DA LI JE "OAZA"-FATAMORGANA?

AIM, Skopje, 24.06. 1996

*Nedavno otkriveni slucaj apartheida u jednom skopskom rekreativnom centru, gde se clanske knjizica po svemu sudeci dobijaju na osnovu nacionalne, odnosno verske pripadnosti, u stvari pretstavlja vrh "sante" ispod koga se nalaze godinama natalozeni problemi koji prete da rasprse sliku o Makedoniji kao "oazi mira"*

U vreme kada se u nekoliko bivsih jugoslovenskih republika vodio rat ili su na neki nacin (direktno ili indirektno) bile uklucene u taj rat, nekim cudom Makedonija je uspela izbeci ovaj uzas. Tada a i sada, ovo "cudo" se pripisivalo dobrim medjunaconalnim odnosima, a u prvom redu stepenu trpseljivosti medju Makedoncima i Albancima koji cine dve najvece etnicke zajednice u zemlji. Zadovoljan ovakvim tokom dogadjaja predsednik Makedonija je u to vreme zemlju opisivao kao "oazu mira" (na nemirnom Balkanu), i ubrzo ova sintagma je nasla zaista siroku upotrebu.

Ova pretstava koju su prihvatili i u medjunarodnoj zajjednici bila je glavni adut Makedoniji u procesu sticanju medjunarodnog subjektiviteta. Dobre ocene koje je dobivala na osnovu "lepog ponasanja" na polju ljudskih prava, sa naglaskom na prava nacionalnosti, ucinile su da Makedonija ima daleko bolju prodju prilikom zaclanjivanja u raznim evropskim ili medjunarodnim organizacijama i institucijama nego neke druge novonastale drzave nakon sloma komunizma u istocnoj i centralnoj Evropi, iako je Makedonija bila u daleko tezoj poziciji. Valja samo spomenuti rasomonske probleme sa Grckom koji ni do dan danas nisu okoncani.

Istini za volju, same nacionalnosti, ciji je polozaj ocenjivan tako povoljno, citavo ovo vreme su pokazivali jasne znakove nezadovoljstva, a posebno Albanci kao najbrojnija nemakedonska zajednica (po sluzbenim podacima 23 posto stanovnistva). Medjutim ovo nezadovoljstvo se citavo vreme smatralo normalnim refleksom teznje za sve boljnim polozajem. Spoljni faktori su ipak bili vrlo pazljivitako da su citavo vreme vodili racuna da vlast ne "zaboravi" na svoje obaveze prema nemakedoncima, znajuci da bi pogreska ovog tipa dovela do rusenja tesko postignutih pozicija zemlje u regionu i sire.

Kada su svi poverovali da su medjunacionalni odnosi u Makedoniji pitanje rutine javnost je prosto bila sokirana vescu da se u jednom rekreativnom cnetru usred Skoplja, u popularnom "Olimpiskom bazenu", primenjuje klasicni artheid! Odgovorni sluzbenici na ulazu u ovaj rekreativni centar primenjivali su jednostavan metod za selekciju. Da bi neko mogao kupiti ulaznu kartu taj je prethodno morao imati clansku knjizicu, a clansku knjizicu je mogao dobiti samo ako je Makedonac, ili u najgorem slucaju nemusliman. Ako je neko hteo da udje u bazen, a pritom je bio Albanac, Turcin ili pripadnik neke druge etnicke zajednice koja pripada islamskoj religiji (iz ove kategorije su izuzeti nemakedonci koji po religiji nisu muslimani), njemu je jednostavno bilo receno da "clanskih knjizica za ovu godinu nema". Ovu pricu je proverio jedan novinar albanske nacionalnosti i doziveo je sudbinu onih gradjana koji su i alarmirali sredstva informisanja, a sa druge strane pricu je potkrepio i jedan novinar makedonske nacionalnosti koji je samo sat nakon sto je njegov kolega bio odbijen, dobio clansku knjizicu s time i pravo da kupi kartu za ulazak u bazen!?

Ovaj slucaj koji je svojom neverovatnoscu izazvao pravi sok medju svim onim koji su verovali da Makedonija sada, vise nego ikada pre zasluzuje epitet "oaza mira", ili se bar priblizava tom epitetu, munjevitom brzinom je dobio i svoju (neizbeznu) politicku dimenziju, ali istovremeno je otvorio i nekoliko dilema. Osnovna i neizbezna dilema, posebno medju Albancima je bila: nismo li to mi citavo vreme bili u zabludi? Osecaj prevarenosti medju Albancima bez sumnje potice iz cinjenice da se njima citavo vreme nesto obecavalo sa primedbom da moraju biti strpljivi "dok se stvari smire", a sada kada stvari izgledaju smirenije njima se jednostavno servira, ni manje ni vise nego sam apartheid!?

Makedonska opozicija, ona koja se obicno naziva nacionalistickom, pozurila je da skrene paznju Albancima da su i sami krivi za ovo jer su navodno u vladinu koaliciju pridoneli ovakvom ishodu. Zanimljivo je sto se ova ocena poklapa sa stavovima opozicionih partija koja okupljaju Albance po cijem misljenju ucestvovanje u vladi znaci legalizaciju diskriminacije nad Albancima. Ko koliko ima ili nema pravo u ovim ocenama verovatno ce ostati u sferi spekulacija ali bez sumnje je izvesno to da albanska Partija za Demokratski Prosperitet koja ucestvuje u izvrsnoj vlasti zemlje nece moci tek tako preci preko svega ovoga. Ovo tim pre sto je slucaj "Olimpijskog bazena" samo vrh sante ispod koje se nalaze "debele" natalozeni problemi koji koabitaciju u izvrsnoj vlasti cine jedva izdrzljivim.

U prilog ovoj tvrdnji valja podsetiti na slucaj Univerziteta u Tetovu koji prosto lebdi nad politickim nebom Makedonije sa svim svojim pretnjama i resenjima. Za sada ovaj slucaj, koji je svojevremeno izazvao pravi mali rat u kome je jedan gradjanin (albanske nacionalnosti) izgubio zivot, ceka resenje. Resenje ceka i pitanje upotrebe jezika u Parlamentu koji vec petu godinu ne moze usvojiti Delovnik za rad upravo zbog ovog pitanja. Albanska partija na vlasti je eksplicitno dala na znanje da ce napustiti vladu pa cak i Parlament ukoliko se ova pitanja rese suprotno njihovim zahtevima, a o opoziciji da se i ne govori.

Do sada je albanska partija PDP koja koalicira u Vladi ubedjivala svoje glasace da je ucestvovanje u vlasti najbolji put ka pobolsanju pozicije u drzavi, ali nakon ovog slucaja apartheida nema sumnje da ce biti mnogo teze furati isti fazon. Ovo tim pre sto konkretne brojke ako pobolsanja pozicije Albanaca u zemlji ne govore u prilog takvoj tvrdnji. Ucesce Albanaca u javnom sektoru i dalje nastavlja biti oko 3 posto a istovremeno nisu vracena neka stecena prava iz prethodnog perioda kada je Makedonija bila deo bivse Jugoslavije.

Ovi pokazatelji bi mogli figurativno da se pretstave kao vatra kojoj se dodaje ulje u vidu slucaja "Olimpijskog bazena" za koji se vec veruje da nije jedinstveni. Ako se moze zakljuciti na osnovu nekih ovih dana javno izrecenih tvrdnji da je ovo posledica komunistickog modela integracije koji je bio zasnovan na odredjenoj ideologiji a ne na prakticne, realne potrebe i interese ljudi. Da ovo svatanje nije samo plod ekstremnih razmislanja moze ilustrirati i sam podatak da je recimo prosto nemoguce da se na nekom televizijskom kanalu ili radio stanici na jednom ili drugom jeziku cuje pesma ili neka druga kulturna sadrzina na "suprotnom" jeziku. Ako se Albanci i mogu opravdati time da imaju time da imaju par casova programa u kome se trude da ocuvaju nacionalnu kulturu, ostaje nejasno kako se dogadja da Makedonci nemaju priliku cuti bilo sta o zivotu i kulturi svojih sugradjana iz druge nacionalnosti. Ako ova pretstavlja izraz potrebe, odnosno interesa ljudi, ispada da ovde ljudi jednostavno nemaju potrebe jedni od drugih. A onda se postvalja pitanje kako ove ljudi odrzati zajedno? Pise: IBRAHIM MEHMETI