NOVI "PRVI POTPREDSEDNIK"

Nedeljko Sipovac, novi potpredsednik Vlade Srbije

Izbor novog ministra poljoprivrede Nedeljka Sipovca i na mesto novog potpredsednika Vlade, moze razlicito da se tumaci - ali, realno gledano, to imenovanje nema manju tezinu od iznenadnog unapredjenja Aleksandra Tijanica u nominalnog sefa drzavnog propagandnog aparata

AIM, Beograd,3.6.1996.

Za one koji su ocekivali odlazak i samog premijera Mirka Marjanovica, rekonstrukcija Vlade Srbije, posle vise od dve godine kontinuiranog delovanja istog tima, donela je izvesno razocarenje. Marjanovic se "provukao", jer vecina novih ministara ne pripada njegovom poslovnom okruzenju, te je ocigledno da je obnovu njegove ekipe rezirao neko drugi. Iako je paznja medija sada najvise usmerena na novog ministra informacija, Aleksandra Tijanica, zapravo je najvaznije imenovanje Nedeljka Sipovca za potpredsednika Vlade i ministra poljoprivrede.

Zanimljivo je da je JUL (Jugoslovenska udruzena levica) pre rekonstrukcije, u ranijoj Vladi, preko neprikosnovenog potpredsednika Slobodana Unkovica, imao daleko veci uticaj, i njega, kao coveka od licnog poverenja gospodje Markovic, ne moze zameniti niko od novih ministara, pa ni svi oni zajedno. Pogotovu sto je njegovo potpredsednicko mesto zauzeo Nedeljko Sipovac, a ne Dusan Mitevic, kome je vesto saopsteno da se strpi i saceka funkciju "prvog coveka" u nekoj buducoj srpskoj vladi. Jer, Sipovac nije politicar gvozdene ruke, makar koliko se to ranije mislilo, pa nestrpljivi JUL u njemu ne moze dobiti coveka koji ce efikasno sprovoditi njegove megalomanske zahteve.

U kontekstu igre oko polozaja "prvog potpredsednika" pobeda Nedeljka Sipovca moze se posmatrati sa dijametralno razlicitih pozicija - da je on "privremeno resenje", ili da je njegovo postavljenje od dalekoseznog znacaja. Po tumacenju onih koji smatraju da je zapravo "stvarna rekonstrukcija" Vlade Srbije odlozena do odlaska premijera Marjanovica - izbor Sipovca se smatra privremenim. On je verovatno mnogo vise po volji "julske" struje u vrhovima, nego sto se dopada "nacionalnim socijalistim" SPS, ali je daleko od toga da je spreman za neku novu "levicarsku revoluciju". Sipovac je, naime, i danas u stalnoj vezi sa Miodragom Koprivicom, sefom JUL za Vojvodinu, sto datira iz vremena "jogurt revolucija". Posle ponovnog "sajedinjenja" Vojvodine sa Srbijom, njegova moc je pocela da kopni. Potisnuli su ga Radoman Bozovic, Mihalj Kertes, Radovan Pankov i ostali vaninstitucionalni "jogurt revolucionari".

Sada je vracen na prvu liniju, iako je dok su vladali najbucniji, cak nekoliko puta pokusavao da se otarasi politicke funkcije, sa koje nije mogao nista da preduzme, pa se nudio i Naftnoj industriji Srbije i Vojvodjanskoj banci. Posto za tu nameru nije imao najvisu politicku podrsku, glatko je odbijen. Dodeljena mu je tek "Agrobanka".

Ovde bi trebalo poceti s objasnjenjem argumentacije koju iznose oni koji smatraju da ponovni uspon Nedeljka Sipovca ipak ne bi trebalo smatrati privremenim resenjem, vec da to treba objasnjavati ozbiljnom namerom glavnokomandujeceg Srbije - da se vrati "centrasima", bolje reci "umerenom levom centru".

U prilog "ozbiljnosti" izbora Sipovca na mesto potpredsednika ide i citav kompleks problema koji je pritisnuo agro-kompleks u celini. Pre svega, zbog katastrofe koju je proteklih pet-sest godina dozivela industrija, poljoprivreda je ponovo postala dominantna privredna oblast u Srbiji, sa ucescem od preko 50 odsto u ukupnom drustvenom proizvodu, uprkos bezdusnom "raubovanju" sela i seljaka tokom gradjanskog rata u Jugoslaviji. Sada, kada su svetske sankcije suspendovane, neko je poceo da shvata da se industrija ne moze oporaviti daljim i novim prelivanjem akumulacije iz poljoprivrede, te da se samo njenom rehabilitacijom moze obezbediti godisnji nivo izvoza hrane od preko dve milijarde dolara (koliko se procenjuje da je njen godisnji izvozni potencijal).

Zbog toga vec i sam Nedeljko Sipovac svoje postavljenje na mesto potrpedsednika Vlade Srbije tumaci obnavljanjem drustvene paznje prema poljoprivredi. Zimus je, istina, u srpski budzet usla i stavka od jedne milijarde dinara agrarnog budzeta, ali se iz drzavnog sektora poljoprivrede zale da od tih para nisu jos nista videli. Prolecna setva, koja je navodno izvedena uspesno, iako ex guverner Avramovic nije za nju stampao pare, u stvari je finansirana veresijom. Marjanovic je naredio da se kombinatima repromaterijal daje na pocek, a oslobodio ih je i svih drugih placanja. Naravno, to neko na kraju ipak mora platiti

• no racuna se da ce pokrice poljoprivrednih dugova sada ici lakse kada je smenjen trvdoglavi cuvar dinara (dr Avramovic).

Nedeljko Sipovac vec u danu kada je postao potpredsednik Vlade i ministar obecava da ce "nastojati da se ove godine sanira poljoprivreda" i da ce "obezbediti mnogo veca sredstva za razvoj agrara". I dodaje da ce nastaviti "rad na utvrdjivanju strateskih pravaca razvoja agrara". Sigurno, pre svega, misli na velika drzavna poljoprivredna imanja, ciju poziciju dobro zna i razume jer je godinama bio generalni direktor AIK Backe Topole. Prema tome, ako Srbija definitivno odlozi privatizaciju industrije i nastavi da se nateze sa glavnim svetskim medjunarodnim finansijerima, morace da se vrati poljoprivredi, da ponovo postane "seljacka zemlja". U takvom scenariju Nedeljko Sipovac, kao potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede Srbije imace veliku moc.

No, posto je ovakvo tumacenje poente rekonstrukcije Vlade Srbije odvise logicno za politicko delovanje vlasti, ne treba odbaciti ni ocenu da je Sipovac postavljen kao "kadar u odlasku", pre definitivnog svodjenja racuna u vladajucoj koaliciji SPS-JUL, koji ce se verovatno odigrati pre narednih izbora.

Dimitrije Boarov (AIM)