AKADEMSKI KRIMINAL

AIM, Skopje, 26.04.1996

Nedavno je jedan makedonski politicar i privrednik, ocigledno fasciniran tekovinama modernog doba, ali nedovolno koncentrisan da bi u svakom trenutku mogao odgovoriti izazovima vremena, period popularne tranzicije nazvao vremenom transakcije. Tako je, ne zeleci pogodio pravu sustinu stvari i potvrdio da se u vecini aktuelnih interpretacija tranzitiranja, proces ekonomske i politicke transformacije drustva jednostavno pretvara u niz korisnih transakcija, od kojih se najpre ofajde pojedinci, a posle valjda i drzava dodje na svoje. Naravno ukoliko prezivi. Ovakvo je shavtanje nekih novih socioloskih pojmova, na zalost, veoma rasireno, pa su i drzave u tranziciji velikim delom podlozne razlicitim oblicima kriminala. I to onoga organizovanog, u kome se jednostavno pretpostavlja veza kriminala i politicke nomenklature.

Gde je mala i mlada Makedonija u ovome svetskom procesu, pitanje je sad? Razliciti strucnjaci, koji se bave pravnim, sociolockim i kriminoloskim specijalizacijama, zainteresovani su da odgovore na ovo tesko pitanje, mada se pojam "strucnjak" mora uzeti sa golemom rezervom, jer pravi strucnjaci u ovoj oblasti nikad nece priznati da to jesu, a kad ih uhvate, vise se ni oni nemaju cime hvaliti. U tom cilju vec cetiri puta organizovana je masovna naucna "zurka", pa je utvrdjeno da neki pojavni oblici organizovanog kriminala ovde postoje, ali niko jos eksplicite ne tvrdi da postoji i "ono pravo", dakle veze izmedju nadzemlja i podzemlja, izmedju vlasti i mafije. Bez previse sminke teoreticari su izneli na videlo izvensne, neprijatne spoznaje i razmislanja u vezi sa upletenosti nekih vrlo znacajnih drzavnih organa u radnje koje su usmerene protiv drzave. Tako se, prema mislenju strucnjaka, "golim okom" moze primetiti enormna zloupotreba privatizacije, brojni fiktivni stecaji, sve cesca pojava utaje poreza i drugih ekonomskih malverzacija, povecanje sverca naftom i drogom, pojave reketa, prnaje para, narucena ubistva. Veoma je zanimljivo mislenje profesora Vlade Kambovskog izneseno na jednom od pomenutih simpozija o drzavi i organizovanom kriminalu. Markovicev ministar za pravdu (bolje za pravo), zapravo smatra da makedonska drzava ne zeli da eleminise crno trziste, jer bi to izazvalo druge socijalne probleme, nece da stavi pod kontrolu sve novcane tokove, da ne bi ugrozila uslove za reprodukciju i, isto tako, ne zeli stegnuti u oblasti platnog prometa, kako bi sebi obezbedila liberalni imidj. SVe ovo naravno lepo zvuci, ali sugerise Kambovski, gde ne funkcionisu institucije sistema ozivljava paralelne forme delovanja, gde zakaze pravna drzava stvara se prostor za organizovani kriminal.

Bilo bi posve pogresno tvrditi da se Makedonci ovim neprijatnim pitanjem bave samo na akademskom nivou. Mada je problem relativno "zelen" oko njega su se ovde lomila koplja, a uz put je pala i po neka politicka glava. Javnosti je u relativno svezoj uspomeni slucaj Pavla Trajanova, jednog od najperspektivnijih makedonskih policajaca. Trajanov je naime, sa funkcije pomocnika ministra obelodanio da postoji povezanost nekih politickih i kriminalnih struktura. Ocigledno on nije govorio napamet, ali nije ni uspeo izneti adekvatne dokaze, pa je zavrsio kako to i dolikuje onima sto trce pred rudu. Svoju nestrpljivost platio je gubljenjem polozaja. Njegov naslednik, pak, aktuelni sef javne bezbednosti Dime Djurev, tvrdio je sasvim suprotno: da nema govora o organizovanom kriminalu u Makedoniji. Jos dok slucaj Trajanova nije pokrila prasina, negde upravo u ovo vreme prosle godine, premijer Branko Crvenkovski izisao je sa tvrdnjom da pomenutih pojava ipak ima. Vlada je, cvrsto resila da ovome zlu stane za vrat, a kao dokaz nesalomslive odlucnosti da se obracuna sa mangupima u vlastitim redovima, promptno je smenjeno sest visokih drzavnih cinovnika. Smene su zatekle ljude koji su se bavili veoma delikatnim zadacima od dozvola za uvoz i izvoz roba, preko izdavanja gradjevisnkih dozvola, imovinsko pravnih pitanja i javnih prihoda, do inspekcija za rad i za trziste. radi se upravo o lancu funkcija kojima se i definise podrucje takozvane sive ekonomije, a usput je aktuelizirano i govorkanje oko sverca nafte, droge i oruzja, te pranje najprljavijeg novca, zaradjenog tu u susedtsvu. Neki ljudi bliski vladi ili sasvim u njoj, osumnjiceni su da su svojim najblizim obezbedili koncesije za koristenje fri-sopova, a neki pak da su "vrtili" pare propustajuci konvoje sa naftom prema SRJ. Ipak, na kraju je od ove ambiciozne zamisljene i medijski izvonredno podrzavane akcije ostalo jedno - nista.

U medjuvremenu desio se atentat na Kiru Gligorova, pa je umrla i prica o organizovanom kriminalu. Da cinizam bude kompletan, upravo pomenuti atentat, svedoci o njegovom postojanju. Ovakav zakljucak, ustvari namece tok kojim je, barem jedno vreme, tekla istraga. U direktnu vezu sa atentatom, a prema sugestiji tadasnjeg ministra za unutrasnje poslove, dovodjeno je jedno veliko multinacionalno preduzece iz Bugarske koje se upravo bavilo necistim rabotama od sverca nafte (da li samo nafte) do pranja novca. Visoka politika, veliki rizik i enormni profit od nelegalnih poslova ("transakcija"?!) ukrstili su puteve u glavnoj skopskoj ulici. Mozda je to i razlog da se prica o organizovanom kriminalu zadrzi na akademskom nivou. Pise: TOMI ALEKSOVSKI