvojila poslanicke mandate, vec jedino ako joj se deo vlasti podari, kao sto je to uradio Slobodan Milosevic.

Upravo to je na izvestan nacin priznala i Mira Markovic u intervjuu crnogorskom nedeljniku "Monitor". Upitana da oceni tvrdnju Djukanovica da JUL u Crnoj Gori nece proci, ona kaze: "Pa, naravno, ako predsednik crnogorske vlade odluci da ne prodje, onda nece proci. Sta mozemo?!...Pa on je na vlasti... I ako bude takva politika zvanicnog rukovodstva u Crnoj Gori, da se JUL-u zatvore vrata, onda ce tako i biti".

Koalicija posle izbora

Naravno da ne treba misliti da su JUL i njegov lider malodusni i da tako lako odustaju, sto bi mozda moglo da sledi iz ovakvog odgovora. Naprotiv, pojavljivanje (aprila ove godine) u novinama pod kontrolom bracnog para Markovic-Milosevic vesti o "kovertiranoj ostavci MIla Djukanovica", koju ce otvoriti "krajem godine, posle izbora", shvacena je kao novi pritisak na crnogorsko rukovodstvo.

Usledila su tri crnogorska odgovora. Prvo - pocetkom maja, kada su crnogorski studenti, koji su dosli na susrete prirodnomatematickih fakulteta, napustili otvaranje u trenutku kada je za govornicu izasla profesorka Markovic. Potom je krajem juna Djukanovic kazao: "Sada sam jos vise uveren da je politicki projekat JUL potpuno beznacajan i marginalan. Slusao sam stalno kako samo sto nisu usli u Crnu Goru, ali, mislim, nema razloga za pretnje praznom puskom. U Crnoj Gori vise nema pogodnog tla za price o restauraciji komunizma i drustvene svojine". I konacno, prvog dana jula, sa vec citiranim tvrdnjama, oglasio se i Momir Bulatovic.

JUL-u je, dakle, u Crnoj Gori zapecacena sudbina: "kradljivac poreza" je pobedio "marginalce koji kradu vlast". Ali, tu prici o JUL-u i crnogorskoj vlasti nije kraj. Naprotiv. Ne bi bilo nista cudno da posle saveznih izbora (moraju da se odrze do kraja godine) Mira Markovic, Momir Bulatovic i Milo Djukanovic postanu koalicioni partneri. Jer, kako sada stvari stoje, srbijanski socijalisti (sada u koaliciji sa crnogorskim socijalistima vladaju Jugoslavijom) izaci ce na izbore u koaliciji sa JUL-om i Novom demokratijom. Ako se ostvari pretpostavka da ce, da bi odrzali vlast na savezno nivou, srbijanski i crnogorski socijalisti morati i dalje da ostanu u koaliciji - eto za istim stolom Mire, Momira i Mila. To ce, verovatno, dovesti u nepriliku i crnogorski dvojac (zbog svega sto je izgovorio), ali i profesorku sociologije koja je priznala da onima koji su prema njoj bili nekorektni vraca - dvostruko.

(AIM) Dragan Bujosevic