OD AROGANCIJE DO SERVILNOSTI

Prvi put, licem u lice: protivnici i zagovornici Tribunala

AIM, Beograd, 5.7.1996.

Od trenutka kada je u medjunarodnoj zajednici pocela da sazreva odluka o osnivanju Tribunala u Hagu, polemike o njegovoj legitimnosti i opravdanosti u SR Jugoslaviji - ne prestaju. Prvi put se dogodilo, medjutim, da za isti sto sednu ovih dana eksperti medjunarodnog i krivicnog prava, zagovornici i ljuti protivnici Tribunala. Skup u organizaciji Fonda za humanitarno pravo upravo je odslikao promenu raspolozenja i vlasti i njenih eksperata - od prvobitnog tvrdog nepriznavanja do manje ili vise iskrenog "preispitivanja" ovog stava, ocigledno pod pritiskom medjunarodne zajednice. Sa koliko je nevoljnosti reterirano vidi se i po stavu dr Zorana Stojanovica, predsednika drzavnog Komiteta za ispitivanje ratnih zlocina - da se cela stvar ne moze odvojiti od politike, te da zato dovodjenje u pitanje legitimnosti Tribunala ne mora biti u suprotnosti sa razlicitim oblicima saradnje.

Drugim recima, pretnje sankcijama ucinile su svoje. Ma kako se javno deklarisala, vlast je fakticki pocela saradnju sa Tribunalom o cemu recito govori dozvola za rad njegovom birou u Beogradu, a ocekuje se da bude potpisan ugovor sa UN o ovlascenjima predstavnika Haskog suda koji ce delovati u SRJ.

Tesko da bi se mogao zaboraviti odbijajuci i tvrd stav jugoslovenskih vlasti prema sudu u Hagu. U proslosti su upotrebljavani razliciti "argumenti", ili argumenti, od onih da se radi o "mesanju u unutrasnje stvari" do pozivanja na Ustav SRJ, koji po tumacenju vlasti i rezimskih pravnika zabranjuje izrucenje ratnih zlocinaca van granica skracene Jugoslavije. Danas je jasno da se arogantni stav ovdasnjih politickih vodja sve vise pretvara u servilnost prema zahtevima medjunarodne zajednice i Ujedinjenih nacija.

Nije svim ucesnicima skupa to reteriranje podjednako prihvatljivo. Tako je, recimo, dr Budimir Kosutic, profesor beogradskog Pravnog fakulteta i nesudjeni ambasador u Izraelu, kategorican u stavu da Medjunarodni tribunal nije legalan, ni legitiman, jer ne moze biti "pomocni organ Saveta bezbednosti", zato sto ga je mogla osnovati iskljucivo Generalna skupstina UN. Dr Vladan Vasilijevic ekspert krivicnog prava osporio je ovu tezu, podsetivsi da je "svetski parlament" dao blanko ovlascenje svom izvrsnom telu, odnosno Savetu bezbednosti, za osnivanje ad hoc Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju.

Oponenti Tribunala, poput dr Milana Bulajica (do skora zaposlen u Saveznom ministarstvu inostranih poslova, a sada direktor Muzeja za zlocin genocida), smatraju da je Tribunal zavisan i pristrastan, zasnovan na "pravu jaceg", jer "sudi se samo malim narodima", a toga nije bilo kad su u pitanju Vijetnam, Panama, Foklandi, Cecenija.

Sto se nezavisnosti suda tice, podsetio je dr Vojin Dimitrijevic, profesor Medjunarodnog prava, da bi se mogao analizirati i polozaj domacih sudova, te se i njima osporiti legitimnost. Nikom, pak, ne pada na pamet da zbog toga dovodi u pitanje instituciju sudstva. Nekaznjavanje zlocina znaci da bi moglo postati pravilo. Da smo sami sudili svojim zlocincima, verovatno ne bi bilo potrebno postojanje ovakvog Tribunala, ocenio je dr Dimitrijevic. Oponenti Haga tvrdili su, ponovo, da je ovakav sud trebalo formirati na osnovu Konvencije koju bi sve zemlje parafirale. Da li bi tada takvu konvenciju potpisale i zemlje sa ovih prostora, upitao se dr Dimitrijevic, podsecajuci na politicku realnost u kojoj zivimo. U krajnjoj liniji Dejtonski sporazum definitivno potvrdjuje legitimnost Tribunala, obzirom da su obavezu saradnje sa njim prihvatile sve tri strane.

Posebno zanimljiv deo raspave dotakao je odgovornost na osnovu hijerarhije u vlasti, odnosno komandnu odgovornost, sto je aktuelizovano optuznicama protiv Radovana Karadzica i generala Ratka Mladica. Zbog cega je ona ustanovljena, odgovorio je dr Ljubivoje Acimovic, strucnjak za medjunarodno pravo: genocid je proizvod politike zlocina, a ne pojedinca.

Po shvatanju dr Stevana Djordjevica, takodje eksperta za medjunarodno prava, "iritira jednostranost i nejednakost strana pred Sudom", jer se "Srbi optuzuju za zlocine sa umisljajem, dok su Hrvati i Muslimani 'nevinasca'". On je naveo primer optuznice protiv Milana Martica, bivseg predsednika sada nepostojece Republike Srpske Krajine, zbog granatiranja Zagreba dok, kako je rekao, nema ni pomena o odgovornosti predsednika Hrvatske Franje Tudjmana za vojnu akciju "Oluja". Neposredno posle granatiranja Martic se time hvalio, podsetio je dr Konstantin Obradovic. Sto se predsednika Tudjmana tice - tek ce se videti da li ce se nesto preduzeti.

Debatovalo se i o ekstradiciji optuzenih. Cinjenicu da su skoro sve drzave na zemaljskoj kugli prihvatile osnivanje Haskog suda, dr Djordjevic obrazlaze time "da se one slazu kada su u pitanju tudji drzavljani". Amerikanci su, rekao je Djordjevic, 30 godina odbijali izrucenje Artukovica, a sad poducavaju kako da postupimo. Amerikanci, kontrirao je dr Vasilijevic, sada su spremni da izruce sva lica za ova dela, ukljucujuci i svoje drzavljane i na to ih obavezuju njihovi vazeci zakoni. I u Nemackoj je, recimo, moguce izrucenje cak i za opsta krivicna dela, a ne samo za ratne zlocine.

Razmirice ipak nisu mogle da otklone saznanje da je Medjunarodni krivicni sud u Hagu postao realnost. Moglo se, dakle, cuti da gonjenje zlocinaca nije samo pitanje zadovoljenja pravde, vec i zaustavljanja i odvracanja od zlodela.

(AIM) Bojana Oprijan Ilic