ZARUKE OBJAVLJENE, POCINJU PRIPREME ZA VENCANJE

Slovenija konacno pridruzeni clan EU

Ljubljana, 11.jun 1996

Slovenija je u ponedeljak, 10.juna posle podne u Luxembourgu konacno postala pridruzeni clan Evropske unije. Ugovor o pridruzenju je u ime slovenacke drzave potpisao predsednik vlade dr.Janez Drnovsek, u ime EU predsednik ministarskog saveta i inace ministar spoljnjih poslova Italije Lamberto Dini, kao i komesar EU za medjunarodna pitanja Hans Van den Broek (Van den Bruk) i naravno svih petnajst ministara clanova Evropske unije.

Posle silnih muka koje je imala Slovenija pri ulasku u predsoblje Evrope sa zapadnom susedom Italijom poslednje dve godine, posle pobede koalicije "Maslina" Romana Prodija na talijanskim izborama, svi problemi izmedju dve susednje drzave pocele su se resevati velikom brzinom. Tako se vec krajem maja znalo, da je Italija konacno pustila zeleno svetlo za potpis Slovenije i Evropske unije o pridruzenom clanstvu. A sada, dan posle potpisa ugovora, vec se zna da slovenacki premier Drnovsek u subotu 15. juna vec putuje u posetu italijanskom premieru Prodiju u Rim.

U medjuvremenu se pojavio novi problem - naime, cuvene engleske "lude krave" su bile razlog da je Velika Britanija u poslednje vreme iz protesta zbog nerazumevanja blokirala sve odluke Unije i tako je postojala opasnost da se to desi i Sloveniji. Ali se nije. Iz dobro obavestenih krugova cuje se naime da su nudile najvecu pomoc Sloveniji kod njenog ukljucivanja u Evropu - SAD. I prema tome su se i Englezi ubrzo "predomislili" i odlucili da Sloveniji nece praviti nikakvih problema.

Slovenija glavni kandidat za punopravno clanstvo

Ovim potpisom, Slovenija se nasla u drustvu Estonije, Litve. Latve, Poljske, Ceske, Slovacke, Madzarske, Rumunije i Bugarske, koje su vec sve potpisale ugovor o pridruzenem clanstvu, sto znaci, da drzava tim potpisom udje tek u predsoblje Evrope u kome mora da saceka nekoliko ili cak mnogo godina dok svoj sistem, zakone i drugu regulativu ne uskladi sa Evropskom unijom. Zanimljiv detalj je cinjenica da je unija poslala upitnike sa 23 razlicita podrucja iz sfere politike, privrede, kulture, nauke...Sloveniji vec deset dana pre njenog potpisa u Luksemburgu, a to su upitnici koje popunjavaju samo pridruzeni clanovi. Iz njihovih odgovora evropski komesar Hans van den Broek i onda i unija u celini zakljucuje da li je neka zemlja stvarno spremna za punopravno clanstvo u Uniji. Ako je verovati Van den Broekovim recima odmah posle potpisa ugovora, Slovenija je (a i Ceska) u ovom trenutku najozbilniji kandidat da vec do 2000. godine postane punopravi clan EU. Ili ako citiramo vrsioca duznosti ministra vanjskih poslova Slovenije Zorana Thalera, koji je uprkos tome da mu je parlament izglasao nepoverenje zbog stranackih igara u preizbornom razdoblju, jos uvek jedan zasluznijih za sve proce pridruzivanja Evropi : " Ovaj ugovor znaci da je Sloveniji uspelo u poslednjem trnutku utrcati na voz, koji ide u Evropu, jer svi oni koji ostaju iza nas, nece imati skoro ni priliku da ga docekaju."

Reakcije u inostranstvu

Potpis ovog asociacionog ugovora pozdravljen je i u inostranstvu. Tako je jedan prvih cestitao Sloveniji americki predsednik Bill Clinton koji je u pismu dr. Janezu Drnovseku izjavio kako ce SAD nastojati Sloveniji da sto pre postane punopravni clan kao i u tome da se ukljuci u "sto vise evropsko- atlantskih asociacija". Cestitke stizu i iz Nemacke. Njihov ministar vanjskih poslova Klaus Kinkel izjavljuje "da su privredni razvoj i razvoj demokratije u Sloveniji sa vidika EU uspesni i da EU na njih gleda sa radovanjem i zbog toga Slovenija taj sporazum i zasluzuje". Predsedniku Slovenije Milanu Kucanu cestitali su tako Madzarski kao i ceski predsednik, a austrijski Kancelar Wranitzky (Vranicki) u cestitki najavljuje i tesnije povezivanje Austrije sa dve susede - Slovenijom i Madzarskom.

Jedino negativno reagovanje za sada stize iz redova nekih Italijana iz pogranicnog podrucja ili konkretnije, iz redova takozvanih ezula, talijanskih izseljenika posle uspostavljanja Jugoslavije, koji su napustili Sloveniju i Hrvatsku pre pedeset godina, a danas traze od obe drzave svoju nekadasnju propalu imovinu. Ezuli iskazuju svoje razocarenje talijanskom diplomatijom, a njihova organizacija "Istra, Rijeka i Dalmacija" je juce spustila italijansku zastavu na pola palice.

Sta donosi potpis obicnim gradjanima?

Dugotrajno mucenje slovenackih politicara i diplomata oko tog potpisa, iscrpilo je ne samo njih, nego i prosecnog Slovenca. Tako se sam akt pridruzenog uclanjivanja naisao na prilicno umereno odobravanje vecine, a u jednom delu javnosti i na ponovno otvaranje rasprave o tome da li je ta Evropa stvarno tako neophodna ili nije. Svako naravno gleda iz svog ugla i iz svojih interesa. A za sve su sigurno najbitniji privredni interesi.

Drzave clanovi EU imaju oko 70 postotan deo u slovenackom izvozu i uvozu. Iako ce ovaj ugovor poceti da vazi tek posle ratifikacije u svim parlamentima clanovima unije i Slovenije, prve promene ce se videti vec pocetkom iduce godine. Za slovenacka preduzeca koja vec sada prodaju neke svoje proizvode na evropskom trzistu bez carina, znacajno je pre svega to, da ce Unija ukinuti za Sloveniju takozvane "plafone". Sada ti vaze za 44 grupe proizvoda, a sa 1.januarom iduce godine te plafone ce ukinuti za 20 grupa proizvoda, dok bi ih za otale 24 grupe postepeno ukidali sve do 1999.godine.

Znatno nize ce biti i carine na stranu robu, sto znaci, da ce biti ta roba jeftinija. Isto kao i kod plafona vazi princip postepenosti, tako da bi do 2001.godine bile ukinute bas sve carine. To naravno postavlja domace proizvodjace u sasvim drugi polozaj, jer ce nastupiti izuzetno ostra i tvrda konkurencija sa jakom i vec odavno etabliranom evropskom ekonomijom.

Janja Klasinc, AIM