GORKA PILULA HELSINKI VOCA

AIM, Skopje, 07.1996

Intenzivna makedonska diplomatska aktivnost, koja izmedju ostalog treba sve trustnijoj domacoj javnosti ostaviti utisak koliko dobro stoji Republika Makedonija u evropskim relacijama. Odnosno da je njena pozicija odlicna i da samo sto nije usla u NATO i Evropsku uniju. Da je NATO daleko, iskreno priznaje i deo pozocije, dok opozicija, cak i ona koja je do juce bila deo vlasti (liberali) smatraju da je ugovor o saradnji i trgovini potpisan sa EU najnepovolnija varijanta tog papira, razume se za Makedoniju.

Ovih dana u Makedoniji je distribuiran izvestaj Organizacije o ljudskim pravima Human Rights Watch Helsinki. U njemu se jednostavno konstatira i ovo, da je makedonska vlada "odgovorna za znatno krsenje covekovih prava", te da "dok deo krivice snose politicki i ekonomski pritisci vlada je istotako kriva za krsenje prava svojih gradjana".

Iako se Makedoniji odaje priznanje da se suocavala sa teskocama na nekoliko frontova, ali je ipak, nakon proglasenja nezavisnoti je ucinila znacajne korake u demokratizaciji drustva, reforme su joj otvorila vrata evropskih institucija itd. zamera joj se prisustvo "odredjenih ozbiljnih problema. Iako su ljudska prava unesena u makedonsko zakonodavstvo njihova primena ostaje selektivna i nekompletna.

Osnovni problem u oblasti ljudskih prava, po ovom izvestaju, jeste status ljudskih prava manjina. "Makedonija ima veliki broj manjinskih grupa, medju kojima Albanaca, Turaka, Roma, Srba, Makedonaca, Muslimana, Vlaha i svi se zale na diskriminaciju sa strane drzave. I dok neke od njihovih zalbi su politicki motivirane, ipak, makedonska vlast nije uradila sve sto je u njenoj moci da obezbedi osnovna prava manjina, posebno kada je rec o nediskriminatorskom odnosu pri zaposljavanju u drzavnim preduzecima i u obrazovanju na jezicima nacionalnosti".

"Najveca i najglasnija od svih etnickih manjina u Makedoniji je albanska manjina koja, po oficijalnoj statistici pretstavlja skoro jednu cetvrtinu ukupnog stanovnistva. I pored odredjenih poboljsanja, Albanci jos uvek nisu zastupljeni u policiji i drzavnoj administraciji, cak i u oblastima gde su oni vecina. Restriktivni zakon o drzavljanstvu ostavio je bez statusa drzavljana odredjene Albance koji su duze boravili u zemlji ili tu imaju rodbinske veze " - kaze se u izvestaju. I ako je ocekivano, da se u dokumentu, slicno drugim ovakvim papirima, govori o tetovskom univerzitetu na albanskom jeziku, koji je od vlasti proglasen nelegalnim, u njemu on je samo pomenut, kao i zrtva koja je pala na samom pocetku njegovog rada. Uz napomenu da izvestaj preporucuje otvaranje privatnih obrazovnih institucija na svim nivoima (usput jedan od sporova makedosnkih i albanskih koalicionih partnera u vlasi jeste pitanje mogucnosti otvaranja privatnih fakulteta na drugim jezicima u predlogu zakona o visokom obrazovanju koji je u parlamentarnoj proceduri).

Organizacija za ljudska prava Helsinki voc, ukazuje na druge nedostatke koje je uvidela u Makedoniji. I tu polazi od toga da "svi gradjani Makedonije stradaju od slabih demokratskih institucija, nedoraslih politickih partija i ekonomskih poteskoca". Zamerke se uglavnom odnose na to da "se ne postuje pravo na brz i efikasan sudski proces" nezavisno od etnicke pripadnosti, te da se "optuzeni ponekad drze u pritvoru duze od dozvoljenih zakonom 24 sata, da su izlozeni fizickim maltretiranjem i nije im omoguceno pravo na advokata i fer sudjenje". I dalje redjaju se optuzba opozicije da ih prisluskuju i da su maltretirani od policije, o namestenim zadnjim izborima, o monopolu drzavne izdavacke kuce "NOva Makedonija", o negativnom odnosu prema privatnim elektronskim medijima i akciji zatvaranja nekih od njih, navodno iz tehnickih razloga, pri cemu je vecina, ipak, emitovala na jezike nacionalnosti.

Helsinki voc ima razumevanje za specificnu ekonomsku situaciju u kojoj se Makedonija nasla (mala industrija, posledice sankcija prema SR JUgoslaviji, embargo Grcke, zategnutost ekonomskih i medjuetnickih odnosa...), medjunarodni polozaj (aspiracije suseda) i pozitivnim efektima preventivnog prisustva mirovnih snaga UN. Ali za zadnje kaze da teze ka "ocuvanju status kvoa i da ne pridaju potrebnu paznju krsenjima ljudskih prava. Samo se upucuje blaga kritika vladi, koja se posmatra kao stabilizirajuca snaga". Izvestaj iznosi da je "stabilnost Makedonije kljucna za Balkan", ali napominje da su "ljudska prava integralni deo uspostavljanja dugotrajne stabilnosti", te da se "krajnji mir moze postici samo kada je demokratski sistem tako postavljen da garantira sva prava svim gradjanima".

Generalni zakljucak Helsinki voca jeste da "i pored teskog stanja u kome se nalazi, makedonska vlada snosi krajnu odgovornost kada je rec o postivanju fundamentalnih ljudskih prava svih svojih gradjana".

Izvestaj, zapravo knjiga od vise od stotinjak stranica, naslovljena kao "Opasnost po "stabilnosti"-Krsenje ljudskih prava u Makedoniji", prave poruke oko onoga do cega su ljudi koji su na njemu radili dosla-jesu preporuke.

Organizacija Helsinki voc poziva vladu Makedonije: da garantira svim svojim gradjanima pravo fer sudjenja, da makedonski gradjani budu informirani o razlozima za njihovo hapsenje u roku od 48 sati i da imaju pristup advokatu: da se ubrza proces zakonskih reformi: da se ispitaju optuzbe policiske zloupotrebe i nedolicnog tretmana ljudi u pritvoru, da svi oni za koje je dokazano da su unpotrebljavali silu trebaju biti osudjeni i to za sve prestupe utvrdjene zakonom: da policija treba ustanoviti stalnu strukturu preko koje gradjani mogu podnositi zelbe protiv policiske zloupotrebe; da se obezbede jednaka prava, bez bilo kakve diskriminacije za sve manjinske grupe, u skladu sa makedonskim i medjunarodnim pravom.

Nakon toga slede preporuke u domenu prava manjina, koje nisu malobrojne: da se postuje pravo na slobodno izrazavanje i razvoj njihovog identiteta i nacionalnih specificnosti, da se dozvoli formiranje privatnih obrazovnih institucija na svim nivoima, da se donese programa pozitivne diskriminacije radi vece zastupljenosti manjina u vladi, da produzi i da se prosiri programa regrutovanja policije iz redova manjina, da se garantira dobronamerni rad Saveta za medjuetnicke odnose, da se usvoje liberalni kriteriji za dobijanje drzavljanstva onih lica koji zive u Makedoniji i koji su je osecali kao primarnu zajednicu u vreme kada je postojala Jugoslavija i da se obezbedi primena zakona za drzavljanstvo bez diskriminacije i pravo na zalbu onima koji nisu stekli drzavljanstvo od strane nepristrasnih komisija.

Nisu zaboravljeni ni mediji, jer se preporucuje garantiranje prostora u drzavnim medijima za iznosenje razlicitog mislenja i donosenje zakona za radiodifuziju koji ce dozvole za rad stanici biti dodeljivana bez diskriminacije i nezavisno od politickog opredeljenja.

Ocito je da su ove preporuke za jotu jace od onoga sto partije manjina traze od (etnicki makedonske) vlasti. Kao sto je i jasno da sadrzaj izvestaja i preporuke vladi odudaraju od onog sto aktuelna vlast zeli pretstaviti kao realnost u domeni ostvarenog nivoa i kvaliteta ljudskih prava. Sroga je sigurno da se izvestaj Helsinki voca nije dopao i predsedniku Gligorovu, koji je nedavno pred evropskim parlamentom u Strazburu govorio i o ovoj materiji, a ni vladi, koja svo vreme tvrdi da je dostignut maksimum u davanju prava manjinama. Pise: ISO RUSI