NA BAJONETIMA SE NE MOZE SEDETI!

Intervju sa potpredsednikom Demokratskog saveza Kosova, Fehmi Aganijem

Fehmi Agani, jedan od "ideologa" politike najuticajnije partije kosovskih Albanaca Demokratskog saveza Kosova i njen potpredsednik za AIM govori o kritikama koje se upucuju na racun politike ove partije, nedoumicama u albanskom politickom pokretu, teskocama koje su na pomolu i za Srbe i za Albance, mogucim razgovorima sa Srbijom, ulozi medjunarodnog faktora, kao moguceg posrednika u njima.

AIM: Kao jedan od osnivaca sadasnjeg albanskog pokreta, smatrate li da se on nalazi na raskrsnici, imajuci u vidu, s jedne strane, medjunarodno - pravnu konsolidaciju (priznanje) SR Jugoslavije i s druge strane zakovanost pokreta za dosadasnje oblike organizacije i delovanja uz oslanjanje uglavnom na tzv. medjunarodni faktor? Kontradikcije su ocigledne u odnosu ciljeve albanskog pokreta?

AGANI: Bez pretenzija za pravljenjem neke periodizacije sadasnjeg albanskog pokreta i davanja nekog iscrpnog izlaganja o nekoj novoj fazi, cinjenica je da posle Dejtona na Kosovu nastaje jedno relativno novo stanje. Pitanje Kosova se ne moze vise odlagati teskim i hitnim problemima u Bosni. Albanci se moraju neposredno suociti sa problemima iznalazenja konkretnog resenja, bez obzira koliko ce ono biti okrutno i nepozeljno za njih. Sa tim okrutnostima suocavace se i Srbija, ali mislim da ce njoj biti teze jer ce morati da se pomiri sa gorkim saznanjima da su hegemonija i megalomanstvo iluzije neostvarive i neisplative kada je Kosovo u pitanju.

Ipak, ne mogu da ne prihvatim neke pretpostavke sadrzane u vasem pitanju. Ne moze biti medjunarodno - pravne konsolidacije SR Jugoslavije ako nju kao svoju drzavu ne prihvata jedan dvomilionski narod, kompaktno naseljen na jednoj teritoriji i sa jednim identitetom i politicko - pravnim subjektivitetom. Saznanje da se ne moze mirno i demokratski resavati kosovsko pitanje bez znacajnijeg angazovanja medjunarodne zajednice, za Albance nije znacilo da sve prepustaju medjunarodnom faktoru. Naprotiv, politicko onemogucavanje Srbije na Kosovu i paralelni sektori egzistencije i delovanja nezavisnog Kosova pokazuje da se albanska egzistencija odvija relativno nezavisno od medjunarodnih cinilaca.

AIM: Da li i sta smatrate da bi bilo nuzno promeniti u organizaciji, delovanju u celini kako bi se ostvarili vasi proklamovani ciljevi?

AGANI: - Nas zajednicki cilj ostaje nezavisno Kosovo. Takodje, ne odstupamo od mirne opcije. Organizacija koju imamo, ukljucujuci i sve sektore "paralelnog", tj. nezavisnog postojanja i delovanja ne iziskuje, barem za sada, bitnije promene. Medjutim, upravo je sve to pred velikim ispitom. Ukoliko se pokaze kao neuspelo, ukoliko budu manjkali rezultati, neizbezno ce se nametnuti potreba za korenitim promenama u albanskom politickom pokretu. To se odnosi i na Demokratski savez Kosova, pri cemu ce jedno od najznacajnijih pitanja biti delovanje unutar ili van pokreta kao celine.

AIM: Kicma albanskog pokreta je Demokratski savez Kosova. Visepartijski sistem sa dominantnim DSK funkcionisao je nekako do sada. Ali ima i onih koji su nezadovoljni (traze njegovo usavrsavanje ili ukidanje). Mislite li da ga treba zadrzati i pored nekih novih okolnosti koje ste i sami pomenuli ili sta eventualno treba promeniti?

AGANI: Uz relativizaciju svega sto se odnosi na postojanje i funkcionisanje partija na Kosovu, gde je u postojecim uslovima sve specificno i neobicno, rekao bih da je i ova struktura, sa jednom daleko mocnijom partijom, proizvod konkretnih prilika. Kao sto su pokazali izbori od

1. godine, narod je jednostavno hteo da poveri misiju nacionalnog oslobodjenja pretezno jednoj partiji. Ovo stanje daje povoda i za opravdana nezadovoljstva. Ali neki drugi raspored, uz pretpostavku vecih rivalstava medju partijama, ne u odnosu na osnovne ciljeve oko kojih zaista postoji sustinski kosensus izmedju svih Albanaca, vec oko eventualno drugih pitanja koja takodje izazivaju zestoke emocije i oduzimaju vreme i energiju, bitno bi umanjio snagu albanskog politickog pokreta i time stvorio sire mogucnosti za delovanje snagama hegemonije.

Nove prilike sigurno ce dovesti do novih rasporeda i na albanskoj plitickoj sceni.

AIM: Rat se u svakom slucaju iskljucuje u trenutnom rasporedu snaga. Ali mnogo kritika ima zbog opste neaktivnosti?

AGANI: Mi smo do sada izbegavali ne samo rat nego i sve aktivnosti koje bi dovele do ivice rata i koje bi mogle da provociraju sire sukobe. Zbog toga se danas siroko napada politika DSK, kao neaktivna. Ulazak u skole i fakultete, na sportske stadione, u prostorije kulturnih i drugih institucija, u fabrike i proivodne pogone uz prihvatanje rizika otvorenih sudara, navodim ono sto nam se cesto preporucuje, cini nam se preopasnim, makar bilo i opravdano kao cilj i zahtev. Medjutim danas je, cini mi se jasno svima, i vlastima i ostalima u Srbiji, da je ovo stanje dalje neodrzivo i ukoliko Albanci budu prinudjeni da pribegnu ovim oblicima delovanja, odgovornost ce biti na srpskim vlastima, jer one provociraju pribegavanje takvim sredstvima.

AIM: - Da li autonomija (maksimalna, politicka, siroka ili po Ustavu iz 1974.godine), u okvirima Srbije moze biti resenje ili fazno resenje za kosovki problem?

AGANI: - Autonomija, ma koliko bili nedefinisani predlozi tog oblika, nije prihvatljiva niti je ikakvo resenje za Kosovo. Uostalom, postojala je jedan takva siroka autonomija, jedno stanje u kojem je Kosovo bilo fakticki drzava clanica jedne slozene, federalne drzavne strukture. Pokazalo se da u novim okolnostima ona ne moze da funkcionise. Upravo kada je rec o kosovskom pitanju, ne treba izgubiti iz vida to novonastalo stanje. Jugoslavija se raspala, Albanci su se stopostotno izjasnili za nezavisnost. To su potvrdili ne samo svojim referendumom nego i odbijanjem svega sto je Srbija preduzimala kako bi legalizovala stanje koje je nametnula Albancima. Svako insistiranje na nekoj autonomiji bilo bi insistiranje za nasilno prikljucenje teritorija na kojima Albanci cine vecinu, drzavi koju Albanci ne prihvataju. To ce biti visestruko opasno.

AIM: - Sta mislite o predlogu za jedno trajnije resenje u okvirima jedne konfederacije, koju bi sacinjavali Kosovo, Srbija i Crna Gora?

AGANI: - Mislim da su za danasnju Srbiju konfederacija i konfederalizacija jos manje prihvatljive od pristajanja za nezavisno Kosovo.

AIM: - Beograd insistira na razgovorima, ne pregovorima, u okvirima sadasnjih srpskih zakonskih i ustavnih resenja, a Albanci insistiraju na nezavisnosti Kosova. Albanci nemaju moc da ostvare svoju volju, a Srbija je ima. Zasto bi onda Srbija pristala na razgovore za drugacije resenje od onog na kojem trenutno insistira?

AGANI: - Ne mislim da je Srbija u stanju da ostvari svoju volju na Kosovu. Prosto, ne poseduje sve ono sto se mora nasilno zadrzati. Prisetimo se Saveta datog Napoleonu: "Bajonetima se moze sve postici, ali se na njima ne moze sedeti. Srbija i Jugoslavija nikada nece biti bezbedne ako se konstituisu i funkcionisu bez Albanaca i protiv njih. Iscrpljivace se neprekidno u nekom latentnom ili otvorenom sukobljavanju sa Albancima. Da ne pominjem, pri tom, da ne moze biti govora o demokratizaciji sa okupiranim Kosovom. Bez resenja kosovskog pitanja nece biti moguca ni puna normalizacija medjunarodnog polozaja Srbije/Jugoslavije.

AIM: Ako razgovora ili pregovora ne bude, da li je moguc predlog trece strane, cije posredovanje traze Albanci, u obliku: uzmi ili ostavi?

AGANI: - Bez pregovora ili razgovora nije moguce postici resenje. Inicijative ili predlozi "trece strane", cak u obliku konkretnh projekata, pozeljni su i moguci kao sastavni deo ili pripomoc samim razgovorima. U ovome bi trebalo da se sastoji osnovna pomoc medjunarodne zajednice. Medjutim, ne vidim da bi to bilo moguce u obliku: uzmi ili ostavi.

AIM:- Stice se utisak da medjunarodni pregovaraci vrse u stvari pritisak na albansku stranu da odustane od samostalnosti kao preduslovu za otpocinjanje razgovora ili pregovora, a Beogradu obecavaju mnogo stosta ako prihvati dijalog sa Albancima, posto oni odustanu od samostalnosti.

AGANI: - Bilo je takvih sugestija, ali se ne bi moglo govoriti o pritiscima. Ipak mislim da ima sve vise razumevanja za nase stanoviste da se mora razgovarati bez preduslova i da bi konacan ishod, normalno, bio rezultat razgovora i eventualnog sporazuma.

AIM: - Ako ima malo izgleda za razgovore o statusu Kosova, da li mislite da je moguc neki proboj u razgovorima o tzv. konkretnim pitanjima prema kojima trenutno naginju medjunarodni pregovaraci?

AGANI: - Naravno, moguci su razgovori i o konkretnim pitanjima. Eventualni uspesi u resavanju problema Kosova, informisanja, zdravstva, kulture... mogli bi mnogo pomoci u resavanju osnovnog problema, statusa Kosova. Medjutim, ne ocekujem nesto posebno i od takvih eventualnih razgovora. Iz dosadasnjeg iskustva mogu da kazem da Srbija prihvata razgovore o konkretnim pitanjima ne da bi ta pitanja bila resena, nego da bi se izbegli sustinski razgovori o statusu Kosova. Osim toga, eventualna resenja o konkretnim pitanjima Srbija vidi kao priliku za legalizaciju nametnutog stanja. Uostalom, Srbija je sama stvorila tzv. posebna pitanja. Recimo, proterala je djakle i studente iz skolskih zgrada da bi iznudila prihvatanje stanja nametnutog silom.

AIM: - Mislite li da se sa sve vecim prisustvom medjunarodne zajednice na prostorima bivse Jugoslavije smanjuju izgledi za rat na Kosovu?

AGANI: - Da. Sve vise se smanjuju izgledi za nove ratne sukobe na ovim prostorima. Ali, ne samo zbog prisustva medjunarodne zajenice nego i zbog sustinskog poraza koji je dozivela politika agresije u Hrvatskoj i Bosni. I danasnjoj zvanicnoj Srbiji kao da je prosla volja za novim ratnim avanturama.

AIM: - Medjunarodna zajednica ce se jednoga dana povuci sa ovih prostora...

AGANI: - Jednoga dana ce se valjda resiti i kosovsko pitanje. U Srbiji ima sve vise razumnih tonova. Medjunarodna zajednica ce se svakako povuci, ali ce i dalje u nekom drugom obliku biti prisutna kao i mi u njoj. Tada ce se i na ovim prostorima ziveti dobrosusedski i prijateljski.

Fehim REXHEPI AIM Pristina