"LEPA SELA LEPO GORE"

Film o ratu u BiH

"Vidim snajperiste kako pucaju u ljude na ulici i pozelim da pobegnem u mrak svoje montaze. Ocigledno, nije mi uspelo", kaze reditelj Srdjan Dragojevic. Njegovo ostvarenje koje govori o Milanu i Halilu, prijateljima od detinjstva do rata, podjednako hvale i osvedoceni protivnici rata i oni koji su u Bosni i Hercegovini organizovali paravojne jedinice.

AIM Beograd, 25. 6. 1996.

Beogradski tapkarosi bioskopskih ulaznica dizu u nebesa povelju reziseru Srdjana Dragojevica, reditelja filma "Lepa sela lepo gore". Prodaja ulaznica za manje od mesec dana prikazivanja nadmasila je "Podzemlje" Emira Kusturice, ovencano "Zlatnom palmom" u Kanu prosle godine - samo u Beogradu film je videlo vise od 100 hiljada ljudi.

"Lepa sela lepo gore" je prvi igrani film srpske kinematografije koji govori o ratu u BiH (na pocetku spice pise da je posvecen "kinematografiji zemlje koje vise nema"). Sniman je dok je taj rat uveliko trajao. Radjen po ratnoj reportazi novinara "Duge" Vanje Bulica, govori o deset srpskih vojnika zatvorenih osam dana bez hrane i vode u tunelu u okolini Visegrada.

Prica pociva na dvojici predratnih nerazdvojnih prijatelja, Milanu i Halilu, koji su prikazani najpre kao decaci, a zatim, po izbijanju rata, i kao borci jedan protiv drugog u "odbrani" mesta u kome su odrasli. Milan svoje saborce, u povlacenju, odvodi do tunela u koji, kao decak, sa svojim drugom nije smeo da udje. Verovao je u lokalnu pricu o drekavcu koja je govorila da ce on, ukoliko se probudi, "sva sela popaliti i sve ljude pobiti".

Odsecenim delom jedinice rukovodi kapetan JNA (Velimir Bata Zivojinovic), partizan u dusi, koga njegovi vojnici zovu "Drug Stari", iako mu je ime Sloba. U okruzenju "balija" i "Turaka" nasla su se i dva "cetnicki" raspolozena kuma dobrovoljca (Miroslav Mandic i Dragan Petrovic), koji su na televiziji slusali vesti o "ugnjetavanju srpskog naroda, najstarijeg na svetu" pa krenuli, jedan za drugim, u "odbranu vekovnih srpskih ognjista". Kada americka novinarka, zeljna dobre ratne reportaze, slucajem dospeva u tunel i pocne da ih snima kamerom, jedan od njih ce upitati: "Mogu li ja nesto da izjavim za 'Dnevnik'?" i tako oziveti secanja na skoro zaboravljene ratnohuskacke dnevnike srpske televizije.

Tu je i prototip beogradskog narkomana (igra ga Zoran Cvijanovic), koji je u Bosnu dosao na "ratnu terapiju", kao i prevejani internacionalni lopov koji se odazvao na vojni poziv zeleci da postedi svog brata odlikasa (Nikola Kojo), inace, covek bez ikakvih predrasuda prema zivotu i prema ideologiji. Zajedno sa svima njima je i profesor iz Banjaluke (Dragan Maksimovic) koji ce "profitirati" skupljanjem nagorelih knjiga po zgaristima lepih sela.

U tunelu ce se, svedeni na elementarno prezivljavanje i ostavljeni od onih u koje su verovali, svako od njih boriti sa svojim demonima, svesni da su od onog najveceg, od drekavca, unapred izgubili. Dvojica prijatelja iz detinjstva, koje kao klince glume decaci suprotnih nacionalnosti, ali ne onako kako vernost prici zahteva, sresce se i kao ratnici i upitati jedan drugog:

"Sto mi zapali radnju?" "Sto mi zakla mater?" "Nisam nikog zaklao." "Nisam ti radnju zapalio." "Da nije drekavac, Milane. Da nije drekavac iz tunela, jebo mu ja mater?"

Srdjan Dragojevic je film "Lepa sela lepo gore" poceo da snima pre tri godine, prekidajuci posao u nekoliko navrata zbog nedostatka novca. U sasvim novom zanrovskom ruhu, potpuno drugacijem od svog prethodnog, filma prvenca "Mi nismo andjeli", Dragojevic je sokirao beogradsku publiku, govoreci o ratu bez mogucnosti da zastiti ledja pristojnom vremenskom distancom, iako u vremenu kada u Srbiji mnogi vec zaboravljaju da se bosanski pakao ikada i desavao. Ne izdvajajuci, niti imenujuci krivca za rat, on zapravo proziva sve: one koji nisu hteli da znaju za njega, mirotvorce u bundama koji su u Beogradu i drugde palili svece za nastradale, profitere, ubice, "borce za nacionalni opstanak", razne posmatrace...

"Znas li za legendu da ce svi Srbi stati pod jednu krusku?" "U tom slucaju, ovi ostali ce pod jedan maslacak..." A za drekavca iz tunela Velimir Bata Zivojinovic, glumac i poslanik SPS, kaze za AIM: "Gledaoci ce sami prepoznati svog drekavca. To je zlo, opste zlo koje je u nasim okvirima poznato. Taj film ne govori ni o Srbima, ni o Hrvatima, ni o Muslimanima. On govori o svima nama i o svima njima. O bezumlju koje nas je sve zadesilo i koje je upropastilo citave generacije. Mislim da ce ga i u drugim bivsim republikama rado gledati kao i ovde", kaze on. Uz Zivojinovica, kome je ovo jedna od najboljih uloga, a ciji je izbor zbog "partizanskog dela" njegove karijere dao poseban znacaj kapetanu Slobi, i ostali glumci su bili savrseni u svojim jezivo realisticnim ulogama.

Iako nije imenovao krivca, Dragojevic je svojim cinicno - komicnim pristupom uspeo da izbegne "ronzanje" i da, "uputi poziv na kolektivnu psihoanalizu i prociscenje", kako je napisao u svojoj kritici Dinko Tucakovic. Zahvaljujuci tome uspeo je da se dopadne ali i da uznemiri podjednako sve: i one iz centra, i one sa leva i sa desna i, cak - da ih pomiri.

Sa "leve" strane imamo komentar Dragojevicevog kolege Zelimira Zilnika koji kaze da je to "najbolji od svih filmova snimljenih o poslednjem ratu". U konkurenciji autora koji su tematizovali poslednji rat nalaze se pored samog Zilnika i Boro Draskovic, Zivojin Pavlovic i Emir Kusturica. "Izvanredan film! Tacan je na hiperrealisticki nacin, a slika foliranje, mistifikaciju, bahatost i sveopstu glupost kojoj su balkanska plemena poducavana decenijama, da bi - kada je vlastodrscima trebalo - to sve nauceno i upotrebili. Pogresno ga stilski uporedjuju sa M.A.S.H. Altmana", smatra Zilnik.

Pored osvedocenog levicara Zelimira Zilnika, Dragojevicevom filmu pohvale odaju i ubedljivi desnicari poput Nebojse Pajkica na primer, ili Dragoslava Bokana cije su paramilitarne jedinice "beli orlovi" ucestvovale u bosanskohercegovackom ratu. "Dragojevicev film je autenticni testamentarni zapis, nastao kao spomenik na grobu pocivse kinematografije jedne nestale zemlje...Bez nepotrebne zlobe i olakog kriticizma, on upravo savrseno razoblicava, u filmskom obliku, jednu po jednu zabludu, terajuci ih sve zajedno iz naseg secanja i nasih srca, zauvek",kaze Bokan.

Ipak, kriticari nisu jednodusni u pohvalama. Zamereno mu je da "nema stav o ratu", "da nije imenovao krivca za krvoprolice", da "film govori o srpskom mazohizmu"... Autorov stav, citan iz filma, jeste da niko ko je na bilo koji nacin imao veze sa tim ratom nije nevin.

ANTRFILE

Iz dnevnika Srdjana Dragojevica

"...Rat u Bosni samo sto nije poceo, a ja sedim u montazi "Avala filma". Montiram svoj prvi film, sarenu gradsku komediju. Odnekud dopire jak zvuk televizora. Glas TV voditelja, uzbudjen, kao da prenosi fudbalski ili boks mec. Smisao reci ne hvatam. Ipak, cini mi se, nije boks. Zavirujem u susednu montazu - nekoliko smrknutih, zabrinutih lica. Zure u ekran minijaturnog TV-a. Na ulicama su barikade. Oko barikada - naoruzani ljudi. Buljim u ekran nekoliko minuta. Snajperisti pucaju u gomilu na ulici. Pozelim da se sto pre vratim u bezbedni mrak svoje montaze. Da pravim film. Da pobegnem od svega toga. Ocigledno nije mi uspelo. Kao sto nije uspelo nikome od nas... ...Na koktelu srecem poznanika. Cuveni novinar, trenutno pise reportaze iz Bosanskog rata. Pohvalim mu poslednju, tek onako, da unapredim konverzaciju.

• Bio bi dobar film, dodajem. - Nema problema, kaze on, napisacu scenario.

(AIM) Jelena Grujic