DUGO TOPLO LETO

AIM, Skopje, 30.06.1996

Mir je od najveceg znacaja za gradjane Makedonije, a po vecini njih njemu najveca opasnost preti od evnetualnih socijalnih nemira zbog socijalnih nepravdi i od albanskog pitanja, t.j. eventualnog konflikta na Kosovu ili unutrasnjeg sudira izmedju Makedonaca i Albanaca. To je ukratko size najnovijeg istrazivanja javnog mislenja kojeg je objavila specijalizirana agencija "Data press" skopske "Nove Makedonije". Istrazivanje je inace radjeno na slucajnom uzroku od 2.800 telefonskih pretplatnika. Vecin anketiranih takodje smatra da pripadnici UNPREDEP-a trebaju ostati kao garancija stabilnosti, ali ako do rata dodje pomoc ocekuju od NATO-a i SAD, najmenje verujuci da je moguce odbraniti se od agresije sopstvenim oruzanim silama.

Nesto vise od sedamdeset procenata anketiranih izjasnila se da je mir najveca vrednost za Makedoniju, te su najzasluznije za njegovo ocuvanje gradjani smatraju sami sebe (44,56%), zatim predsednika Gligorova (42,14%), a daleko iza njih je medjunarodna zajednica i njeni reprezenti UNPREDEP, SAD i NATO. Interesantno je da u prethodnim istrazivanjima iste agencije opasnost od sukoba u Makedoniji bila gotovo jedina "glavna" opsnost po mir. Ovog puta anketirani su potencirali socijalnu nepravdu (39,86%), da bi se zatim opredelili za konflikt izmedju Makedonaca i Albanaca (29,29) i rata na Kosovu (12,43%). I u pogledu najboljeg nacina ocuvanja mira vecina ispitanika smatra da je nabolji lek razvoj privrede (45,05%), a zatim suzivot i demokratija (22,12%). Interesantno je da je "vojni faktor" dobio najmanje glasova. U sopstvene vojne snage i NATO, kao faktora ocuvanja mira, veruje tek nesto oko 9,5 procenata, suvisno je reci da je suodnos 1 prema 3 u korist zapadne vojne alijanse. Cak i proglasavanje demilitarizovane zone i neutralnosti Makedonije dobili su gotovo pet procenata vise.

Vise od polovine enketiranih gradjana smatra da je prisustvo UNPREDEP-a potrebno, ali samo cetvrtina njih smatra da je ocuvanje mira nemoguce bez njih, nasuprot 50.29 procenata ispitanika koji su optimisti smatrajuci da je to moguce. Objasnjenje analiticara ispitivanja zansniva se na prosirenim mislenjima da ova misija nije toliko brojna i opremljena da bi mogla spreciti eventualni rat u zemlji i sto veliki broj anketiranih smatra da UNPREDEP stiti interese OUN, EU ili SAD (sve zajedno vise od polovina), dok 37,58 procenata njih smatra da oni stite iskljucivo interese Republike Makedonije. Interesantan je i odnos gradjana ka pripadnicima UNPRDEP-a. Oni se malo druze sa njima, malo njih je imalo licne kontakte, ali da im ne smeta kruzenje njihovih helikoptera, pokret oklopnih vozila i slicno. Vise od polovine to cak ne primecuje. Mozda njihov odnos prema mirovnim snagama uopste doobjasnjava njihov odnos ka "plavim slemovima" u kuci. Vise od polovine ispitanika nisu raspolozeni da eventualno budu pripadnici mirovnih snaga. Interesantna je nacionalna struktura onih koji su bili za i protiv ucesca u mirovnoj misiji. Pripadnici srpske nacionalnosti su bili apsolutno najvise protiv (66,67%), dok negde oko 40 procenata Albanaca bi rado bila pripadnih misije slicne UNPREDEP- u.

Zanimljive su i neke konstatacije do kojih su ispitivaci dosli. Gradjani srpskog, vlaskog, romskog, turskog, pa i albanskog porekla vise veruju u verovatnost ocuvanja mira u Makedoniji od samih Makedonaca. U pogledu misije UNPREDEP-a, Makedonci, Romi i Tursci najvise veruju da je ova misija u interesu zemlje, iako generalno govoreci oni tipuju na SAD, EU i OUN. Postoji i regionalna razlika, pa tako anketirani iz Bitolja smatraju da je misija UNPREDEP-a najprije u interesu SAD.

Makedonci, dalje, vise veruju da je mir u Makedoniji ugrozen od konflikta sa Albancima (32,30%), sami Albanci manje veruju u to (23,13%), daleko vise njih na tu kartu tiupuje srpska anketirana populacija (45,45%). S druge strane, Makedonci najvise veru7ju u to da se mir moze sacuvati razvojem privrede, a zatim suzivotom i razvojem demokratije, dok jedna trecina Albanaca daje prednost upravo suzivotu i razvoju demokratije. I jedni i drugi, imaju velike rezerve u varijanti da se mir u Makedoniji moze sacuvati sopstvenim oruzanim snagama. Socijalnu nepravdu, kao vodeci sporec anketi kao opasnost po mir u Makedoniji, kao realnu opasnost vise je vide obrazovani. Ekonomsko blagostanje vise znaci pretstavnicima muskog pola, dok zene preferiraju mir u zemlji. Sve je to lepo i zanimljivo, ali kako razumeti rezultate ovog istrazivanja. Da je ljudima pre do punih stomaka, pa opasnost po mir dolazi od onih koji su ostali bez prihoda? Da prazni stomaci nece ici u etnicke sukobe?

U prv mah, ovo istrazivanje, koje je na prvo mesto kao opasnost za mir u Makedoniji izbacilo socijalnu nepravdu, ptiskujuci u drugi plan opasnost medjuetnickog sukoba izazvanom bilo kojom varijantom (ratom na Kosovu ili sukobom unutra), moze se uzeti kao dokaz da je ljudima u prednjem planu lvalitet njihovog bukvalnog zivljenja, bolje reci prezivljavanja. Ali, cini se, u realnom zivotu, i pored poraznih podataka o stecajcima, o onima koji ne primaju platu, ili im ona kasni vise meseci, o niskim penzijama, o novim penzionerima kojima njihova preduzeca nisu uplacivala pridonese o ponziskom osiguranju, pa su dobili manje penziske osnovice itd., ipak kao i svuda ljudi se snalaze. Siva ekonomija je u procvatu, svako se snalazi "muvajuci ispod stola". Drzava iako najvise gubi, rekli bi smo deklarativno je protiv toga, a u praksi tolerise ovaj ventil koji ocito stisava socijalnu tenziju. Najverovatnije i zbog toga nisu vidljiva nezadovoljstva od kojih bi mogao da se izrodi neki siri socijalni bunt. Leto je, pa valjda i lakse onima koji nemaju, da ipak sastavljaju kraj sa krajem. S druge strane, recimo, na ulicama se mogu videti najluksuzniji automobili, kafici, restorani su puni, butici nude najluksuzniju robu. U Skoplju ovih dana "glavni problem" jeste nastojanje policije da odrzava gradsku odluku o radnim vremenima ugostiteljskih radnji. Ponoc je limit, pa policajci svojim prisustvom teraju vlasnike lokala da zatvaraju svoje kafane i kafice, koji su i te kako puni. Nezadovoljna mladez na to odgovara odlazeci u diskotekama u Gradskom parku, a i na parkingu na Srednjem Vodnu, gde uz kupljeno pice i muziku iz automobila ostoje do kasno u noc. Znaci nije malo onih koji zele i imaju mogucnosti da se dobro provode i lepo zive. U isto vreme vlada neka cudna opustenost, otuplneost.

I na politickom planu kao da je sve usporeno. U parlamentu i teme koje su redovno dovodile do medjuetnickog iskricenja, kakve su recimo ovih dana bili rasprava o zakonskom projektu o novoj teritorijalnoj podeli, ili izbor stalnih sudija po opstinskim sudovima, nisu izazvale neko jace povisenje temperature. Na monotonoj zadnoj sesiji parlamenta jedino se nesto "digla prasina" oko usvajanja zavrsnog racuna budjeta iz prosle godine i izbora novog generalnog direktora MRT. Protestovali su najglanije liberali, ali i pored toga sto su, recimo, izneli da je budjet u prosloj godini iznosio milijardu i sto miliona dolara, da je svako ko je zaposlen, ili nesto radi, u budjet dao po 850 dolara i slicno, niko se nije frapirao. Raspadom koalicije Saveza za Makedoniju, iz koje su liberali ispali, pa su se nasli u opoziciji, bilo je jasno da ce Melpomeni Korneti, generalna direktorica MRT-a, koja je na taj polozaj dosla kao liberal, uskoro morati otici. SDSM je to i ucinio ovih dana i ne krijuci da onaj koji je na vlasti ima pravo da kontrolise glavni elektronski medij. Najprije u Sobranju nije prihvacen godisnji izvestaj o radu MRT, a zatim je, formalno, zbog toga zahtevano razresenje godpodje geneeralne direktorice. Naravno nju je zamenio kandidat SDSM-a Slobodan Trajkovski, koji je ranije bio direktor MTV. Ovog puta njegovi novinarski kvaliteti su bili iza partiske pripadnosti.

Na makedonskoj politickoj sceni mnogo uzbudjenja nije donelo ni objavljivanje izvestaja o krsenju ljudskih prava Helsinki voca u kome ima puno toga sto opozicija moze iskoristiti, a aktuelna vlast mora se zamisliti. Jer, joj se to moze lupiti u glavi na medjunardonom planu, gde uprkos agresivnom nastupu, pocinje dobijati i negativne poene u oblastima do kojih zapad drzi. Sto reci na kraju, mozda je sve to zbog dugog toplog leta. Pise: ISO RUSI