PAKLENE PARALEL

AIM, Skopje, 11.06.1996

"Parlament nije nadlezan da raspise refrendum", to je ukratko odgovor Sobranja Republike Makedonije na zahtev dveju vanparlamentarnih opozicionih partija, VMRO-DPMNE i Demokratske partije, koje su uspele da sakupe vise od 220 hiljada potpisa gradjana zahtevajuci raspisivanje referenduma na kome bi se odlucivalo dali ce se ici na nove izbore ili ne. Ovakav razvoj dogadjaja naslucivao se i tretmanom cele inicijative od strane vladajuce koalicije. Na samom pocetku sakuplanja potpisa, vlada je najavila donosenje zakona koji precizira nacin na kome se sakupljaju potpisi za ovakve inicijative. U trci za vremenom brdji su bili minicijatori sakuplanja potpisa - uspeli su da sakupe vise od 220 hiljada potpisa i da ih dostave u parlament, pre no sto je ovaj usvojio pomenuti zakon. Zatim, dok je trajalo utvrdjivanje statusa biraca onih koji su poptisali inicijativu (brojka potpisnika je svedena na nesto vise od 171 hiljada), ministar pravde je tumaceci Ustav u nekoliko intervjua izjavio da sakupljeni broj potpisa ne obavezuje parlament da raspise refrendum o prevremenim izborima. Javio se i predsednik Republike svojom tvrdnjom da u zadnjih sto godina u niti jednoj demokratskoj zemlji izbori nisu raspisani referendumom. Kada je inicijativa konacno usla u parlamentarnu proceduru, najprije su sobraniske komisije donele zaklucak da nema ustavnog osnova za raspisivanje refrenduma, sto je na kraju prihvatila vecina poslanika. Na citavu stvar se moze gledati iz dva ugla. Prvi, formalno pravni, ukazuje da Ustav Makedonije priznaje referendum kao nacin ostvarivanja vlasti i daje pravo parlamentu da ga raspise za pitanja koja su u njegovoj nadleznosti. I tu je "kvaka 22" koja omogucava njegovo razlicito tumacenje. Naime, prestanak mandata poslanika pre isteka cetiri godisnjeg mandata moguc je individualnom ostavkom i kolektivnim samoraspustanjem parlamenta. Tako sakupljanje 15o hiljada potpisa sa zahtevom da parlament raspise referendum o prevremenim izborima, jedni tumace legalnim nacinom da se dodje do referenduma, po automatizmu (sakupljeni broj potpisa), na kome ce biracko telo odlusiti dali ce se ici na nove izbore ili ne, dok drugi, oni koji su na vlasti smatraju da to nije moguce jer novi izbori nisu u nadleznosti parlamenta (zaboravljajuci varijantu samoraspustanja).

Drugi ugao naravno je politicki. Navodna nedorecenost Ustava je samo paravan za neuslisavanje volje najmanje petine glasackog tela koje je u samo cetiri dana, dok je trajala akcija, stavila svoje potpise na zahtev da parlament raspise referendum o novim izborima. To se najbolje videlo u raspravi koja se tim povodom vodila u parlamentu. Najkrace receno svi poslanici iz redova pozicije su u maniru vrhunskih eskperata za ustavno pravo dokazivali da nema ustavnog osnova za raspisivanje referenduma, bilo je niz diskusija koje su u "zaru polemike", na vec vidjeni nacin, kvalifikovali vanparlamentarnu opoziciju i njenu inicijativu maltene kao ujdurmu s namerom da se destabilizira "oaza mira"! Rasprava je iskoriscena da se jos jedan put politicki protivnici diskfalifikuju. Radili su to SDSM i socijalisti na racun liberala i inicijatora akcije, s makedonske strane i PDP u odnosu na PDPA-NDP, na albanskoj strani.

Nivo rasprave je bio zapanjujuci nizak, jer je otkrio da u parlamentu vecina jesu ljudi sa "starim" poimanjem demokratije. Duh Kardelja je lebdio u sobraniskoj sali, falilo je samo da "novi CK" donese zakljucke! "Imamo jos jedan dokaz o funkcioniranju partiske a ne pravne drzave" - izjavio je lider Demokratske partije Petar Gosev. U citavoj halabuci razmene politickih etiketa, vladajucoj koaliciji nije stalo do niceg drugog sem do "demonstracije sile" - njeni poslanici su disciplinirano glasali za usvajanje zakljucka o nemanju ustavnog osnova za raspisivanje referendum. Vlast jednostavno je ignorirala fakt da je 220 hiljada ljudi u cetiri dana stavila potpise na zahtev za raspisivanje referenduma i da je to u najmanju ruku izraz njihovog nezadovoljstva onim sto se u drzavi desava. Manifestirana je nehsvatljiva arogancija, koja je verovatno izraz sigurnosti vlasti da sve drzi pod kontrolom.

Najtirazniji makedonski nedeljnik "Fokus", u kolumni koju pise "Josip Broz Tito", na maternjem s-h jeziku, naslovljenoj sa "Spalite Rajhstag" ironicno komentira pomenutu sednicu parlamenta:"Svanuo je i taj dan. Dan kada je opozicija na najbolji moguci nacin demaskirala samu sebe. Na ocigled sviju nas trazilo se gazenje ustavnih normi, jer stotinjak tisuca neradnika leze i ustaje s jednom jedinom mislju da se na bilo koji nacin docepa vlasti, za koju smo more krvi polili i bezbroj glasackih listica, u njihovo ime popunili. Umesto da ceka centralni dnevnik i trenutak kada ce stici sretna vest o podizanju penzija za ozujak tekuce godine, oni gaze skupcinske travnjake. Nisu zadovoljni, jer navodno, penzije kasne 2 mjeseca. To je taj nihilisticki pristup objektivne stvarnosti, nasuprot kolektivistickom poimanju takvog cina kao zelje Vlade da nas vrati u bolju proslost, umjesto da nas tera u neizvesnu buducnost."

Inicijatorima akcije sakupljanja potpisa sada preostaje da se zale Ustavnom sudu koji moze doneti odluku suprotnu one donete u parlamentu. U tom slucaju raspisivanje referenduma je neminovno. Ali, ovakvo rezenje je malo verovatno, naprosto zbog toga sto je sastav suda po volji vladajuce koalicije, koja ga je uostalom i birala. "Normalno, nismo veliki optimisti, jer drzava ima jedan ozbiljan problem, a to je da veliki deo sudstva se nalazi pod kontrolom vlasti", kaze predsednik VMRO-DPMNE Ljupco Georgievski. Upitan dali ce sem obavestavanja zapadnih institucija preuzeti i neke druge aktivnosti, Georgievski izjavljuje:"Ja vam mogu reci da smo pretrupani pozivima gradjana iz razlicitih grupacija kakve jesu stesajni radnici, penzioneri, studenti, kao i politickih partija s kojima smo u razgovorima koji zahtevaju ostvarivanje prava putem ulicne demokratije". Procene o mogucem makedonskom dogadjanja naroda su suprotstavljene. Oni koji racunaju na to da ce bar oni koji su inicijativu potpisali i dalje insistira da ostvare svoje pravo, smatraju da je sve moguce. Nasuprot njima oni koji za argument uzimaju zaista mali broj ljudi (par stotina ili hiljadu dve, zavisno od izvora) sakupio ispred parlamenta za vreme rasprave o inicijativi, tvrdi da je narod navikao da trpi i da nema sansi da dodje do bilo kakvog jaceg protesta.

Sta ce doneti leto, ostaje da se vidi. Parlamentarana rasprava o inicijativi za raspisivanje referenduma o vanrednim izborima "poklopila" je ono sto bi se moglo nazvati vescom nedelje. Ministarstvo zdravlaj je potvrdilo da je trovanje ucenika trecih klasova srednje medicinske skole u Tetovu koji su bili na izletu, nije prouzrokovano hranom, vec da je rec o takozvanoj "mesanoj intoksikaciji", jer je analizom bioloskog materijala zatrovanih utvrdjeno prisustvo aminofenazona i fenazona, supstanci koje su se nekad upotrebjavale kao lek za smirivanja boli, koje su povucene iz upotrebe pre dvadesetak godina, a koje ukoliko se konzumiraju u vecim kolicinama mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih poremecanja, pa cak i do smrti! Ustanovljeno je i prisustvo vecih kolicina kofeina i nikotina. Time je jedno ministarstvo svoj posao prakticno obavio - utvrdjen je razlog trovanja stotinak ucenika, od kojih se manji deo jos nalazi na lecenju u Skoplju i Tetovu. Drugom ministarstvu, onom unutrasnjih poslova, zajedno sa istraznim sudijama, preostaje ono najteze - da utvrde ko i koji nacin je pomenute supstance poturio ucenicima. Suvisno je napomenuti da su sve opcije u opticaju. Tetovo ovoh dana bruji o tome, svako iz svojih "pouzdanih izvora" tvrdi sto posredi - od upletenosti ranije JNA i KOS-a, makedonskog nacionalizma, preko upletenosti aktualnih tajnih sluzbi i valsti do tvrdnji da iza svega stoje sami Albanci i njihovi (seksulani) poroci!

Vise partija i udruzenja je tim povodom organiziralo protestni miting, koji je popunio gladski plostad u Tetovu. Mediji na makedonskom izvestavali su i komentirali su u dobro poznatoj formi Albancima kao rodjenim neprijateljima makedonske drzave. Tim vise sto su na mitingu govorili dobro poznati "neprijatelji", nezgodna Mucereme Rusi, famozni Fadilj Sulejmani i "radikal" Arben Djaferi (prethodnih dana nasiroko komentiran povodom svoje izjave "Albanci ce prihvatiti da studiraju u Tiranu i Pristini ako zapadni deo Makedonije se prikljuci Albaniji")! Rekli bi jos jedna paralela po Gosevu - o "argumentima i partiskim stavovima"! S jedne strane uznemirenost ljudi je najnormalnija, svako zeli da uziva elementarnu sigurnost za sebe i najblize. Ukupno stanje u drzavi je takvo da se sve mora staviti na politicki kantar. Opste mesto u svemu tome jeste ne zahjladjenost medjunacionalnih odnosa, vec sve izrazenija deoba. Jedni drugima, u takvim okolnostima "svasta rade". I jos vise, ono sto se donedavno s makedonske strane zameralo onima koji su bili za dijalog sa "siptarima" da su "nacionalne izdajice", sada na albanskoj prerasta u unutrasnjoj diferencijaciji izmedju onih koji participiraju u vlasti i onih koji to odbijaju. U slucaju trovanja ucenika zamerke su upucene zameniku ministra zdravstva Iliru Ljumi, koji je u specijalnoj emisiji TV ART iz Tetova, kao lekar, tvrdio da se neobicno ponasanje ucenika moze tumaciti psihozom, strahom izazvanim panikom, navodeci time da se gotovo sigurno radi o trovanju hranom. Demantiralo ga je njegovo ministarstvo. Sto ga je dovela na transparente i u povicima demonstranata na tetovskom trgu. Ne bas u lepom svetlu. U makedonskom parlamentu u raspravi povodom referenduma o novim izborima poslanici PDP-a su iskoristili povod da se razracunaju s onima iz njima suprotnih pozicija PDPA i NDP. Izabrali su medjutim pogresan povod. Braneci tezu o nedostatku ustavnog osnova za raspisivanje izbora da bi uputili "packe" na racun svojih (politickih i albanskih) oponenata kao da su preuzeli ulogu "postenih sipaca". Doziveli su da ih glavna kolumnistica nedeljnika "Puls", u komentaru "Paralele" (koincindencija), pohvali. U ponasanju poslanika, PDP rekli bi, nije nista sporno- svako se ponasa u skladu sa svojim stavovima. I to je dobro jer i u konkretnom slucaju dobro je sto se razbija kolektivitet, posebno onaj romanticarski shacen, etnicki. Dilema koja se namece jeste dali treba doci do "partiske diferencijacije" po etnickoj osnovi. Svako u svojim redovima. Paralelni politicki ambijent - Makedonci izmedju sebe, Albanci medju svojima. I to u duhu stare dobre podele na "postene" i "neprijatelje sistema". Stari politicki mentalitet ne poznaje etnicke razlike. Pise: ISO RUSI