GRANICE STANUJU U GLAVI

Medjunarodni skup "Granice - izazov interkulturalnosti "

AIM, Beograd, 3.jun

Da li unutar danasnjih granica Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, njihovih etnickih, verskih, jezickih, kulturnih medja, rastu buduci graditelji mira, ili nova generacija zlocinaca? Roditelji dece na celom ovom prostoru koji jos uvek predstavlja ogromnu, nezalecenu ranu, trenutno naginju stavu da su postojece granice privremene. Prema nekim analitickim uvidima, u njihovu dominantnu, imperijalnu svest ugradjeno je ocekivanje povecanja, nikako smanjenja teritorije svoga etnosa i potreba ostrog razgranicenja sa drugima, drugacijima.

Ako se hitno ne udruze oni koji vise vole da vole nego da mrze, ako se deci hitno ne ponude sopstveni primeri dobrote, tolerancije, razumevanja i postovanja za drugo i drugacije, po misljenju Duska Tomica, osnivaca Decije ambasade iz Medjasa, koja je iz strahota bosanskog rata spasila hiljade dece, za 20 godina na prostoru Balkana izrasce treca generacija ubica.

Moze li se dominantnoj ideji da na ovim prostorima ne moze biti zajednickog zivota, koja stoji u osnovi prakse etnickog ciscenja, uspesno suprotstaviti ista manje od ideje da bez zajednistva nema zivota uopste? Oko ovog pitanja dr Bozidar Jaksic, sociolog iz Beograda, okupio je prosle nedelje vise od 100 naucnih radnika i volontera nevladinih organizacija, koji su sa stanovista svog naucnog ili prakticnog iskustva tri dana raspravljali o mogucnostima razvoja multikulturnog drustva i posebno o prevazilazenju granica koje se tom razvoju postavljaju u autoritarnim drzavama na tlu bivse Jugoslavije.

Otpor neototalitarizmu

Kada je dr Jaksic pre dve godine u Beogradu prvi put organizovao medjunarodni skup o problemu interkulturalnosti ("Interkulturalnost u multietnickim drustvima"), sa prostora bivse Jugoslavije uspeo je da dodje jedan ucesnik. Prosle godine je razne blokade do skupa "Od jezika rata ka jeziku mira" opet uspeo da prebrodi samo jedan ucesnik, iz Zagreba. Ovoga maja, na skupu pod nazivom "Granice - izazov interkulturalnosti", pored gostiju iz Evrope, Amerike i Australije, nasli su se i ucesnici iz Zagreba, Splita, Gorskog kotara, Sarajeva, Tuzle, Makedonije.

Pomak je i veliki, i mali. Vida Tucan, likovna umetnica iz Splita, koja vec godinama svoje slobodno vreme provodi po izbeglickim kampovima i u radu sa zrtvama rata u okviru drustva "Otvorena vrata", nastoji da se etnicke granice izmeste iz rovova mrznje, donela je za Beogradjane mnogo poruka iz Splita, medju njima i pesmu svoje 70-godisnje sugradjanke, upucenu ucesnicima skupa i svim ljudima dobre volje, ali i priznanje da njen sin i kcerka nemaju zelje da prekorace granicu Srbije: - Ako jednog dana moja deca pozele da dodju ovamo, onda ce sve ovo sto radimo imati smisla, kaze Vida Tucan.

Granice su slozen fenomen, istaknuto je u naucnoj raspravi. One su politicka, pravna, socijalna, ekonomska, psiholoska, jezicka, komunikacijska ili kulturna cinjenica, ali nikada samo jedna vec uvek kombinacija nekih od njih. Granice vecine novih balkanskih drzava, autisticnih po prirodi, izgradjene su kao neprelazni ponori koji treba da razdvajaju ove samozadovoljne i samodovoljne svetove. Pa ipak, granice su samo ljudski konstrukt. Po misljenju dr. V. Ganjona sa americkog Kornel univerziteta, shvatanje granica, njihovog znacenja i efekata, zavisi od shvatanja onoga sto je unutar granica, tj. od znacenja koji se pridaje zajednici. Definisanje zajednice u drzavnim, etnickim, kulturnim, religijskim ili civilizacijskim kategorijama odredjuje znacenje i prirodu granica koje nastaju na bazi razlika izmedju zajednica, koje su opet, ljudski konstrukti. Sansu Jugoslavije, kako to kaze Mihnjik, unistile su nacionalisticke, plemenske mrznje, konstruisane na dominantnoj definiciji nepremostivih razlika izmedju etnickih zajednica i nacionalnih drzava, kao njihovog jedinog moguceg okvira, makar i krvavim tragovima iscrtanog.

Srediste politicke kultura otpora ovim neototalitarnim rezimima koji su se oblikovali u procesima post-komunisticke tranzicije, po recima dr Milana Podunavca sa Beogradskog univerziteta, jeste civilno drustvo - onaj ogroman prostor izmedju porodice i drzave. Po svojoj prirodi, kako istice dr Lino Veljak sa Zagrebackog sveucilista, civilno drustvo je transgranicno, ono ne trpi zatvaranje unutar jedne drzave i njenih oficijelnih granica bilo koje vrste. Ali, buduci da je upravo prostor civilnog drustva potencijalno izvoriste demokratske transformacije drustva, u meri u kojoj se konstituisu kao autoritarne nacionalne drzave, politicka drustva izrasla na teritoriji bivse Jugoslavije teze da sve pojavne forme civilnog drustva cvrsto omedje zidovima-granicama i podvrgnu totalnoj drzavnoj kontroli.

Civilno drustvo koje se oblikovalo u dosadasnjim procesima promena stoga nije liseno uticaja vlasti. Po istrazivackim nalazima Branke Petrovic i Zarka Paunovica iz Instituta za filozofiju i drustvenu teoriju, vise od polovine nevladinih organizacija, cijim je iskustvima i problemima bio posvecen poseban panel u okviru skupa, cine organizacije nastale u predjasnjem sistemu, koje su ostale blisko povezane sa vladajucim establismentom i znacajno ucestvuju u opstojavanju autoritrne politicke kulture.

Cak i medju novima, koje nisu vezane za vlast, mnogo je nacionalistickih, populistickih. Od ukupno oko 20.000 registrovanih nevladinih organizacija u SR Jugoslaviji svega je nekoliko stotina (300-500) angazovano na promociji humanistickih vrednosti kao sto su mir i nenasilje (28 organizacija), ljudska prava (15), solidarnost (161 humanitarna organizacija). Po tipu delovanja, medjutim, ove organizacije karakterise nizak stepen aktiviteta. Njihove aktivnosti u najvecem broju imaju oblik inicijativa ili grupnih akcija, i kao takve nisu pogodne za ostvarivanje saradnje sa drugima, za prevazilazenje onih granica koje rezim zeli da im nametne kao zid preko koga se ne vide slicne teznje u susednom dvoristu.

Neke druge, koje su stvorile odgovarajucu infrastrukturu, uspele su i da se povezu sa slicnim organizacijama preko granice. Ovde je posebno izrazita saradnja mirovnih udruzenja i organizacija za zastitu ljudskih prava u Srbiji i Hrvatskoj. Pored Koordinacije za ljudska prava kao oblika zajednicke aktivnosti na povratku i zbeglica Zajednice prognanika Hrvatske i Udruzenja izbeglica i prognanika SR Jugoslavije, kao i zajednicke akcije Drustva za mir i toleranciju iz Backe Palanke i Centra za mir, nenasilje i ljudska prava iz Osijeka, Centar za antiratnu akciju iz Beograda i Antiratna kampanja iz Zagreba ukljuceni su u projekat normalizacije zivota u lokalnim podeljenim zajednicama, kao sto je grad Pakrac, a otpocelo je i izdavanje lista "Most mira", kao zajednicke akcije beogradskog "Odgovora" i osijeckog "Bumeranga". Suboticki "Otvoreni univerzitet" kojim rukovodi dr Bosko Kovacevic, u okviru svog programa edukacije za civilno drustvo, pokrenuo je "Agenciju lokalne demokratije" koja povezuje aktivnosti civilnih grupa u Subotici, Osijeku i Mariboru.

Edukacija za mir

U Gorskom kotaru, u enklavi izmesanog srpskog i hrvatskog stanovnistva, od 1994. godine u selu Mrkoplju, na cijem ulazu stoji tabla "Mir s vama", radi Skola mira koju je pokrenuo Franjo Strarcevic, profesor u lokalnoj skoli. U njoj se deca skolskog uzrasta razlicitih nacionalnosti iz Hrvatske uce radoznalosti i toleranciji prema razlicitostima kroz kreativan rad, organizovan kroz radionice (slikarsku, literarnu, keramicku, scensku, plesnu, arhitektonsku, fotografsku, botanicku, novinarsku i dr). U 8-dnevnom terminu Skolu pohadja oko 300 dece, smestene u porodicama lokalnog stanovnistva. Kroz svakodnevno druzenje, u ambijentu medjuetnicke tolerancije dve nacionalne grupe koje su uspele da prevazidju strah sa pocetka rata i izadju iz svojih geta, polaznici ove neobicne skole uce se zivotu bez mrznje.

Edukacija za mir i multikulturno drustvo, po misljenju mnogih ucesnika skupa, mora se ostvarivati van oblasti klasicne politike (tj. partija). Njeno primarno okruzenje je polje politicke javnosti. Strukture civilnog drustva bice u mogucnosti da znacajnije oblikuju javno mnenje kada se izmeni autoritarna priroda ovih protodemokratskih sistema, dok one sada, po recima dr Nebojse Popova, glavnog urednika lista "Republika", cak i kada se ispoljavaju kroz antiratni stav koji je vise emotivan nego intelektualan, u velikoj meri pomazu stvaranju kriticke javnosti, kao aktivnog pola suprotstavljanja neototalitarnim tendencijama.

Optimalni ambijent za razvoj vrednosti solidarnosti, tolerancije, suzivota, mnogi su i teoreticari i prakticari videli u lokalnoj demokratiji, tj. u lokalnoj zajednici. Sa idejom da se interkulturanost jedne sredine moze najbolje ocuvati ako se ona zaliva i neguje "odozdo", prakticno potvrdjenom u zivotu malih opstina u Svajcarskoj, u ovoj zemlji je 1992. godine stvorena organizacija "Opstine zajedno" koja se odlucila da razvija partnerstvo sa etnicki, verski i kulturno mesovitim lokalnim zajednicama bivse Jugoslavije. Prema recima Zaka Stadelmana, predsednika organizacije, trenutno u akciji sa svajcarske strane ucestvuje oko 150 lokalnih zajednica (medju kojima su Cirih, Bern, Lozana, Lucern), 45 parohija, nekoliko udruzenja i oko 400 pojedinaca. Partnerstvo je ostvareno sa tri zajednice u Hrvatskoj (Gorski kotar, Zupanja i Pakrac), tri u Srbiji (Tutin, Prijepolje, Sombor), cetiri u Crnoj Gori (Plav, Rozaje, Ulcinj, Bijela) i jednom u Makedoniji (Krusevo).

Tokom rata Svajcarci su u ove zajednice organizovali humanitarne konvoje, cime su direktno pomagali osiromaseno stanovnistvo i izbeglice u ovim krajevima. Partnerstvo je kasnije dobilo konkretnije oblike saradnje - u oblasti skolstva, zdravstva, poljoprivrede, sporta, kulture. Prema svedocenju Dragana Vasojevica, predsednika IO opstine Prijepolje, Hazira Derdemeza iz opstine Tutin i Ivana Andreskog, potpredsednika opstine Krusevo, direktni kontakti gradjana ovih mesta sa gradjanima opstina - "pobratima" u Svajcarskoj, gde je postovanje manjinskih prava i kulturna raznolikost civilizacijskiha normi, u velikoj meri su ojacali vrednosti zajednickog zivota u ovim multikulturnim sredinama.

Tamo gde se spoznavaju granice, kako istice Dusko Tomic, prestaje detinjstvo. Ljudsko htenje da se granice prekorace, da se ljudska sloboda ucini bezgranicnom, delo je zrelog coveka. Ono se, uprkos nastojanju centara moci, ne moze omedjati nasim aktuelnim vremenom ni aktuelnim politickim snagama.

(AIM) Jovanka Matic