PRVI MALI SRPSKO-ALBANSKI DIJALOG!?

Kada je u februaru ove godine u susretu sa americkim sekretarom Vorenom Kristoferom, predsednik Srbije Slobodan Milosevic dao svoj pristanak za otvaranje informativnog servisa SAD (USIS) u Pristini, malo je ko verovao da ce se dogovor tako brzo realizovati. Prisustvo SAD- a u ovom obliku na Kosovu, albanski lobi u amarickom Kongresu trazi vec desetak godina. Americka administracija, ipak se smatra, do sada ne bi ni prihvatila ovakve zahteve da nije procenila da je ovaj region u njihovom interesu, a pripreme su bile ubrzane posle aprilskog zaostravanja, kada je u nekoliko sinhronizovanih teroristickih akcija ubijeno i ranjeno vise gradjana Kosova i srpske i albanske nacionalnosti. Zanimljivo je napomenuti da je u vreme kada je u SAD ova ideja bila pokrenuta (pre 10 godinA), zvanicna Tirana se oglasila protiv, objasnjavajuci da blizu svoje granice ne zeli "uspostavljanje americke spijunske agenture". O tome nije moglo biti govora ni u tadasnjoj SFRJ.

U medjuvremenu, mnogo sta se promenilo na obema stranama, ali kada je rec o americkom prisustvu na Kosovu nema dodirnih tacaka. Predsednik Srbije je ovaj ustupak, nije tajna, ucinio pod pritiskom, verovatno u okvirima arazmana i pregovora koji su u toku o sudbini prostora bivse Jugoslavije i celog balkanskog podrucja. Da je otvaranje USIS-a u Pristini bio neprijatan dogadjaj, potvrdjuju sva srpska reagovanja. Kontrolisani mediji i zvanicnici, koliko god su mogli izbegavali su izvestavanje, a jos vise izjasnjavanja o tome. Na opozicionoj strani su govorljiviji, ali uglavnom preovladavaju sumnjicavi tonovi. Jedan predstavnik tzv. Srpskog pokreta otpora Kosova Polja izjavio je novinarima da ce se uloga USIS-a tek videti i da eventualno drugi, pomenuo je Ruse, treba da otvore slicne servise. Za srpske politicke prilike na Kosovu najilustrativnije je reagovanje, odnosno nereagovanje, jedinog dnevnog lista na srpskom jeziku JEDINSTVO, bliskom partiji na vlasti. Ovaj list nije nasao za shodno da otvaranje USIS- a zabelezi ni najobicnijom vecsu. Na albanskoj strani otvaranje USIS-a je obelezeno "udaranjem na sva zvona". O tome je, u euforicnom duhu bilo mnogo reci proteklih meseci. Samo otvaranje, dnevni list na albanskom jeziku BUJKU opisao je i preneo na prvoj i drugoj strani i nastavio u tom tempu i narednih dana. Oglasile su se sve albanske partije i organizacije, politicki celnici i najugledniji pojedinci. Vodja kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova i albanski predsednik Salji Berisa, razmenili su cestitke , a obojica su uputili poruke zahvalnosti americkom predsedniku. Rugova se zahvaljuje predsedniku Klintonu zbog napora koje cini za ocuvanje mira na Kosovu i Balkanu, a dan otvaranja USIS-a naziva istorijskim za narod Kosova. "USIS, kaze Rugova, vec je postao simbol nade i poverenja da ce se sloboda, mir i demokratija uspostaviti na Kosovu i citavom balkanskom regionu". U svim misljenjima i stavovima koji mogu prolaziti kroz filtere albanskih dnevnih medija preovladjuju ocekivanja da ce USIS biti nukleus buduceg americkog diplomatskog predstavnistva i da ce oznaciti pocetak institucionalizacije medjunarodnog prisustva na Kosovu. "Mali korak za SAD veliki za Kosovo", reci su koje najbolje ilustruju trenutno raspolozenje Albanaca povodom otvaranja USIS-a u Pristini.

Albanski strucnjaci za ovu oblast se jos nisu oglasili. Verovatno pretpostavljaju da jos nije trenutak za racionalnije ocenjivanje dometa i znacaja USIS-a u Pristini.

Tokom ceremonije otvaranja, Amerikanci su se dosta potrudili da jedne razuvere, a druge ohlade. U njihova cetiri govora, nijedanput nisu bile pomenute reci Albanaci, Srbi, Srbija, Jugoslavija, nacija, nacionalnost, nacionalna manjina, Kosovo i Metohija. Samo je jedanput i to ocito slucajno izgovorena rec Kosovo. Govorilo se samo o regionu i o narodu (people). Otvaranje bilo je sibmolicno oznaceno - otkrivanjem ploce na kojoj pise INFORMATION SERVISE, bez nekakvih drugih odredjenja.

Govornici nisu nicim nagovestili da bi SAD prihvatio ulogu posrednika u eventualnim srpsko - albanskom razgovorima ili pregovorima. Pomocnik americkog drzavnog sekretara Dzon Kornblum, najvsi americki zvanicnik koji je ikada posetio Kosovo, u kratkom obracanju novinarima rekao je da Kosovo nije americki problem, nego problem ljudi koji zive ovde i pre svega oni treba da iznadju puteve razumevanja, saradnje i napretka svih, a da ce SAD u tome pomoci.

Americki govornici su istakli znacaj koji ce USIS imati u informisanju ljudi o drustvu i kulturi Sjedinjenih Drzava, zatim u pomaganju ovdasnjim pojedincima i organizacijama da uspostave odgovarajuce veze u SAD i posebno o snaznom uticaju kvalitetnih i brzih informacija, na procese trazenja mira, izgradjivanja demokratije i obezbedjivanja dobrobiti za sve. To je, procenjuje se ovde, ono sto bi u normalnim uslovima bio primeran zadatak servisa ove vrste.

Medjutim, Kosovo je opasno, trusno podrucje sa suprotnostima raznovrsnih uzroka koji cesto nisu vidljivi. Otuda toliko protivurecnih ocekivanja i procena o ulozi USIS-a medju konfrotiranim snagama na Kosovu.

Od stranaca, Amerikanci su verovatno medju najboljim poznavaocima ovdasnjih prilika, najzainteresovaniji i do sada najangazovaniji u regionu. Pokusavaju da budu nepristrasni, ali ne mogu da izbegnu kontradikciju da su Srbi nezadovoljni medjunarodnim prisustvom, jer je ono za njih nepozeljno, a da su Albanci zadovoljni jer se ukljucuje posrednik i to, jedna svetska supresila koja uklanja direktno neravnopravno srpsko

• albansko suceljavanje.

Vodjeni i nekim svojim interesima, oni prihvataju rizik balansiranja i ne kriju da USIS na Kosovu ima i neki diplomatsko-politicki znacaj. Kornblum je na ceremoniji otvaranja rekao da je USIS konkretan dokaz neprekidnog interesovanja i zabrinutosti SAD za narod regiona. Novinarima je rekao da ce USIS u Pristini biti mesto susretanja raznih ljudi, misleci na Srbe i Albance , a pritom je kao primer naveo samu ceremoniju otvaranja USIS-a. Nikolas Berns je u Vasingtonu vise puta potvrdio novinarima da ce u Pristini raditi covek tzv. vanjskog sektora, dakle diplomata. Nije bez znacaja istaci cinjenicu da se USIS u Pristini otvara u vreme kada se u americkom Kongresu pokrece inicijativa za ukidanje ili smanjivanje troskova diplomatsko -konzularnih predstavnistava i drugih americkih sluzbi u nekim regionima sveta.

Istaknimo na kraju, ne samo kao simbolican dogadjaj cinjenicu da su se posle vise godina na jednom, veoma skucenom prostoru nasli zajedno srpski i albanski predstavnici. Tokom zvanicne ceremonije izmedju njih su bili Amerikanci i pred televizijskim i novinarskim okom oni jedan drugom nisu izrazili znake prepoznavanja. Ali posle toga, van ociju javnosti, pozdravili su se uobicajenim pruzanjem ruke. Nije poznato da li su ili o cemu razgovarali dok su ih sluzili americki domacini, ali je ipak to Kornblim nazvao prvim malim albansko-srpskim dijalogom.

Feim Rexhepi AIM Pristina