STRAJK ILI FARSA?

AIM, Skopje, 06.06.1996

GLavni grad Makedonije vidio je jos jedan veoma ambiciozno zamisljeni strajk gladju koji je, doduse, ukazao na neke tragicne posljedice makedonskog modela ekonomskog i politickog tranzitiranja, ali je svojim neslavnim, gotovo pa grotesknim, zavrsetkom izazvao podsmjeh uglavnom ravnodusne javnosti. Osmodnevno gladovanje jedanaeset aktivista Unije nezavisnih i samostalnih sindikata zavrseno je, naime, jednim njejasnim i neizvejsnim obecanjem premijera Branka Crvenkovskog da ce kod nadleznih distributerskih preduzeca srediti da socijalno ugrozeni Makedonci dugove na ime potrosnje elektricne energije plate u ratama, te da im se zato odlozi nasilno gasenje sijalica. Smatrajuci da su odnijeli znacajnu pobjedu, pregladnjeli sindikalci razisli su se kucama, a vladajucoj nomenklaturi pao je kamen sa srca, jer je uklonjeno veoma neprijatno satorsko naselje u neposrednoj blizini zgrade.

Vjerovatno bi bilo mnogo bolje da je neprijatnost izazvala cinjenica sto su se ovi nevoljnici uopste okupili, jer pokazalo se da makedonska drzava kroz neke svoje javne sluzbe spremno naplacuje "harac", ali da, istovremeno, tim istim ljudima, preko nekih svojih drugih isturenih ruku, uskracuje sredstva kojima bi trebalo da podmiruju dugove. Dakle, spisak zahtijeva malog ali odabranog tima pokazao je zapravo stepenicu na koju je pala ovdasnja sirotinja, ukoliko se uopste moze govoriti o stepenici. Radnici su pristupili radikalnoj dijeti zbog toga sto nemaju cime platiti struju, vodu i tv-pretplatu, a htjeli bi uzivati u blagodetima tih civilizacijskih dostignuca. Usput, zatrazili su socijalnu pomoc od 5.000 denari, ili nekih 180 DM, dvostruko vecu najnizu platu, te otvaranje javnih kuhinja. Naravno vladi se nije svidjela cinjenica da se za ovako "banalne" stvari poteze tako jako sredstvo pritiska, sto je naravno izazvalo odredjene sumnje u pravi smisao strajka. Neki dusebriznici u drzavnim medijima, kojih kao uostalom i u svim drugim sredinama ima za izvoz, diskretne sumnej sugerisane sa "odredjenog mesta", sasvim su lako pretvorili u otvorenu optuzbu da se iza navodno neplacene struje i vode, krije neka visoka politika, a strajkaci su, ni manje ni vise, osumnjiceni za pokusaj politickog prevrata.

Bog bi ga znao da li se, ili nije, u ponekoj od proslonedjelnih kisnih i studenih noci pod tankim pokrovom od platna u necijoj glavi i pojavila poneka prevratnicka misao, a bilo bi pravo cudo i da nije, ali se sa velikim stepenom izvjesnosti moze pretpostavljati da su price o ugrozavanju ustavnog poretka nastale iskljucivo zbog "politickog porijekla" strajkaca. Unija nezavisnih i samostalnih sindikata od svog osnivanja, u proljece prosle godine, izaziva bezbroj kontraverzi. U sjecanju makedonske javnosti ostao je usadjen neuspjeli masovni strajk nazvan "Mars gladnih", odrzan prije nesto vise od godinu dana, a ciji je formalni organizator bio upravo predmetna Unija. Umjesto stotinu hiljada ljudi koliko su obecavali, sindikalisti su okupili tek nekoliko hiljada, ali nisu uspjlei sakriti da je iza protesta stajao nesumnjivi politicki interes nekih opozicionih partija koji su nesto ranije, zapravo poslije poraza na poslednjim opstim izborima i povlacenja iz drugog kruga izborne procedure, najavljivali da ce Makedoniju dici na noge.

Za razliku od "zvanicnog" sindikata koji je, posebno u poslednje vrijeme pokazao nepristojnu bliskost sa vladom i izazvao prilicito unisone zakljucke da je pod njenom potpunom kontrolom, Unija nezavisnih sindikata je oduvjek pokazivala vise sklonosti ka radikalnim metodama i izvodjenjem ljudi na ulicu. Vjerovatno zbog toga, a naravno u cilju dokazivanja pocetne teze oko navodnog politickog prevrata, javnosti je objelodanjen citav niz "protudrzavnih" aktivnosti, a sve u sklopu provodjenja politicke strategije po kojoj se aktuelna vlast ima iscrpljivati stalnim uznemiravanjem u ujednacenim vremenskim intervalima. Fantomski program Unije nezavisnih sindikata ovaj put je, prema saznanjima dobro obavijestenih kolega novinara (ili njihovih informatora kojis su ih snabdjeli odgovarajucim tajnim dokumentom), predvidjaju prinudno zaposedanje nekih opstinskih parlamenata, zavoda za zaposljavanje i socijalnih ustanova, te seriju strajkova gladju, do bi se sve finaliziralo generalnim strajkom.

Pokazalo se, medjutim, da se gotovo nista nije odvijalo prema tom tajnom scenariju, a moglo bi se smatrati skandaloznim nedostatkom koordinacije to sto je strajk gladju prekinut doslovno dan uoci parlamentarnog odlucivanja o sudbini gradjanske inicijative za raspisivanje referenduma u vezi sa vanrednim izborima. Narvno ukoliko uopste stoji cinjenica da je ovaj strajk inspiriran i dirigovan iz centrale neke od opozicionih politickih partija, jer vjerovatno ljudi nisu bas potpuno ludi da ugase jedno zariste krize upravo u vrijeme kad su spremali da na ulice, u svrhu dodatnog pritiska na parlament, izvedu vecu grupu svojih pristalica i uopste nezadovoljnih gradjana. Isto tako, jedna politicki osmisljena akcija vodjena od partija koje, bez obzira na izborne rezultate, nisu bas potpuno bez baze i cije su pristalice u nekoliko navrata pokazivali visok stepen spremnosti da se odazovu na pozive iz svojih centrala, ne bi mogla dozvoliti da strajk prodje bez bilo kakve manifestacije javne podrske. Iz izvora bliskih strajkacima pojavila se tek stidljiva brojka od 200 potpisa solidarnosti.

Valjda iscrpljeni gladju, ali i ovom porazavajucom spozanjom o izolovanosti svoje politicke avanture, strajkaci su se ocajnicki uhvatili za slamku koju im je pruzio premijer Branko Crvenkovski, samom odlukom o neposrednom kontaktu. Dakle, objerucke je prihvaceno njegovo moguce posredovanje oko olaksica prilikom otplacivanja dugova za struju. O drugim zahtjevima, ocigledno, nije se ni razgovaralo. Naravno, bilo bi previse cinicno ne primijetiti da ce, ukoliko premijer ubijedi elektrodistributere, u mnogim makedonskim domovima doci do znacajne makar i privremene relaksacije, ali tesko je povjerovati u iskrenost strajkackih lidera kad tvrde da su izvojevali veliku politicku pobedu, buduci ih je vlada prihvatila kao legitimnog predstavnika i partnera u buducim pregovorima. Pinki je vidio Tita, i nije se desilo nista drugo. Na zalost, izgladnjeli "unijati" misle drugacije. Ukoliko, naravno nije bila u pitanju neka njihova unutarsindikalna ujdurma, o cemu takodje postoje odredjene indicije. Ali, onda je sve bilo farsa. Pise: TOMI ALEKSOVSKI