NARODNI IZABRANICI REKLI SU "NE" GRADjANIMA
AIM, Skopje, 04.06.1996
Vise od dva meseca "top tema" u Makedoniji je "Prevremeni parlamentarni izbori - da ili ne". Ovu su temu nametnuli vise od 200 hiljada gradjana koji su potpisali samostalne zahteve za raspisivanje refrendum da bi se glasacko telo izjasnilo dali je za prevremene izbore. Dok je vladajuca garnitura "kupovala" vreme trazeci da se potpisi provere u Republicki zavod za statistiku, dve partije koje su organizovale ovu inicijativu mogle su biti zadovolne i sa sadasnjim efektima samim tim sto su "animirali" domacu a i medjunarodnu javnost.
Celnici Makedonije, valda iznenadjeni brzinom i uspehom ove akcije, nervozno su odreagovale tvrdeci da zahtev nije ustavno zasnovana. Ili, kako sto je rekao sam predsednik Gligorov, da u poslednjih sto godina ne zna se da su negde odrzani prevremeni izbori putem referendumskog izjasnjenje. Ukratko, vladajuca nomenklatura preduzela je sve da amortizira situaciju. Jedino nije mogla da prikrije broj potpisa i zelju onih koji su podrzali ovu inicijativu. U situaciji kada nije mogla da zatvori oci ispred cinjenice od preko dvesta hiljada potpisa, potrazila je "pomoc" u ustavnim nacelima. Prema onome kako pozocione politicke partije citaju ustav ispada da republicki parlament u Makedoniji niko ne moze da raspusti. Da gradjani kroz refrendum mogu smeniti granice svoje drzave, odlucivati o tome dali ce stupiti u savez sa drugom zemljom, ali ne mogu izglasati "nepoverenje" onima kojima su jednom dali svoj glas.
S druge strane, opozicija, pozivajuci se na clan 73 republickog ustava smatra da nema nikakvih dilema oko ustavne osnovanosti ove inicijative. Ovaj clan predvidja da se referendum moze odrzati kada to zahtevaju najmanje 150.000 hiljada gradjana zemlje.Opozticija jos predupredjuje da ako parlament ne izglasa odluku za referendum, Makedonija ce biti izlozena unutrasnjim potresima. Takvu prognozu zasnivaju na povecano nezadovoljstva gradjana sa dosadasnjim radom Vlade i Sobranja. Lideri ovih partija jos navode podrsku i razumevanje na koju su naisli kod medjunarodnih institucija, naglasavajuci da vladajuca garnitura vodi zemlju ka diktaturi.
U ovakvoj polariziranoj atmosferi pocela je i parlamentarna debata oko ove inicijative. "Znam da nikakva argumentacija ne moze promeniti vas unapred zauzeti stav. Saznanje da ce Makedonija jednog dana biti istinska demokratska drzava navodi me da uradim ponekad i takve stvari koji na prvi pogled cine se uzaludnim. Pred da podizete dva prsta protiv referenduma zelim da vas zamolim da razmislite koja je cena da prekrsite bazicne ustavne norme. Dakle, koja je cena za danas i sutra. Sto nam preostaje ako osnovna ramka vaseg ponasanje nije Ustav i zakoni koji od njega proizlaze? Sta se dogadja ako nam zataji pamcenje? Ne mozemo iz nase svesti da izbrisemo dva totalitarizma. Jedan unisten sa bombama a drugi sa unutrasnjom eksplozijom. Ali ko kaze da ne moze da postoji ili pretstoji i treci nacin. Nemojte da krsite ustav samo da bi ste ostali dan duze na vlast. Ako danas on bude zrtva, sutra cemo biti svi mi." Ove reci Petra Goseva, koje je izgovorio pred makedonskim parlamentarcima pravdajuci inicijativu gradjana za raspisivanje referendum sa pitanjem "Da li ste za prevremene parlamentarne izbore koji bi se odrzali do karaj ove godine" nisu imalo doprinele da rezultat parlamentarne debate ne bude onaj ucekivani - da se inicijativa vecinom glasova ne prihvati. Uzaludni su bili i argumenti drugog zastupnika ove inicijative, lidera VMRO-DPMNE koji je naveo niz privrednih - broj nezaposlenih, kolaps velikih firmi i dr. - i politickih motiva sto su doprineli da ovu inicijativu u roku od nekoliko dana potpisu vise od 200 hiljada gradjana.
Stojan Andov, dojucerasnji drugi covek u drzavi (predsednik parlamenta), lider novopecene opozicione Liberalne partije koju je Crvenkovski "izbacio" iz vlasti i raskinuo je snjom Savez za Makedoniju, covek koji je bio na celo Ustavne komisije dok je Ustav jos bio u "embrionalnoj" fazi, uzalud je pokusao da poslanicima objasni da je inicijativa ustavna. On je na parlamentarnoj govornici otkrio detalje iz vremena kada su "ustavotvorci" pisali njegove clanove navodeci da se jos tada predvidjala ovakva mogucnost - da gradjani svojom iniciajtivom zahtevaju prevremene izbore. I da je bas zbog toga predvidjen tako veliki broj potrebnih potpisa - najmanje 150.000 hiljada. Ali i njegovo objasnjenje imalo nije uticalo na poslanike vladajuce Socijaldemokratske partije da u ovu inicijativu ne vide pokusaj da se zemlja destabilizuje, da opozicione partije na ovaj nacin zele samo da dokazu da su jos "zive" itd. Naglasavajuci da ce se ovaj dan zapamtiti kao dan kad je prekrsen Ustav zemlje, Andov je naglasio svu opasnost jedne takve odluke.
Bilo kako bilo cinjenica je da su se vise od 12% ukupnog broja glasaca Makedonije izjasnili za raspisivanje refrendum za prevremene izbore. I da je opozicija dokazala domacoj i stranoj javnosti da raste broj gradjana koji ne veruju sadasnjoj vlasti i parlamentarcima. Ostalo je nejasno ko pravilno cita Ustav zemlje - vladajuca garnitura ili oni koji zele prevremene izbore. Ovdasnja javnost ceka da tu nejasnocu razresi Ustavni sud Makedonije. Dobri poznavaoci ovdasnjih prilika tvrde da ce odluka ovog suda biti identicna onoj koju su izglasali parlamentarci pozicije. Dodavajuci da je taj sud pod potpunom kontrolom ovdasnjih politickih mocnika. I dok deo ovdasnje javnosti misli da ce i ovaj "cirkus" priredjen od strane vanparlamentarnih partija biti zaboravljen i okoncan kao i svi njihovi raniji pokusaji da "diskfalifijkuju" poziciju, pesimisti tvrde da je ovo pocetak "ulicne demokracije" i najavluju burno leto u Makedoniji. U medjuprostor ovih predvidjanja ostaju vise od 200 hiljada potpisa koji nesto treba da znace i onima koji su digli dva prsta protiv njihove zelje da se u Makedoniji odrzi refrendum kakao bi se gradjani izjasnili dali su za prevremene izbore. Pise: Anastazija PAVLOVA