OPASNE IGRE USTAVOM

AIM, Skopje, 19.06.1996

Republika Makedonija, posle nepunih pet godina od donosenja prvog ustava kao samostalna drzava, vise se puta suocila sa problemima koji iz tog akta proisticu. Dali se radi o neotpornosti samog teksta konstitucionalnog akta ili o neotpornostima mlade drzave, ali desava se precesto da Ustav bude prepreka za mnoge zakonske projekte, ali i za manipulaciju s njim.

Pisci teksta ustava, medju kojima su, usput receno, i aktuelni ministar za vanjske poslove i za pravdu (Frckovski i Popovski), po svemu sudeci nisu uspeli da u to vreme, pre pet godina, anticipiraju neka moguca pomeranja u makedonskom drustvu ili su, kako ih cesto optuzuju isuvise dobro znali sta ce se desavati. Oni skepticniji govore da je namerno ostavljeno toliko nejasnoca da se Ustav moze tumaciti po nahodjenju vlasti u datom trenutku. Na stotine akta i zakona Vlade i skupstine je obarano pred Ustavnim sudom, zbog nesaglasnosti sa osnovnim aktom drzave. I to ne zato sto je Ustavni sud toliko nezavisan od onih na vlast, vec jednostavno zbog aljkavosti (ili neznanja?) Vlade.

Medjutim, sve se to moze podvesti pod izgovorom "ucenja demokratije" pa se tako i shvacao ovaj raskorak izmedju Ustava i vladinih predloga. Medjutim, kako su se zaostravali politicki odnosi u samoj koalicionoj vladi posle izbora iz 1994 godine i posle raspada koalicije koja je na izborima izasla kao Savez za Makedoniju, sa Kirom Glogorovim kao kandidatom tog Saveza za predsednika, tako su se stvari i sa Ustavom poceli komplicirati.

Lose stanje u privredi i u svim oblastima zivota, nesposobnost vlasti da resi i pokrene s mrtve tacke goruce probleme drzave, pomeranje ramnoteze izlaskom liberala iz Vlade - dovelo je do mogucnosti da vanparlamentarna opozicija koja sve cesce nastupa zajedno ili sa slicnim stavovima (VMRO-DPMNE i Demokratska partija) ostvare svoju nameru najavljenu jos prilikom njihove apstinencije posle prvog kruga na parlamentarnim izborima u 1994 godini. Radi se o mogucnosti koju daje Ustav, a prema kojoj, sa skupljenim 150.000 potpisa glasaca skupstina je duzna da raspise referendum na kome bi se glasaci izjasnili za to dali su za prevremene izbore ili ne.

Preko 220.000 potpisa je prikupljeno za samo nekoliko dana. Vlastima je bilo potrebno tri nedelje da provere potpise i da utvrde da je preko 170.000 njih validno. Inicijativa je stigla u skupstini i tamo, kako je bilo ocekivano, ona je odbijena, skupstina se proglasila nenadleznim (!?) za to pitanje, sa tumacenjima ustava koji jednostavno "nisu drzali vodu", u koja nije verovao niko, cak ni oni koji su najrevnosnije branili poziciju vlasti. Jedno je vreme, u toku skupljanja potpisa za referendum, vlast bila u panici i cak pokusala da na brzinu preduhitri inicijatore za referendum i donela jedan "morski zakon" o proceduri skupljanja potpisa, koji tesko ko moze zadovoljiti.

Inicijativa je, znaci, odbijena od strane skupstine i ovih se dana ocekuje da se prigovor na skupstinsku odluku pojavi pred Ustavnim sudom Republike Makedonije. Niko nije toliko optimistican da veruje da ce Ustavni sud ponistiti odluku skupstine, jer, jednostavno postoji velika opasnost da ukoliko dodje do referenduma on bude i izglasan, odnosno, da se ide na nove izbore. Na takvo nesto, u ovom trenutku, niko nije spreman. Jedino mozda vanparlamentarna opozicija koja nema sta izgubiti, ali cak ni oni, zato sto ankete pokazuju takvu segmentizaciju birackog tela, da niko ne moze da predvidi pobedu, a najveci gubitnici bi bili Socijaldemokratski savez koji je na vlasti i ima 60 (od 120) poslanika u parlamentu. Pretpostavka je da ce na novim izborima koji bi se vanredno odrzali u parlament mogu da udju vise partija, tako da bi moguce koalicije brojale mnogo partija sa veoma razlicitim prohtevima. A ako do sada dve partije (socijaldemokrati i liberali) nisu mogli odrzati ramnotezu, kako bi to izgledalo sa vise ucesnika.

Manji je problem u tome dali ce biti ili ne novih izbora. Veci je problem u tome sto aktualna vlast polako ali sistematski prihvata manire stare vlasti (socijaldemokrati su naslednici SKM i to u svom Statutu i apostrofiraju), pa su potsecanja na bivsu vlast toliko plasticna da se jednosatvno ne moze odoleti usporedbama. I tada je Partija bila iznad zakona. Ustav je bio samo paravan neke parlamentarne demokratije, ali se uvek postupalo po zelji onih koji su "drmali" partijom. Ovo stanje, cak i najdobronamernijeg posmatracu u Makedoniji, potseca na ta vremena za koje se mislilo da su proslost. Voluntaristicko tumacenje bazicnih zakona je ili pokusaj da se restituise stara vlast i da se odrzi i pored pokazanih neuspeha ili pak jednostavno manir onih koji proisticu iz iste ideoloske matrice. Sta i da je, presedani su opasni, preteci po veoma krhkoj demokratskoj atmosferi, koja se tesko stvarala. Male su mogucnosti da ova vlast logikom razvoja pokusa da sebe legitimise kao garnitura koja pruza nade za buducnost. Dali se radi (i pored toga sto je vlada sastvaljena od mladih ljudi), o "zamoru materijala" ili o ogranicenim mogucnostima, pa cak i o objektivnim okolnostima, fakat je da ova vlast nije ispunila ocekivanja. Dali u tom osecanju nemoci, moze da se desi da vlast pribegava sve cesce vaninstitucionalnim metodama? To nije daleko od pameti i iz tih razloga jednostavno postoji strah da bi "uspeh" u odbacivanju referenduma, znacio i dobar znak da vlast "produzi dalje" i svim mogucim metodama pokusa da se zadrzi na poziciji koju sada ima.

A sta to znaci, na ovim bivsim jugoslovenskim prostorima, to je vec poznato i vidjeno. Pise: ALEKSANDAR SOLJAKOVSKI