SLOBODA STAMPE - USLOV POMIRENJA
Beogradski skup o medijima na Balkanu
I ovom prilikom se pokazalo da je najpotresnija medijska slika Bosne i Hercegovine, jer je politicka podeljenost preslikana na medijskom planu
AIM, Beograd, 19.6.1996.
Medjunarodna zajednica ce i ubuduce tehnicki i finansijski pomagati slobodne medije u bivsoj Jugoslaviji, jer je sloboda stampe uslov pomirenja na prostoru nekadasnje Jugoslavije. Bice, takodje, podrzana i ohrabrivana saradnja nezavisnih glasila ne samo u bivsoj Jugoslaviji, vec i citavom balkanskom regionu.
Ovim zakljuckom, kao deklaracijom, zavrsen je dvodnevni skup u Beogradu o slobodnim medijima kao preduslovu pomirenja na Balkanu. Skup su organizovali beogradski Medija Centar i nevladina organizacija koja izdaje cuveni casopis "Clan 19" iz Londona, a prisustvovali su novinari iz svih republika bivse Jugoslavije, osim Makedonije, zatim novinari iz Grcke, Bugarske, Rumunije i Albanije, kao i predstavnici Saveta Evrope, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i UNESCO-a.
Kao sto se moglo i ocekivati skup su ignorisali izvestaci iz medija pod drzavnom kontrolom, a pozivu da ucestvuju nisu se odazvali savezni i republicki ministar za informisanje, mada je novopostavljeni republicki ministar, Aleksandar Tijanic, cvrsto obecao organizatorima da ce doci.
Na dvodnevnom seminaru se potvrdilo da su slobodni mediji u SR Jugoslaviji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u neravnopravnom polozaju u odnosu na rezimska glasila, da trpe politicki i ekonomski pritisak, da se direktno guse ili preuzimaju od strane drzave, a da su novinari cesto na optuzenickoj klupi u sudnici zato sto su svojim tekstovima ili fotosima povredili "lik i delo" politickih mocnika ili njihovih porodica.
U Sloveniji je situacija bolja, atmosfera liberalnija i, kako je rekao Igor Mekina, urednik ljubljanske Mladine, cak se upraznjava i politicki pluralizam u upravljanju najznacajnijim medijem, Televizijom, jer u njenom Upravnom odboru su zastupljeni i predstavnici vlasti i opozicije, i sindikata i sportskih organizacija. Medjutim, ni novinari Slovenije nisu bez problema. Jedan zakonski propis ih obavezuje da otkriju poverljiv izvor informacije, ako to vlast zatrazi, a najcesce vlast primenjuje taj propis kad novinari tajnim kanalima otkriju krsenje zakona i krupne zloupotrebe koje su pocinili pripadnici establismenta.
I ovom prilikom se pokazalo da je najpotresnija medijska slika Bosne i Hercegovine, jer je politicka podeljenost preslikana na medijskom planu. U Republici Srpskoj do pre sest meseci nije bilo nijednog nezavisnog glasila, mada Republika Srpska zauzima 49 odsto ukupne teritorije Bosne i Hercegovine. Sada u Banjaluci izlazi nezavisni list Novi Prelom. Po recima urednika nezavisne agencije AIM za Bosnu i Hercegovinu, Drazene Peranic, izlazenje jednog ovakvog lista omogucila je nova klima, posle raskida Beograda i Pala.
U delu Federacije BIH koji pod kontrolom hrvatskog rezima, nema nijednog nezavisnog lista, jer, kako je dodala Drazena Peranic, prolaze samo oni tekstovi koji velicaju Franju Tudjmana, koji u svojim teritorijalnim pretenzijama hercegovacki kamenjar vidi kao deo hrvatske teritorije. Najvise nezavisnih glasila ima u delu Ferederacije pod kontrolom vlade u Sarajevu. Po Drazeni Peranic postoji raskorak izmedju onog sto se zbiva u praksi i proklamacije Izetbegoviceve vlade da je Bosna i Hercegovina jedinstvena drzava ravnopravnih naroda i gradjana. Nije rec samo o tome da nisu svi gradjani podjednako ravnopravni, nego su clanovi vladajuce SDA ravnopravniji od ostalih sunarodnika. Rad nezavisnih otezava i ponasanje policije. Ni posle godinu dana nije otkrila ko je podmetnuo pozar u Radio 99, iako celo Sarajevo bruji o pretecem pismu, koje je izvesni Sarajlija poslao Radio stanici, najavljujuci da ce je zapaliti. Takodje, nije otkriveno ubistvo novinara iz Zavidovica, iako stanovnici tog mesta znaju ko je stalno pretio da ce ga ubiti.
U Bosni i Hercegovini vlada ogromna zedj za informacijama, rekla je D. Peranic. U Sarajevu su tekstovi iz Banjaluke najtiraznije stivo. Zato ova agencija, koja svojom mrezom vec pokriva Sarajevo, Tuzlu, Zenicu i Banjaluku, a razmenjuje informacije i tekstove sa svim republikama bivse Jugoslavije, planira da se prosiri na Bihac, Pale, Mostar.
U Hrvatskoj Franjo Tudjman stiti sebe i svoju porodicu izvodeci novinare na sud. O sudjenju glavnom uredniku Feral Tribjuna, na kome tuzilac trazi stroge zatvorske i novcane kazne, zna ne samo cela bivsa Jugoslavija vec i Evropa, koja je hrvatskoj vlasti porucila da ne moze da racuna na ulazak Hrvatske u evropske organizacije, sve dok vrsi politicki pritisak na slobodnu stampu. Pritisak vlasti u Hrvatskoj je kombinovan, rekao je Darko Barac iz nezavisne splitske agencije Stina. Jedni se guse na sudu, drugi, kao rijecki Novi List kaznom od 2,5 miliona maraka, koju bi tesko platio i engleski BBC.
U SR Jugoslaviji je govor mrznje tokom celog rata bio sredstvo za sprovodjenje politickih planova i izazivanje etnicke netrpeljivosti. Sada je u modi huskanje na mir, kao sto je donedavno bilo huskanje na rat, rekao je Veran Matic, glavni urednik Radija B 92. Zapad je pogresio sto ovde nije sproveo neku vrstu Marsalovog plana u cilju ocuvanja i razvoja nezavisnih medija. To je rezultiralo preuzimanjem od strane drzave polovine nezavisnih elektronskih medija: Radio Cetinja, Radio Smedereva i Radio Televizije Studio B.
Sve se desilo sest meseci posle Dejtona, sto navodi na zakljucak da je Slobodan Milosevic shvatio da je Zapadu jedino bitan mir u Bosni i da mu nije vazno hoce li biti demokratije u Srbiji, u kojoj se takodje novinari izvode na sud i kaznjavaju, a politicki i ekonomski pritisak na medije pojacava.
Regionalna saradnja je, pokazalo se i na ovom skupu, politicka tendencija koju najuticajnije evropske organizacije i institucije inaugurisu na ovim prostorima vec vise od godinu dana. U cilju evropeiziranja Balkana, kako se Evropa ne bi balkanizirala, kao i u cilju uspostavljanja stabilnosti i dijaloga na potencijalno najkriznijem zaristu Evrope, bivsoj Jugoslaviji i susednim zemljama ponudjena je ideja, koja u ovom trenutku ima malo izgleda za realizaciju. Hrvatski predsednik Franjo Tudjman nedavno je izjavio: "Nikad vise u balkanski pakao". Makedonski predsednik Kiro Gligorov rekao je: "Nikakav oblik asocijacije u bivsoj Jugoslaviji ne dolazi u obzir". Slovenija je zainteresovana samo za desetmilionsko trziste SR Jugoslavije, a ova, mada proklamuje saradnju, na tom planu nije preduzela jos nijedan korak.
Skup o medijima u Beogradu izneo je na videlo da istu vrstu autenticnosti neguju i nasi susedi. Gosca iz Rumunije opisala je dobrog Rumuna (kako ga vlast vidi) kao onog ko mrzi Ameriku, Evropu i Madjare, neguje istorijske predrasude i nacionalne mitove i nije kriticki raspolozen prema daljoj proslosti i sadasnjoj vlasti. Gost iz Albanije, koji je, inace, 18 godina proveo u Hodzinim i Aljijinim zatvorima, opisao je svoju zemlju kao namerno projektovan informativni geto, u kome, izuzev nesto gradjanskog stanovnistva, ostali Albanci dobijaju samo dozirane i prekrojene informacije drzavne televizije.
Gotovo sa sigurnoscu se moze reci da ce nezavisni mediji protezirati ideju o saradnji u bivsoj Jugoslaviji i regionu, jer su to radili i u ratnim godinama, kada su zbog zastupanja ideja etnicke tolerancije i mirnog resavanja konflikata ugrozavali svoj i svojih novinara opstanak, jer su proglasavani izdajnicima i losim patriotama. Samo nije izvesno koliko ce u tom pokusaju biti uspesni, jer vlast na ovim prostorima je izuzetno vesta u marginalizaciji svega sto ima predznak slobodno ili nezavisno.
(AIM) Milica Lucic-Cavic