SROGO KONTROLISANA TRGOVINA

RS:Politicki merkantilizam

Iz centrale socijalista u Banjaluci dostavljen je spisak preduzeca u kojima su direktori clanovi njihove partije i po njemu Ministarstvo za trgovinu u Vladi Srbije izdaje odobranja za izvoz u RS. Zauzvrat, policija RS koja je pod kontrolom SDS, te direktore smenjuje

AIM, Banjaluka, 27.6.1996.

Odnosi izmedju Beograda i Pala dugo vremena su imali obelezja samo politickog razmimoilazenja. Cesto izmenjivanje reci osude, ponekad preostre i uvredljive, u cemu su se isticali predsednik Srbije Milosevic i potpredsednica Republike Srpske (RS) Plavsiceva, ipak nisu prekinule politicku komunikaciju. Gospoda sa Pala dolazila su kod drugova u Beograd kad god su ih drugovi zvali. Otuda, ne treba da cudi cinjenica da su se ekonomski odnosi politickih neistomisljenika odvijali po principima bratske pomoci i saradnje.

Pomoc Srbije prekodrinskoj braci, eufemisticki nazvana "humanitarnom", odnosila se uglavnom na stratesku robu, a isla je preko drzavnih preduzeca i privatnih firmi koje su drzali vidjeniji clanovi vladajuce stranke u Republici Srpskoj (RS) - Srpske demokratske stranke (SDS). Cijenu blokade placao je, naravno, narod, a profit ubirala drzava i paljanskoj eliti odani privatnici. Tako je privatna firma "Nord chemi", ciji je jedan od suvlasnika bivsi sekretar Vlade RS Branko Ostojic, u periodu od 10.12.1992. do 31.1.1993. godine uz dozvolu Vlade Republike Srbije (br.331034353/92), uvezla 480.490 litara visokooktanskog benzina. U prvim mesecima 1993. godine te kolicine su premasile milionske cifre. Ostojic nije jedini, ali njegov slucaj je izasao na videlo otud sto je ovaj pobjegao u inostranstvo, kako se moglo saznati od "istraznih organa", sa nekoliko miliona maraka uzetih u kesu iz Narodne banke RS. "Ostojici" koji su ostali u RS za samo jednu godinu su podigli 28 benzinskih pumpi duz koridora kroz Posavinu. O njihovim necasnim radnjama kruze price, ali nema dokaza, kako se to dogodilo u slucaju njihovog "gurua".

Postoji verodostojna prica koja kaze da je jedan znatniji politicar levicarske provenijencije na prijemu kod srpskog predsednika Milosevica prigovorio domacinu da njegova drzava finansira svoje politicke neprijatelje. Obrazlozio je tvrdnju cinjenicom da pomoc koju Srbija salje RS ide preko ljudi koji pljuju po njemu i po politici njegove Socijalisticke partije Srbije (SPS). Naveo je tom prilikom nekoliko privatnih preduzeca u RS ciji vlasnici sjede u politickom i drzavnom vrhu na Palama i naveliko trguju sa Srbijom. Kazu da je predsednik Milosevic odmah pozvao svoje saradnike i naredio im da istog momenta povuku izdata odobranja preduzecima iz RS za uvoz iz Srbije i da "od danas" snabdevanje RS strateskim proizvodima ima da se obavlja preko preduzeca na cijem celu su direktori clanovi Socijalisticke partije RS. Iz centrale u Banja Luci dostavljen je spisak takvih preduzeca po opstinama i po njemu Ministarstvo za trgovinu u Vladi Srbije izdaje odobranja za izvoz u RS.

Danima su ljudi iz "Centreksa", cuvene partijske firme sa Pala, obilazili dojucerasnje poslovne partnere po Srbiji, ali naredbu Milosevica niko nije smeo prekrsiti. Ova vrsta promocije socijalista nije u javnosti ostala nezapazena. Vestacka djubriva za prolecnu setvu i prehranu useva na primer, koja su stigla preko socijalista, kostala su isto koliko i u Srbiji - bila su za trideset odsto jeftinija od onih koja su prethodno prodavala drzavna (SDS) preduzeca. Ljudi vicni racunanju odmah su izbacili cifru cistog profita koji je na ovakvoj trgovini ostajao preduzecima zahvaljujuci ogromnim marzama na racun stanovnista. Racunica pokazuje da su monopolisti iz Karadziceve partije na svake tri vrece proizvoda imali jednu vrecu neto prihoda. Sada tu dobit ima kupac.

Slicno je sa secerom, zejtinom, brasnom...Potez vlasti u Srbiji sa strogo konrolisanim izvozom doneo je socijalistima u RS izvesnu politicku korist i otvorio prostor za njihovu snazniju politicku kampanju. Istovremeno, porastao je i Milosevicev politicki rejting, sto opet ide na konto socijalista u RS. Bolju kampanju gotovo da nije bilo moguce smisliti. Shvatilo je to i politicko rukovodstvo sa Pala, pa je pozurilo da neutralise narastanje politicke popularnosti "milosevicevaca".

Prvo je Drugi dnevnik RT Srbije, koji je televizija RS preuzimala u redovnom terminu od 19,30 casova, prebacen na kraj programa, oko ponoci, a zatim je "presecen" signal RTS negde kod Brckog, tako da se cela bosanska Krajina sa vecim delom Posavine nasla u medijskoj izolaciji. Dr Dragutin Ilic, jedan od prvaka socijalista iz "entiteta", optuzio je zbog toga Karadzicevu SDS za "stalnu koaliciju sa HDZ i SDA". On optuzuje vladajucu partiju i drzavni vrh kako namerno "cisti" udarni termin za informativne emisije kako bi se narod u to vreme okrenuo programu sarajevske i hrvatske televizije. U njihovim emisijama se jos uvek mogu cuti uvrede na racun Srba, sto pokrece srpsko javno mnjenje na Karadzicevu vodenicu, odnosno na zakljucak da nikakav zajednicki zivot sa Hrvatima i Muslimanima nije moguc, a posebno ne onaj u formi Dejtonskog sporazuma. Posto to isto rade SDA i HDZ, Ilic smatra da se na obostranom strahu stvara situacija sa pocetka devedesetih godina kada je poceo rat.

Potez Pala sa medijskom izolacijom beogradskog dnevnika, a time, automatski i izolacije socijalista iz RS nije dobro prihvacen u "narodnim masama". Posto se programi Sarajeva i Zagreba nesmetano gledaju na celom prostoru RS, negodovanje javnosti svelo se na pitanje: zar nam je Beograd veci neprijatelj od Zagreba i Sarajeva? Ovih dana potpredsednik Vlade RS Velibor Ostojic sa nekoliko ministara obilazi regionalne centre i drzi sastanke sa opstinskim politickim i privrednim celnicima na temu "opsta politicka situacija u RS" ili, nezvanicno - "kako obezglaviti lokalna rukovodstava socijalista?". Alat za tu rabotu jeste smenjivanje njihovih ljudi u privredi i dzavnim organima. Pravni osnov za takvo smenjivanje predstavlja Zakon o izmenama Zakona o prenosu drustvene u drzavnu svojinu, kojim drzava preuzima upravljacku funkciju nad svim drustvenim preduzecima, bez obzira na izvrsenu svojinsku transformaciju po ranijem saveznom zakonu. Kazu da je Ostojic u nekoliko navrata prisutnima u Doboju stavio do znanja da rat nije zavrsen i pohvalio odlucnost rukovodstva u Teslicu, koje se zbog proterivanja Muslimana naslo na udaru medjunarodne javnosti.

Smenjivanje, uz pomoc specijalaca MUP RS, socijalistickih direktora u Teslicu (Jerko Jevrosimovic) i Novom Gradu (Dragoljub Trivanovic), uz mnoge primjere batinanja, bacanja eksploziva u radnje koje drze socijalisti i suzavca na mesta gde se oni okupljaju, ukazuju na ozbiljan i dubok raskol medju dojucerasnjom bracom. Razvoj politickih prilika pokazao je neocekivanu inverziju: mnogi od onih koji su u rat krenuli sa posterima Milosevica, vracaju se iz rata i po njima pucaju. Politicko - merkantilisticka kampanja ipak je nedovoljna za obnovu harizme. Ocekuju se i druga sredstva, iz oba tabora, naravno.

(AIM) Branko Peric