NATO- SKUPA "ZABAVA" ZA SIROMASNU MAKEDONIJU

AIM, Skopje, 13.06.1996

Nekoliko veoma znacajnih diplomatskih kontakata visokih licnsoti Makedonije i SAD za koje se sa velikim stepenom izvjesnosti moze tvrditi da nisu nuzno morali biti medjusobno uslovljeni, stvorili su, prvih dana juna, iluziju o brizljivo orkestriranom zajednickom nastupu na promociji saradnje dviju zemalja na veoam visokom nivou, i to u delikatnoj oblasti odbrane. Pocelo je razmjenom diplomatskih nota u vezi sa takozvanim SOFA-Dogovorom o statusu armija, a preko boravka cetvoroclanog vladinog izazlanstva koje je trebalo da razmotri mogucnosti americkog prisustva i poslije povlacenja mirovnih snaga, te zavrsilo, za makedonsku politiku prestiznim, govorom drzavnog sekretara Vilijema Perija pred drzavnim Sobranjem.

Ocigledno, svi su ove cinjenice izvanredno ohrabrile avdasnje ambicije okolo asociranja u zapadnoevropsku odbrambenu alijansu, sto je zacrtano kao krunski medju svim prioritetima makedonske spoljne politike. Cini se ipak da je na formiranje mnijenja presudnu ulogu odigrala pomenuta razmjena nota (i ekspresna ratifikacija u parlamentu) oko Dogovora kojim se regulise status americkih trupa u okviru NATO i programa Partnerstvo za mir u Makedoniji. I obratno. Ovakav dogovor, inace, potpisale su izmedju sebe sve clanice Nato -saveza i jos sest "partnera". Oko dometa i karaktera sporazuma ima prilicito oprecnih razmislanja. U sustini to jeste proceduralni sporazum kojim se obezbedjuje juristicki okvir za boravak necijih trupa na teritoriji saveznicke zemlje. U ovom slucaju, u pitanju je buduci status makedosnkih vojnika prilikom julske vjedjbe nekih clanica Nato i Partnerstva za mir, u Albaniji. Ali, isto tako, stvorene su i pretpostavke da se, bez ponovne ankete poslanika, poslije izglednog povlacenja UNPREDEP-a mozda vec pri narednom glasanju, ovdje zadrze americki marinci. Podsecanja radi, celicna ambasadorka Medlin Olbrajt to je makedonskim zvanicnicima obecala jos prilikom otvaranja americke ambasade u Skopju.

Nekako smo vec navikli da je ono sto je drugdje tehnika, na ovim prokletim prostorima politika par ekselans. Dakle, jedan u sustini tehnicki sporazum preko noci se poceo uzimati kao krunski dokaz kako je Makedonija na pravome putu i kako je pitanje dana kad ce njena svekupna politika bili valorizirana sirom otvorenim dverima Alijanse. U ovdasnjim medijima nastala je prava kampanja kojom se pokusava nekom dokazati, a nekoga samo pripomoci u uverenju da je NATO tako ucinio prvi korak na Istok i to juznom magistralom koju je nedavno trasirao sam ministar Ljubomir Frckovski, drgacije da je Makedonija prekoracila zacarani prag prema zavjetrini zapadnog odbrambenog kisobrana. Prvi je ovakav zakljucak sugerisao nedeljnik "Puls", koji je uzgred diskretno reanimirao ideju o iznajmljivanju Krivolaka Amerima, a poslije su, slazuci vlastite mozaike iz komadica tog pocetnog teksta, tezu o kljucnom iskoraku makedonske diplomatije poceli promovirati i drzavni radio i televizija, te neki nezavinsi nediji.

Priblizavanje Natou sasvim se lijepo uklapa u sliku koju o sebi hoce prikazati aktuelna makedonska vlast. Potpuno svjesna da sebi cini cast, ali da je to ipak u interesu naroda, makedonska politicka nomenklatura ocigledno je usmjerila propagandu ka ubjedjivanju naroda da se radi o njegovom dobru. I da ce kad tad biti dobro. Nekako u isto vrijeme, a uz praznik Vozduhoplovstva i protivazdusne odbrane, odrzan je i skromni aeromiting u kome su svi makedonski zrakoplovi bili u isto vrijeme u zraku i obuhvaceni jednim kadrom kamere. radi se, naime, o tri ceska klipna aviona i dva ruska transportna helikoptera, nedavno nabavljena za potrebe edukacije vojnih kadrova. Potpuno opeljesena od bivse JNA i sistematski sprecavana neselektivnim embargom na uvoz oruzja, Makedonija dakle sada pravi prve korake u procesu opremanja jedinica i stvaranju vlastitih borbenih efektiva. Pomalo arhaicna slika prilicito oronulih i neuglednih aviona i nevjesto ofarbanih helikoptera jednostavno je sdugerisala neke neprijatne komparacije i sama od sebe nametnula pitanje kome se to ovakvom tehnikom moze uopste biti partner ("...za mir").

Neprijatno pitanje kako ce se makedonska armija naoruzati da bi mogla biti koliko toliko uporediva i kompatibilna sa saveznickim trupama, ovdje uglavnom niko javno nije posdtavljao, a nadlezni organi su veoma vjesto izbjegavali da ne padnu u stupicu, pa da moraju odgovarati i na takva pitanja. Veoma je indikativna cinjenica da je ukupni makedonski budjet za ovu godinu planiran na nekih milijardu i tristo-cetrsto miliona dolara. Ko se imalo razumije u cijene savremenih sofisticiranih borbenih sredstava, koja u stvari sacinjavaju okosnicu naoruzanja modernih armija, znace da Makedonija godinama ne bi smjela potrositi ni dinar za hranu, a da ipak jos dugo kaska za Natovim standardima.

Zbog toga je, valjda, pocelo sasvim bojazljivo u ovdasnjim medijima da se postavlja i pitanje: zna li zapravo Makedonac koliko ce ga kostati planirana zabava. Tim prije sto se neki visoki drzavni funkcioneri uporno oslanjaju na nekakav svenarodni konsesus u vezi sa zapocetim poslom, a da niti jednom nije provedena slicna anketa, ili, ne daj boze, neki jos vjerodostojniji test narodne volje. Tako jedna novinarka opozicione provijencije u skopskom "Dnevniku" ovih dana podsjeca na poslednji istup ministra za odbranu Blagoja Handjiskog pred poslanicima parlamenta. Handjiski je, obrazlazuci prirodu vec pominjanog dogovora o statusu snaga, istakao da se tu radi o pravu, ali i o golemoj obavezi Makedonije "da drzi u kondiciji snage od jednog promila, koji trebaju biti obuceni i istrenirani da ucestvuju u mirovnim operacijama por patronatom UN ili OBSE". Pitanje je dakle kojim sredstvima Makedonija moze obuciti i opremiti taj "internacionalisticki" mobilni kontingent, pod uslovom da su, sto do sada niko nije provjeravao, roditelji uopste spremni svoje sinove slati da pacificiraju tamo neke Somalije, Tunguzije ili, napokon, Bosne. Pomenuti tekst donosi i procjenu da bi samo za prvi korak, dakle ulazna viza za veliki projekat, podrazumijevao povecanje budzeta za citavih 60 procenata. Makedonija, koja i inace sjece usi da bi zakrpila tur, tih sredstava jednostavno nema, ukoliko se naravno ne skine pecat sa prilepske stamparije novca. Ali, onda sve ide sasvim drugim tokom. Pise: TOMI ALEKSOVSKI