KOMPLETIRAN KRUG NASILJA?!

Sredinom ovog meseca, na Kosovu se dogodio treci "talas" oruzanih napada tokom ove godine. Svi su, u vise kosovskih mesta, bili sinhronizovano izvedeni. U februaru su eksplozivnim napravama napadnuti objekti gde su smestene srpske izbeglice iz Hrvatske. Niko nije stradao, pre svega zbog toga sto su, kako je izgledalo, napadi bili planirani i izvedeni kao upozorenje. U aprilskim napadima, u kojima je upotrebljeno automatsko oruzje poginulo je ili je bilo ranjeno nekoliko srpskih civila (izbeglica) i policajaca, a neposredno pre i posle ovih napada, u nesto drugacijim okolnostima, srpski civili su ubili ili ranili nekoliko pripadnika albanske narodnosti. U junskim napadima (na tri mesta) mete nepoznatih napadaca bile su policijske patrole i jedna policijska stanica.

Srpski zvanicnici i mediji za sve sinhronizovano izvedene napade kategoricki optuzuju pripadnike albanske nacionalnosti, nazivajuci napade "aktima oruzanog terorizma". Na albanskoj strani, ne iskljucuje se ova, ali ni druge mogucnosti. Podseca se na proteklo 15-godisnje razdoblje, kada se stosta cinilo ili namestalo da bi se odgovornost pripisala suprotnoj strani (odnosno Albancima). Ali pre svega, ovde se jos ne veruje da je neka radikalna albanska grupa ostvarila stepen obucenosti za izvrsavanje ovakvih teroristickih akcija.

Zbog insistirtanja srpske strane na odgovornosti celog albanskog pokreta i zbog optuzbi da njegovo rukovodstvo precutkuje ili podrzava ovakve oblike oruzanog otpora, treba potsetiti da je predsednisvo Demokratskog saveza Kosova posle vise oruzanih incidenata tokom proleca 1993.godine, a zatim i posle aprilskih (1996.) oruzanih napada, nedvosmisleno osudilo terorizam "kao oblik borbe za ostvarivanje postavljenih politickih ciljeva, bez obzira na nacionalno poreklo izvrsioca".

U konfuziji koja je ovde stvorena oko izvrsioca ovogodisnjih oruzanih incidenata, treba podsetiti na dve bitne cinjenice. Nije poznato da su srpske vlasti nekoga do sada osudile kao organizatora, aktera ili pomagaca oruzanih napada ili teroristickih akcija protiv pripadnika srpske policije. Istina, Albanac iz Podujeva, Ganimet Podvorica, bio je 1994.godine uhapsen pod sumnjom da je sa jos najmanje dvojicom saucesnika napao policijsku kolonu u Glogovcu, u prolece 1993.godine. Ali, posle jednogodisnjeg zadrzavanja pod istragom i sudjenja, on je zbog nedostatka dokaza sudski oslobodjen optuzbe. I drugo: - Za sva tri oruzana "talasa", koja su bila izvedena tokom ove godine, odgovornost je preuzela do sada nepoznata albanska organizacija, koja se predstavlja kao Oslobodilacka Armija Kosova (OAK). To se prvi put dogadja u srpsko-albanskim konfrontacijama u poslednih 15 godina.

Izgleda da se uglavnom na ovu organizaciju misli kada se "procenjuje" da su izvrsioci teroristickih napada pripadnici albanske nacionalnosti. U srpskoj javnosti plasirana je tvrdnja da je OAK oruzano krilo ilegalne albanske politicke organizacije, koja se naziva Narodni pokret Kosova (NPK). Na Kosovu, medju Albancima, NPK se smatra najstarijom albanskom politickom partijom. Nije poznato da li celo rukovodstvo NPK ili samo neki njeni delovi deluju u inostranstvu, ali se ipak misli da je NPK dosta uticajan na Kosovu, a posebno u albanskoj dijaspori. Tako je nedavno je NPK samostalno organizovala dosta posecenu prijateljsku manifestaciju Albanca isperd americke ambasade u Svajcarskoj.

U skorasnjem intervjuu za politcki nedeljnik na albanskom jeziku ZERI, predstavnik NPK Fazlji Veljiu, nije zeleo da odgovori na direktno pitanje novinara - da li NPK stoji iza Oslobodilacke vojske Kosova, ali je tokom razgovora prihvatio kao izvesnost da su oruzane napade na Kosovu izvrsili pripadnici OAK, odnosno "albanski patrioti". Ocenjujuci ovogodisnje oruzane napade na Kosovu, Veljiu je rekao da oni "vracaju Albancima samopouzdanje i upozoravaju srpsku policiju koja primenjuje masovno nasilje protiv Albanaca. Istovremeno, rekao je on, ovi napadi upozoravaju srpske koloniste, koji odlaze na Kosovo da zauzmu tudja radna mesta i imanja i da izbacuju Albance iz njihovih stanova".

Jos jedna albanska ilegalna organizacija zagovara oruzanu borbu Albanaca za nacionalno oslobodjenje. Ona se predstavlja kao Nacionalni pokreta za oslobodjenje Kosova (NPOK). Ovaj pokret je ovde poznat kao organizacija sa izrazenijom levicarskom retorikom. U protekle dve godine, NPOK bio je dosta aktivan u ilegalnom rasturanju prodagandnog materijala "u prilog oruzane oslobodilacke borbe". Neposredno nakon februarskih oruzanih napada, NPOK je odbacio manipulacije o umesanosti njegovih clanova u tim napadima. Kasnije je predstavnik, NPOK Sejdi Veselji, izjavio, takodje nedeljniku ZERI da se Pokret u cije ime govori "protivi primeni oruzanih teroristickih napada kao sredstvu borbe za oslobodjenje Kosova".

U susretu sa novinarima, neposredno posle junskih oruzanih napada, vodja kosovskih Albanaca, Ibrahim Rugova je rekao da mu "nije poznato postojanje organizacije koja se predstavlja kao OAK. Poruke kojima se preuzima odgovornost za napade mogao je da posalje svaki pojedinac", rekao je Rugova i dodao da se takve poruke salju "u cilju dizanja tenzija na Kosovu i otezavanja puta za mirno i politicko resenje kosovskog pitanja".

Na srpskoj strani reagovanja su bila sira i glasnija. Na Kosovu su se oglasile lokalne politicke organizacije, a u Beogradu neki visoki vladini funkcioneri. Savezni ministar unutrasnjih poslova, Vukasin Jokanovic je rekao da su teroristicke akcije "dokaz da stabilizacija na Kosovu ne ide u prilog albanskim separatistima, takodje ni zajednicki zivot u miru i ravnopravnosti". Teza o stabilnosti, miru i ravnopravnosti, u raznim varijacijama, prisutna je u gotovo svim srpskim reagovanjima. Takodje, ovaj put vise nego u nekim drugim prilikama, govorilo se o neophodnoj potrebi za uspostavljanje srpsko - albanskog dijaloga. Dijalog je refren novijeg datuma u srpskim zvanicnim medijima i u istupima nekih zvanicnika, ali Albanci to tumace kao "stabilizaciju i normalizaciju postojeceg stanja" koje se na Kosovu dozivljava kao okupacija.

Neposredni uzroci ovogodisnjih oruzanih napada u srpskim reagovanjima nalaze se u, kako se kaze "jasno opredeljenim stavovima medjunarodne zajednice da je Kosovo unutrasnje pitanje Srbije". Kao znacajan motiv istice se i izazivanje straha i nesigurnosti kod Srba za zivot na Kosovu.

Zanimljivo je da se sada u borbi protiv, kako se kaze albanskog separatizma i terorizma, ocekuje i podrska medjunarodne zajednice. Pritom se snaznije nego do sada insistira na tezi o albanskom pokretu kao teroristickom pokretu. U jednom saopstenju lokalne vladajuce SPS kaze se da ce "pre svega Albanci biti zrtve sirenja teroristickog nasilja", a u komentaru lista na srpskom jeziku "Jedinstvo", bliskom partiji na vlasti, ova pretnja je formulisana u obliku upozorenja da ako Albanci odbiju dijalog, znaci ako ne pristanu na postojece stanje, kao jedino moguce resenje, "dozivece nesrece, razaranja i tragediju sa nesagledivim posledicama". Jedan od najmocnijih ljudi u Srbiji, bivsi sef srpske policije Radmilo Bogdanovic, predlaze da se borba protiv albanskog pokreta, odnosno terorizma, sprovede kroz kontrolu nosenja i upotrebe oruzja i veci nadzor onih koji su "ogrezli u separatizam". Kroz organe reda, po njemu "moraju energicno da deluju i organi pravosudja, inspekcije, prosvete, zdravstva i privrede, kako bi pravna drzava mogla efikasno da deluje u svim oblastima".

Srpska "pravna drzava", odavno je na Kosovu samo ulepsani izraz za masovnu primenu golog nasilja protiv Albanaca. "To sto predlaze Bogdanovic, komentarisu dobri poznavaoci kosovskih kretanja, ovde se primenjuje vec sedam

• osam godina i ako je to neka najava, onda tu moze biti razlike samo u kolicini, jos vecoj i sveobuhvatnijoj upotrebi nasilja protiv Albanaca. Upravo je ovakav odnos srpske politike na Kosovu dovelo do sadasnje eskalacije". Srpskom institucionalizovanom nasilju, a ukoliko se ustanovi da su Albanci izvrsioci ovogodisnjih oruzanih napada, sada se pridruzilo i albansko nasilje. Tako je kompletiran krug nasilja, a nista nije promenjeno ili pomereno u rasvetljavanju sustinskih izvora kosovskog problema. Sa terorizmom, Kosovo nije vise problem kakav je bio do sada. Rasprostarnjeno je misljenje da ako se ovaj pocetni val teroristickog nasilja ne spreci odgovarajucim politickim resenjima, mozda nece biti isti ni problemi juznobalkanskog regiona.

Fehim REXHEPI AIM Pristina