BEOGRADSKI ULTIMATUM

Karadziceva ostavka

Iz Beograda je stiglo naredjenje: "Odmah imenovati v.d. predsednika RS". Na njemu je pecat kabineta saveznog predsednika Zorana Lilica, ali u narodu to ipak zovu "Slobino pismo"

aim, banjaluka, 26.6.1996

Dilemu predsednika Republike Srpske (RS) Radovana Karadzica - otici ili ostati - o kojoj su mesecima komotno raspravljali njegovi najblizi saradnici i, vrlo nervozno, medjunarodni politicari, pridodajuci im i one iz bivse Jugoslavije, izgleda da je razresio zvanicni Beograd. Odatle je u RS stiglo pismo u kojem se kaze: "Odmah imenovati vrsioca duznosti predsednika RS".

Navedena poruka, deo je vrlo opsirnog saopstenja koje, buduci da je zauzelo prve stranice beogradske stampe, pre lici na pismo srpskoj javnosti, stigla je iz kabineta predsednika SR Jugoslavije Zorana Lilica. Saopstenje je na videlo dana izaslo posle susreta koji su srpski predsednik Slobodan Milosevic, crnogorski - Momir Bulatovic i savezni - Lilic imali sa predstavnicima paljanskog vrha Nikolom Koljevicem i Biljanom Plavsic. Osim rezolutnosti - "odmah imenovati" - pismo sadrzi i niz optuzbi na racun rukovodstva RS zbog krsenja dejtonskih principa.

Uz to, ovo saopstenje je najozbiljnije stivo koje je izaslo iz kabineta saveznog predsednika Lilica. Toliko ozbiljno, da u srpskoj javnosti za taj dokument niko nece reci "Lilicevo pismo", taman posla - "Bulatovicevo", vec - "Milosevicevo pismo Karadzicu". I, ukoliko se za adresanta i moze reci da se spominje kao domacin onih koji su pozvani da dodju sa Pala, u ovom dokumentu nema ni spomena od adresata. Doslovno, ime Radovana Karadzica se ne spominje ni jedan jedini put. Izbegnuta je cak i formulacija koja bi ukazivala na to da sadasnji predsednik mora da se smeni. Ispada tako da se v. d. predsednika mora imenovati jer ga RS do sada nije imala. Medjutim, jasno je o cemu je rec. Asocijacije su nepogresive, ponajvise u onom delu gde se Skupstina RS upozorava da ce, u slucaju nepridrzavanja "legitimnih zahteva" navedenih u pismu "SRJ preduzeti sve mere, kako prema institucijama, tako i prema pojedincima koji svojim postupcima ometaju mirovni sporazum".

Navikao na to da Radovan Karadzic povuce jos poneki potez i onda kada je svima jasno da je partija zavrsena, srpski predsednik Milosevic poslao je na Pale, u misiju ubedjivanja, sefa Sluzbe bezbednosti Srbije (SBS) Jovicu Stanisica i potpredsednika Vlade SRJ Nikolu Sainovica. Sagovornik AIM, blizak drzavnoj bezbednosti, kaze da se Jovica Stanisic tu nasao "za svaki slucaj", da opomene Karadzica da raspolaze arsenalom sredstava za ubedjivanje.

Ostavka je definitivno dogovorena na zasedanju Poslanickog kluba vladajuce Srpske demokratske stranke (SDS), odluka o ostavci saopstena po zavrsenom zasedanju Skupstine, u jutro 26. juna, ali rano je za zakljucak kako je Karadzic uklonjen sa politicke scene. Pale nastoje da citavu stvar jos malo rastegnu, da one koji ostavku Radovana Karadzica gorljivo ocekuju lise osecanja zadovoljstva i da odlazak lidera kapitalizuju. Jer upravo na to upucuje vest da je Karadzic, navodno, poslao pismo Slobodanu Milosevicu i Karlu Biltu, trazeci ustupke za RS. Pominje se priznavanje "minimuma drzavnosti" i konacno resenje za Brcko, tako da ovaj grad posle arbitraze ostane u RS. To je pokusaj da se u poslednjim trenucima Karadzic prikaze kao covek koji zrtvuje svoju funkciju za jedan grad i u korist jednog naroda, a na ovim prostorima funkcije odvajkada vrede vise od gradova i pojedinci od naroda. Sa druge strane radi se na utemeljenju fame o njemu kao zrtvi medjunarodne politike, ili, receno ustima predsednika Skupstine RS Momcila Krajisnika: "U svakom slucaju RS nece ostati bez predsednika, ali je ocigledno da se medjunarodna zajednica plasi Karadziceve popularnosti, jer predsednik Karadzic je sigurno i apsolutno najpopularnija licnost u RS i ako on vise ne bude predsednik RS, to onda nece biti stvarna volja naroda, vec se to mora okarakterisati kao nametnuta volja ovom narodu".

Da je Radovan Karadzic podlegao pritiscima i dao ostavku onda kada je ona najvise trazena - u vreme pada krajiskih gradova, ne bi bilo materijala za pokusaj gradnje ma kavog mita. U to vreme on se, jednostavno, bio srusio sam od sebe. Bio je politicki mrtav, da bi rejting poceo vrtoglavo da mu raste u vreme kampanje za njegovo uklanjanje sa politicke scene. Svaka kampanja uperena protiv njega bila je kontraproduktivna. Pokazale su to i dve kampanje Slobodana Milosevica: u prolece 1993. kada je Karadzic odbio Vens - Ovenov plan, kao i mnogo zesca u leto sledece godine kada je predsednik RS odbio mirovni plan "Kontakt grupe za Bosnu". Svesne toga, Pale pokusavaju da medjunarodnu zajednicu uhvate na jednoj nozi i uz zadovoljstvo zbog ostavke na mesto predsednika RS za lidera zadrze mesto predsednika SDS. Tako bi imao priliku da jos neki put isprovocira medjunarodnu zajednicu za napad, odigra jos koju rundu u politickoj areni i obezbedi jos nekoliko poena svojim sledbenicima. U ovom trenutku neizvesno je hoce li medjunarodna zajednica na to pristati.

U svakom slucaju o tome ce obavestiti Slobodana Milosevica. A ovome, sa Karadzicem, nije nimalo lako. Prvo, i kada su hteli i kada nisu hteli bili su previse zajedno i, drugo, previse dobro poznaju jedan drugog. Karadzic je, u srpskom nacionalnom korpusu, jedini protivnik kojem Milosevic nije uspeo da pobednicki stane nogom na grudi. Vidi se to i po ovom "pismu", koje nosi pecat kabineta saveznog predsednika Zorana Lilica. Pokazalo se to kao nedovoljna mimikrija jer se ono u narodu ipak zove "Slobino pismo". Manir je nepogresivo "milosevicevski".

Izostanak organizovane podrske "Milosevicevom pismu" u Srbiji, kakva je vidjena onda kada je predsednik Srbije uveo sankcije prema RS, a na televiziji po pola sata citani telegrami podrske takvom potezu kojim se kaznjava "nenarodno rukovodstvo sa Pala" proizilazi iz istanjene harizme srpskog predsednika u RS. "Kada bi sada uveo sankcije, kako je to ucinio pre dve godine, protiv njega bi glasali i njegovi socijalisti", kaze direktor banjalucke biblioteke Predrag Lazarevic.

Iz tih razloga se Milosevic drzi sa strane, uzdrzava od drasticnog poteza i Karadziceva ostavka prolazi u tisini. Istina, kako rece onaj nas sagovornik, izvesnim rekvizitorijem za uterivanje poslusnosti u Karadzica raspolaze Jovica Stanisic, ali ni Karadzic nije bez icega.

(AIM) Perica Vucinic