SRJ POD TERETOM DUGOVA

Ostavinska rasprava bivsih republika

Jugoslovenski vrh je odbacio Avramovicev pokusaj da se SFRJ nasledje podeli munjevitom pogodbom, radi novih spoljnih kredita, pa je sada u perspektivi dugi spor u kome ce zbog cekanja neizvesnih dobitaka, najvise stete imati SR Jugoslavija

AIM, Beograd, 23.6.1996.

Onog trenutka kada su Milosevicevi savetnici na celu sa akademikom Kostom Mihailovicem sprecili sastanak eksguvernera Avramovica sa kolegama iz bivsih republika SFRJ, dakle sastanak sa guvernerima Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije (pocetkom aprila), bilo je jasno da je u Beogradu pala odluka da se imovina i dugovi nekadasnje Jugoslavije podele medjunaradnim sudskim sporom. Naravno, Narodna banka je uprkos protivljenju svog guvernera odmah podnela tuzbu protiv Slovenije, da bi zaustavila njen aranzaman sa Londdonskim klubom o iskakanju iz solidarnih obaveza po starim komercijalnim kreditima SFRJ, a nove drzave sa tla nekadasnje jugoslovenske drzave blokirale su odmrzavanje zlatnih i deviznih rezervi Narodne banke u Svajcarskoj i Londonu.

Cinilo se da je sve medjusobno dobro zavezano i da ce svi potencijalni naslednici SFRJ jos dugo samo sanjati o povratku na slobodna svetska finansijska trzista. Medjutim, 11. juna se na berzi u Luksemburgu pojavio slovenacki paket dugova od 812 miliona dolara izuzetih iz jugoslovenskog dugovnog nasledja - i kada je on odmah zamenjen za evro-obveznice nominovane na dolare i marke, sa rokom dospeca do 2.006. godine, postalo je jasno da se citava oficijelna koncepcija SR Jugoslavije - srusila.

Jednostavno, medjunarodni finansijski krugovi su ovim potezom dali znak da ce blokada jugoslovenskih rezervi i sredstava SRJ biti nastavljena, a SRJ nece moci da blokira Sloveniju, Hrvatsku, BiH i Makedoniju. Uostalom, svi procenjuju da je pitanje dana kada ce i Hrvatska izdvojiti iz jugoslovenskog paketa onaj deo dugova koji po formuli MMF njoj pripada. Vec

1. godine "Privredna banka Zagreb Securities", dakle ogranak najvece hrvatske drzavne banke, izdala je evro-obveznice, dolarski denominirane, na podlozi svog dela u jugoslovenskim dugovima, sto je zapazeno kao prvi znak da i ona "vadi" sudbinu iz naizgled dobro zapecacenog paketa SFRJ. Istina, tu je bila rec o kratkotrajnoj polugodisnjoj pozajmici.

Presedan je ucinjen i dolaze vesti da ce celo hrvatsko ucesce u dugovima nekadasnje Jugoslavije uskoro biti razreseno po slovenackom uzoru. Po metodu MMF, to usesce ukupno iznosi 2.121 miliona dolara, a nedospeli deo vec je reprogramiran na 14 godina, uz tri i po godine poceka, nakon sporazuma Hrvatske sa Pariskim klubom iz marta 1995. godine. Dospele obaveze od 643 miliona dolara prema Londonskom klubu izgleda da ce biti reprogramirane na deset godina, ali bez "grejs perioda", sto je izazvalo veliku zabrinutost u Zagrebu, pa se cak trazi da drzava ove obaveze proglasi javnim dugom, jer privreda nece biti u stanju da odmah pocne da ih servisira. No, nakon eventualnog sporazuma o izdvajanju iz jugoslovenskog paketa Hrvatska ce slobodno moci da se zaduzuje na svetskim finansijskim berzama.

Uzaludna svadja

Dodajmo ovde jos samo da je i Makedonija na putu da regulise svoj deo dugova u zajednickom paketu, a sporazum sa Pariskim klubom je vec zakljucen. Bosna i Hercegovina je jos u specificnom postratnom provizorijumu, ali neregulisani status ove drzave prema starim SFRJ dugovima, nije smetao medjunarodnim faktorima da joj obezbede obilne izvore stranih sredstava za obnovu.

Sve u svemu, kako stvari idu, tuzba SRJ koja je u Londonu podneta protiv Slovenije i Konzorcijuma stranih banaka poverilaca, na insistiranje Milosevicevog savetnika akademika Koste Mihailovica, otisla je u prazno. Ono sto je bio njen cilj, da blokadom postepenog ekonomskog raspleta oko dugova i imovine SFRJ, izvrsi pritisak na medjunarodnu zajednicu da resenju problema pridje po koncepciji "jednog paketa", nije postignuto. Ono sto je bilo zamisljeno kao cena koja se za takvu akciju mora platiti - nazalost je postignuto. I ceh svadje sa onima od cije volje cemo ubuduce zavisiti, tek cemo morati da platimo.

Smenjivanje Avramovica, odbijanje puta neposredne pogodbe, insistiranje na kontinuitetu SRJ sa SFRJ, sa pratecim stavom da se nekadasnja drzava raspala zbog secesije novih drzava

• svi ti stavovi doziveli su poraz i to je jasno svakom iole obavestenom coveku, ali izgleda nije jasno samim kreatorima te politike.

To se moglo primetiti i tokom televizijske emisije na zvanicnom Prvom kanalu RTS, 16. juna. Kosta Mihailovic, Vladan Kutlesic i Dragana Gnjatovic, clanovi Grupe za sukcesiju Savezne vlade, u ovoj emisiji i dalje su insistirali na svojim starim stavovima i ignorisali nove okolnosti i nove signale iz svetskih finansijskih centrala. Ponovo je spomenuta paralela sa raspadom SSSR, ponovo se insistiralo na kontinuitetu, redefiniciji drustvene svojine (sto bi povecalo naslednu masu, veruje se na stetu jugoslovenskih republika na zapadu SFRJ), a odbacivao se kriterijum teritorije, u korist kriterijuma stanovnistva - za eventualnu en mass pogodbu za raspodelu nasledja.

Tajna Borke Vucic

Zanimljivo, akadmik Mihailovic je pri tome pokusao da racionalizuje potpuno razlicite arsine za deobu, ako se definise manja nasledna suma (na primer, 20 milijardi dolara), ili ako se definise velika suma (na primer, 200 milijardi dolara). On je i samo pitanje kontinuiteta SRJ sa SFRJ "razdelio", pa je rekao da za deo imovine treba uzeti kriterijum kontinuiteta sa Kraljevinom Srbijom, za drugi deo imovine trazi da vazi kontinuitet sa Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca, a za treci kontinuitet sa socijalistickom SFRJ (odnosno DFJ i FNRJ).

Taj slozeni pristup, uprkos tome sto u tretmanu drustvene svojine pogadja neku "pravednost", ima male sanse da bude prihvacen u situaciji kada se svim akterima jugoslovenske krize zuri. Akademik Mihailovic ne vidi da bi i SR Jugoslavija morala da zuri da se otrese naslednog spora, kako bi uzela u svetu nove zajmove za vec iscrpljenu i u velikoj meri tehnoloski anahronu privredu.

Glavni udarac glavnom pokusaju SRJ da se finansijski rasplet zaustavi i tako isforsira eventualno povoljnije resenje, zadali su srpski bankari sami sebi. Tajnu velike spekulacije oko jeftine kupovine obligacija SFRJ na sekundarnom trzistu krije takozvani "Kiparski dosije" Borke Vucic, direktorke filijale Beogradske banke u Larnaki. Ova bankarka bliska porodici Milosevic, prema nepotvrdjenim glasinama, dobila je ili povoljno kupila oko 350 miliona dolara iz rezervi NBJ, uoci propasti SFRJ, pa je s tim kupila navodno oko 530 miliona dolara starih jugoslovenskih obligacija, koje sada vrede preko 850 miliona dolara (s kamatama i uz bolju cenu).

Jos se u stvari ne zna po kojoj ceni, to jest u kom razdoblju je izvedena operacija. Ako je izvedena uoci svetskih sankcija, onda je dolar duga kupovan za oko 63 centa; ako je, medjutim, izvedena nakon stupanja na snagu svetskih sankcija Saveta bezbednosti UN (dakle, posle 31. maja 1992. godine) onda su dugovi kupovani po ceni od oko 20 centi za jedan dolar. U ovom drugom slucaju, naravno, Borka Vucic je te obligacije mogla kupovati samo preko skrivenih posrednika. Problem je izgleda u tome sto se Narodna banka Jugoslavije prilikom reprograma svojih starih dugova 1988. godine (oko 10 milijardi dolara) odrekla prava da kupuje sopstvene dugove na sekundarnim trzistima, kada im padne cena, a zauzvrat joj je pruzena "solidarna klauzula".

Ako se centralna banka nekadasnje Jugoslavije doista odrekla tog prava, onda bi eventualno otkrice operacija Borke Vucic moglo biti tretirano kao krsenje sporazuma na koji se sada oslanja tuzba SRJ Londonskom sudu itd. Ako se to tako kvalifikuje onda od eventualne dobiti u ovoj trgovini nece biti nista, a pri tome je sasvim realna opasnost da Slovenija i ostali jos zatraze da se i paket Borke Vucic stavi u naslednu masu. Sva je prilika da sleduje situacija u kojoj ce posle Slovenije i Hrvatska, BiH i Makedonija "izvuci" svoj deo duga iz paketa SFRJ, pa ce SRJ imati najnepovoljniju soluciju: na njena ledja pasce sve ono sto ostane u nerasporedjenoj gomili, a pri tome ce imati vrlo nepovoljnu pregovaracku poziciju sa MMF, Pariskim i Londonskim klubom.

(AIM) Dimitrije Boarov