KAKO UKLONITI EPIGONA

Milosevic u zamci Pala

Dva najjaca Miloseviceva coveka preko Drine - Milan Babic iz Knina i Radovan Karadzic sa Pala - zadavali su mu najvise glavobolje. Kada su iznmicali njegovoj politickoj kontroli, on ih je krotio. Dok ide tajno - ide, a kada tajno ne moze, on onda udari pismo

AIM, Beograd, 27.6.1996.

Kada je u utorak (25.jun) iz kabineta predsednika SRJ Zorana Lilica emitovano saopstenje o razgovorima jugoslovenskog rukovodstva sa potpredsednicima Republike Srpske Biljanom Plavsic i Nikolom Koljevicem - saopstenje u kojem se gnevno optuzuje "nekolicina pojedinaca"iz redova bosanskih Srba za opstrukciju Dejtonskog sporazuma, i trazi da se hitno imenuje vrsilac duznosti predsednika Republike Srpske - prve javne reakcije nisu se odnosile ni na sam potez, ni na njegovu sadrzinu, nego na autora saopstenja. Pored Lilica u razgovoru sa rukovodiocima bosanskih Srba sudelovali su, naime, i predsednici Srbije i Crne Gore Slobodan Milosevic i Momir Bulatovic, ali je akciju njegove dalje, javne "implementacije" uzeo na sebe predsednik Jugoslavije. On je dao firmu. U nekim drugim okolnostima, to bi mozda bila osnova za spekulacije. Lilic je dosad bio iskljucen iz neprijatnih i komplikovanih poslova oko Dejtona; sluzbeno, od strane Vlade, kako znamo sva ovlascenja prvog coveka imao je Milosevic. Lilicu su dodeljeni mirniji ljudi, i prijatniji krajevi. Sad on ulazi na celo igre, a Milosevic postaje tek deo tima!

Javnost se, razume se, nije nimalo zbunila. Time sto je dobio da se potpise ispod saopstenja o novom zaostravanju na liniji Beograd - Pale Lilic nije ojacao svoje pozicije, niti je napredovao u karijeri. Slicne poslove on je vec dobijao. Znao je dati intervju i kazati ono sto je mrzelo njegovog gazdu, ili je izlazio kao njegova prethodnica da proba neke stavove i ideje smisljene u sefovoj glavi. Zato se reagovalo mahom posprdno na cinjenicu da se iz njegovog kabineta sad preti Karadzicu - videlo se da je on samo maska, pa je, prirodno, sve upisano u racun Milosevicu.

Ustvari, i nije nikakva narocita vestina dokuciti ko stoji iza svega, niti je neki specijalno nov zakljucak utvrditi da je glavni majstor Milosevic. To je, banalno receno, pronalazak ravan pronalasku rupe na saksiji. Zasto je, ipak, u izvesnom smislu zanimljivo pogledati koji bi razlozi mogli stajati iza odluke srpskog lidera da se barem formalno sakrije iza maske?

Lilic kao maska

Ima ovakvo ponasanje neku svoju istoriju. Milosevic, najpre, voli da svoje saradnike udostoji kakvom obavezom koja je potencijalno neprijatna za njega, ili da ih, pak, pocasti kakvim poslom za koji se obicno moze kazati da je "prljav". Voli, drugim recima, da kad radi u svojoj otrovnoj apoteci bude ne tamo gde se lekovi izdaju nego gde se spremaju. Zapad to naziva vizantinizmom. Poruka Karadzicu da se skloni, a to je sustinska poruka saopstenja poslatog iz Lilicevog kabineta, nije nesto cega bi se on rado dohvatio. Zato je uzeo Lilicevu ruku i njome napisao to sto je mislio da treba da se napise. Nije malo onih koji sve tumace kao poternicu za liderom bosanskih Srba.

S druge strane, ovakve gromoglasne javne demonstracije politicke volje Milosevic je vec praktikovao. Podseticemo na neke od njih, upravo na one koje su izvodjene u slicnom kontekstu. Dva najjaca Miloseviceva coveka preko Drine tokom citavog jugoslovenskog konflikta i rata, Milan Babic iz Knina i Radovan Karadzic sa Pala, zadavali su mu i najvise glavobolje. Kad su izmicali njegovoj politickoj kontroli, on ih je krotio. Na razlicite nacine. Dok ide tajno - ide, a kad tajno ne moze on onda udari pismo. Tako je, najpre - februara 1992 - ocrnio i naruzio u javnom pismu Milana Babica kad je ovaj odbio da se slozi sa Vensovim planom za Hrvatsku. Babic se, medjutim, nije dao, otpisao je na slican nacin svom dojucerasnjem zastitiniku, ali ga ta drcnost nije spasila na fotelji. Kad je o pismu rec - formi, dakle, koju je Milosevic isprobao tada prvi put - ono je dalo rezultat. Babic je, barem privremeno, bio sklonjen.

Drugi put je to oruzje Milosevic isprobao na Karadzicu, krajem aprila 1993. Bosanski Srbi su tada odbijali Vens-Ovenov plan za Bosnu. Milosevic je pravio svoj zaokret ka miru i trebao mu je jedan krupan rezultat. Posle pisma Babicu, i efekta koje je izazvalo, hteo je izgleda da nadmasi Staljina koji je 1948. pismima pretio Titu, verujuci da tim nacinom moze da ga skrsi. Znao je on, medjutim, da je Karadzic jaca sarza od Babica pa je, pored vec tradicionalnog Bulatovica, u pomoc pozvao tadasnjeg predsednika Jugoslavije Dobricu Cosica. Cosic je imao nesumnjiv autoritet na Palama. Poznato je kako je trojka iz jugoslovenskog vrha u Boticevoj vili na Dedinju srocila ultimatum "braci preko Drine", kako ga je u gluvo doba noci nosio u Bijeljinu na Skupstinu bosanskih Srba tadasnji ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanovic, i kako je sve neslavno zavrsilo u Karadzicevom odbijanju.

Jos ce se jednom Milosevic latiti te puske koja nije opalila: u avgustu 1994, kada je odbijen i plan Kontakt grupe, Milosevic ce se, ovog puta opet sam, odvaziti na novo zaostravanje sa Palama, objavljujuci sankcije Beograda Republici Srpskoj. Lilic se i ovde, doduse, pojavljuje kao saucesnik, ali sa izvesne daljine. U jednoj izjavi, datoj 7. juna 1994, on je najavio ovaj Milosevicev drastican korak. Tada je utvrdjen naziv za njegovu funkciju -"predsednikov predsednik".

Repertoar nacina u ubedjivanju neposlusnih prekodrinskih srpskih lidera nije, dakle, bogznakako sirok. Ali, krajnji efekat nikako da se postigne. A taj je krajnji efekat, ne samo promena tamosnje, dakle paljanske politike, nego i onoga koji tu politiku dominantno kreira, dakle Radovana Karadzica.

Saopstenje iz ocajanja

Saopstenje koje je ovih dana otislo iz Lilicevog kabineta pokazuje da je ta kombinacija sa predsednikom savezne drzave vec jednom pravljena. Onda je Milosevic racunao na Cosicev uticaj na Karadzica i njegovo drustvo. Da li je moguce da sad racuna da moze uraditi sa neautoritativnim Lilicem ono sto nije mogao sa, u tom kontekstu, autoritativnim Cosicem? Svakako da Milosevic nije toliko naivan. On vrlo dobro zna da ime Lilica nikoga nece uzbuditi na surovim Palama. Ali, maska Lilica sada je potrebna jer se nije sigurno u povoljan ishod ove nove operacije zastrasivanja.

Sustinska strana stvari daleko je, medjutim, komplikovanija. Karadzic je vec poslao odgovor, u svome stilu. Ostace predsednik do izbora, a posle izbora samo sef svoje stranke. Da li je to ono sto je Milosevic, potpisan Lilicem, trazio? Svakako da nije. To je samo cinicno izigravanje svega onoga sto ceo svet, sada i Beograd sa njim, trazi. Utisak o fijasku Milosevicevog ultimatuma osnazuje i to sto sluzbeni mediji Karadzicevu odluku o povlacenju ne daju trijumfalno, nego krajnje stidljivo. Da je drugacije, zar bi se moglo ziveti od talambasa?

Nije iskljuceno da je Milosevic i ocekivao ovakav prvi rezultat. To se dade razumeti iz onog stava u Lilicevom saopstenju koji govori o "svim merama" koje ce se, kako se kaze, preduzeti i prema institucijama i prema pojedincima iz Republike Srpske koji budu ometali sprovodjenje Dejtonskog sporazuma. To je, dakle, ostavljeno u rezervi, i rezerva ce se, po svoj prilici, morati aktivirati. Koje su mere u pitanju, nije do kraja jasno, ali je sasvim moguce da se sa njima ulazi u zavrsni cin Karadziceve drame.

Kod kuce Milosevic za tako nesto ima gotovo odresene ruke. Na politickoj sceni Srbije njegovom nekom radikalnom potezu u vezi sa Karadzicem protivili bi se samo Seseljevi radikali. Ostali su nasli formulu da je preci interes naroda od interesa bilo kojeg pojedinca, i guslaju je kao pesmicu kad govore o ovom pitanju. Ali, u ovim pozitivnim okolnostima, koje mu idu na ruku, Milosevic se cini, paradoksalno, kao najslabija karika. On je saopstenje i dao iz ocajanja, ne kao znak snage. Video je da u tajnim ubedjivanjima sa liderima bosanskih Srba ne moze nista postici pa je posegnuo za javnom pretnjom i anatemom, tek toliko da odagna moguce kritike sa sebe. Ali, tesko da ce ovo sto je do sada postignuto - dakle nista - zadovoljiti one koji su od njega trazili, i traze, da ukloni Karadzica. Pre ce biti obrnuto. I zato se on sad nalazi u prilicno nezavidnoj situaciji. Amerikanci izgleda imaju razumevanja za to. Oni su, uostalom, prvi i najavili da se od njega ocekuje neki gest, i doslo je Lilicevo saopstenje. U Firenci ga niko nije prozivao, ni na skupu o Bosni, ni na skupu ministara Evropske unije.

Eventualna pomoc moze mu stici sa predstojeceg samita Sedam velikih. Dolaze najave da bi otuda mogla biti upucena nova, konkretna pretnja sankcijama Jugoslaviji. Milosevicu bi to bila dobro nabacena lopta. Da bi zemlju izbavio sankcija, sa Karadzicem moze uraditi, u tom slucaju, sta god hoce. Samo ako doista hoce.

(AIM) Radivoj Cveticanin