"IZDAJNICI" MEDjU "IZDAJNICIMA"

Sporovi srpske opozicije i alternative

Kako je spor izmedju Vesne Pesic (Gradjanski savez Srbije) i Sonje Biserko (Helsinski komitet), koji je na pocetku licio na salonsku stvar beogradske alternative, otisao vrlo daleko, i dobio ozbiljnije znacenje

AIM, Beograd, 8. jun, 1996.

Govoreci prosle nedelje o javnim licnostima kojima nije stalo do politickih promena u Srbiji, koje se, cak, tim promenama odupiru, Vesna Pesic, lider Gradjanskog saveza, tik uz Seselja, vodju srpskih radikala, stavila je Sonju Biserko, predsednicu Helsinskog komiteta. Tesko je reci sta je bila veca senzacija: to sto su se u istom drustvu nasli Seselj i Biserko, ili to sto je svrstavanje napravila Vesna Pesic.

Posmatracima se povezivanje Seselja i predsednice Helsinskog komiteta ucinilo kao neverovatna kombinacija. Jer, ako se ko na koga, u proteklom ratnom razdoblju, javno bacao drvljem i kamenjem, bacalo se dvoje spomenutih. Vodja radikala smatrao je predsednicu beogradskog Helsinskog komiteta notornim izdajnikom i antidrzavnim elementom, sto uostalom misli, u nacelu, i za druge koji pripadaju tzv. alternativi Beograda. Njegova evolucija u antirezimskog politicara nije bitno promenila ovu njegovu poziciju. Biserko je, pak, takodje postojano drzala da su brojne akcije Seselja i njegovih partijskih drugova ekstremisticke, ponekad i u samome okrilju fasizma. Smatra se, dakle, da je trebalo dosta maste, ili krajnje neocekivanih a dosad nepoznatih cinjenica, da se ove javne licnosti razlicitog politickog formata, dovedu u bilo kakvu vezu. Pogotovo da su branioci politickog status kvoa u Srbiji.

Koliko god bilo izazovno, ovo svrstavanje je ispalo manje provokativno od cinjenice da ga je izvrsila Vesna Pesic. Naravno, Vesna Pesic je na slican nacin okvalifikovala Seselja bezbroj puta. Sa Sonjom Biserko je to ucinila - prvi put. Da je to ucinio neko drugi nekom drugom u srpskoj opoziciji, ili bilo ko iz srpske opozicije srpskoj alternativi, iznenadjenja i ne bi bilo. Ali, predsednica Gradjanskog saveza Srbije vazila je za licnost koja je najbliza alternativnim grupama, prakticno i sama covek alternative. Tokom rata bila je, na primer, na celu antiratnog pokreta u Srbiji. Momenat njene bliskosti sa alternativom bitan je utoliko sto je medju alternativnim grupama postojala do sada precutna, ali intenzivna solidarnost, kao prirodni otpor pred "zajednickim neprijateljem", odnosno rezimom. Napad na predsednicu Helsinskog komiteta je za mnoge bio toliko sokantan, jer je dosao sa strane sa koje se uopste nije ocekivao.

Apostrofirana Biserko reagovala je, razume se, cudjenjem. I tu bi bila stavljena tacka na ceo slucaj da se pre neki dan u polemiku nije ukljucio i predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Draskovic. Pocetnu senzaciju on je samo produbio. Stao je na stranu Vesne Pesic i optuzbu na adresu Sonje Biserko obrazlozio na sledeci nacin: on je, Draskovic, svedok da, na primer, na prijemima u beogradskim diplomatskim krugovima i u kontaktima sa stranim licnostima spomenuta zastupa stav da je Milosevic najpouzdaniji sprovoditelj mira. Da dodje opozicija, prenosi Draskovic njene reci, bilo bi gore.

Draskovic je, medjutim, otisao i dalje. On misli da Biserko i njoj slicni zastupaju to stanoviste o Milosevicu i opoziciji zato sto njima Milosevicev rezim odgovara, jer u njemu mogu da postoje, a kad demokratska opozicija bude uzela vlast, rekao je Draskovic, onda takvi odbori kakav je i onaj kojem je na celu Biserko, naprosto nece imati razlog postojanja. "Kojekakvi odbori koji se finansiraju iz inostransta", pojasnio je svoje vidjenje alternative Draskovic. Poslednje izreceno, nema sumnje, u stilu je Seselja, a iz usta coveka koji je uz Vesnu Pesic uvek pokazivao najvise razumevanja za srpsku alternativu.

Tako je jedan spor, koji je na pocetku licio pomalo na stvar zenskih jezika, pa i na salonsku stvar beogradske alternative, otisao vrlo daleko, i dobio ozbiljnije znacenje.

Da politicke poslove obavlja bez neznosti, Vesna Pesic je pokazala vise puta, u ovoj prilici, takodje. Sad je ocito bila resena da kaze kako alternativa nije samo jedno moralno, precisto polje nevinosti, nego i drustveni soj u kojem ima i zita i kukolja. Sta je u ovom slucaju kukolj, nije neophodno potcrtavati.

Sonja Biserko, nekad visoki cinovnik u diplomatskoj sluzbi bivse Jugoslavije, doista je izazivala kontroverze u alternativnim grupacijama u Beogradu: negde je proizvodila odijume, ponegde, takodje, i uvazavanja. Sve do nedavno, medjutim, nije bilo otvorenih i javnih reagovanja. A onda, pre nego sto ce Vesna Pesic i Vuk Draskovic izneti svoje optuzbe, dolaze najteze moguce optuzbe, ovoga puta iz pera takodje alternativca, pravnog eksperta dr Vladana Vasilijevica: u "Srpskoj reci" on je optuzio Biserko za sluzenje srpskoj i hrvatskoj policiji! Bio je to, kako se sad vidi, uvod za ono sto ce uslediti, jer se "Srpska rec" smatra za list blizak SPO i Gradjanskom savezu. Ispostavilo se da je spor u antirezimskom okrilju u stvari okrsaj demokratskog krila srpske opozicije i alternative.

No, i unutar same alternative sve su cesca, i zesca, javna sporenja. Tako, vodjstvo vrlo angazovanog sindikata "Nezavisnost" i neki nezavisni mediji ("Vreme", Radio B 92) dugo vec imaju trzavice, i teze i lakse nesporazume, koji ovih dana kulminiraju. Nesto ranije (ove zime) dogodiop se zucan spor izmedju rukovodstva nedeljnika "Vreme" i vrha Nezavisnog udruzenja novinara Srbije, koji je rezultirao apstinencijom novinara ovoga lista iz rada NUNS-a. Signali da odnosi medju alternativnim srpskim grupama nisu najbolji, dolazili su najpre od stranih donatora, koji su sa zaljenjem govorili o glozenjima, medjusobnim ogovaranjima, cak necivilizovanim ponasanjima jednih grupacija u odnosu na druge. Ni svi donatori u tom pogledu nisu, izgleda, bili nevini, pa su neki i sami podsticali podele. Ostao je, medjutim, primer sada prigusenog Soros fonda koji je bio naglasniji u podupiranju konstruktivnih i povezujucih inicijativa.

Jasno je da bi se sve ovo, pa i prica o slucaju prozivke Sonje Biserko, moglo pretvoriti u pricu o mentalitetima, kad ne bi bilo i drugih, svakako ozbiljnijih posledica. Kojih?

Do sada je alternativce najteze teretila srpska crveno-crna koalicija socijalista, radikala i tzv. patriotskih krugova. Ne bi se moglo kazati da je na tome zaradila velike poene, mada neke verovatno jeste. U svakom slucaju, obracuni srpskog rezima i njegovih saveznika sa zastupnicima civilnog drustva, postovanja ljudskih prava ili antiratnih akcija, koje smo u ovome tekstu zvali jednostavno alternativom, nisu bili ni laki, ni prijatni, jer su protiv sebe imali, ako ne uvek jakog i organizovanog, a ono svakako zilavog protivnika. Sad su u tome neprijatnom poslu odjednom dobili besplatnu smenu, te mogu sa olaksanjem kazati: pa oni se tuku medju sobom, hajdemo mi da seirimo!

Istina je, takodje, da je alternativa tokom, recimo, svih ovih ratnih godina bila vrlo kriticna prema srpskoj opoziciji u celini, ne diferencirajuci je na demokratsku i onu drugu. Uglavnom je u njoj videla nedovoljnu otpornost prema nacionalizmu. To je, moglo bi se reci, bila i granica razgranicenja jednih od drugih. Ali, taj je spor ipak samo tinjao, iznosile su ga tek ponekad pojedine radikalno raspolozene grupe, ali nije izbijao nekom jacom snagom na videlo. Sve do sada.

Ovaj kratak opis nesumnjivo sugerise zakljucak da ova situacija u kojoj se svadjaju demokratska opozicija i alternativa, i alternativa unutar sebe, ide na ruku rezimu. Ako zbog toga budu hteli i imali potrebu da se pravdaju, Pesiceva i Draskovic lako ce reci, prilicno jednostavno, da Sonja Biserko nije alternativa, te da napasti nju ne znaci napasti i sve pokrete koji se mogu podvesti pod to ime. Kao sto ce i alternativci, koji su u medjusobnom sporu, moci kazati kako oni nisu crkva, u kojoj je sporenje svetogrdje. Nece to biti netacno. Ali ce to rezimskom uzivanju - malo sta oduzeti.

(AIM) Radivoj Cveticanin