ALBANIJA: NIKAKAV KOMPROMIS NA HORIZONTU

U Tirani se ne naziru nikakvi znaci kompromisa i nakon zavrsetka drugog kruga glasanja, i ovoga puta bojkotovan od strane glavnih opozicionih partija. U trenucima kada se u devet izbornih jedinica glasalo za drugu rundu, kandidati za poslanike glavnih opozicionih partija nalazili su se u strajku gladju, koji ima za cilj "senzibilizaciju medjunarodne javnosti" oko manipulacija na izborima od 26. maja.

Posle euforije neocekivane pobede i za same pobednike, Demokratska partija na vlasti se nasla pod ostrim kritikama stranih posmatraca zbog, kako su naveli

neregularnosti, manipulacije i zastrasivanja glasaca. Posle kritika od strane posmatraca, zemlje Evropske Unije, SAD i OESB su predlozile i jedno kompromisno resenje: ponavljanje izbora u zonama gde su neregularnosti bile ocite.

Cini se da je ova formula prihvatljivija za Berishu, koji je ponudio ponavljanje izbora u cetiri izborne jedinice i koji je pozvao opoziciju da denuncira neregularnosti i u ostalim zonama. U intervjuu objavljenom u nekoliko listova u Tirani, premijer Aleksandar Meksi je od opozicije zatrazio da saradjuje u odredjivanju spornih zona, ali odgovor koji je dobio bio je bojkot i drugog kruga glasanja i zapocinjenje strajka gladju. Opozicija, koja je sa dobrodoslicom docekala ostre kritike SAD i Evropske Unije oko nacina kako su vodjeni izbori od prosle nedelje u Albaniji, ne slaze se sa delimicnim ponavljanjem izbora, vec i dalje trazi nove izbore pod medjunarodnim nadgledanjem. "Izbori su manipulisani u celoj zemlji i oni treba da se ponove u celoj zemlji", kaze potpredsednik Socijalisticke partije Namik Dokle.

Potpuno je nejasno kako ce se izaci iz ovog corsokaka. Jedan zapadni diplomata u Tirani koji zeli da ostane anoniman, za AIM izjavljuje da "mi cekamo jedan ozbiljan predlog i dobro prostudiran od strane opozicije, ali do sada nije bilo takvih predloga". I neke formule resenja koje su ponudjene do sada od strane nekih politicara opozicije, tesko da se mogu smatrati kompromisnim formulama. Predstavljena formula od strane republikanskog lidera Sabri Godoa, ne govori o ponistavanju izbora od 26 maja, vec trazi jedan medjupartijski pakt, koji bi otvorio put izboru, do jeseni formiranje Ustavotvorne Skupstine, koja bi donela novi Ustav i novi Izborni zakon, kako bi se islo u nove izbore 1997.godine. Predstavljena formula od strane lidera Demokratske Alijanse Gramoza Pashko, trazi ponistenje izbora i njihovo ponavljanje, deo po deo u vremenu od tri meseca. Pashko zatim zahteva potpisivanje jednog socijalnog pakta, izbor Ustavotvorne Skupstine, donosenje novog Ustava i nove opste izbore tokom 1997. godine, dok lider Desne Demokratske partije Petrit Kalakula posto trazi ponistenje izbora, predlaze da do novih izbora zemljom vlada jedna tehnicka tranziciona vlada.

S druge strane, od strane glavne snage opozicije, Socijalisticke partije jos nije potekao nikakav konkretanm predlog. Njen lider Servet Pellumbi zajedno sa liderima Socijaldemokratske partije Djenushijem, Demokratske Alijanse Cekom i Desne Demokratske partije - Kalakulom, su pozvani da ove nedelje posete Evropski Parlament gde ce se, kako se cini od njih biti zatrazeno da prihvate neku kompromisnu formulu.

Bice veoma tesko predvideti sta se sve moze desiti ako nijedna strana ne bude popustila. Za one koji poznaju albanskog predsednika Berishu, nije tesko da predvide da on ni na koji nacin ne bi prihvatio ponavljanje izbora. S druge strane, veoma porazavajuce cifre neuspeha, samo pet mesta za socijaliste nasuprot 101 za demokrate, cine ove prve gotovo nezainteresovanim za formulu delimicnog ponavljanja izbora. I ne treba zaboraviti da su obe strane pod pritiskom njihovih militanata, kojima, kako se cini, ne nedostaje agresivnost. Dok je Berisha jasno dao do znanja da ce sa njima ili bez njih novi Parlament zapoceti sa radom, razliciti posmatraci postavljaju pitanje - da li jedan tako jednobojan Parlament u zemlji koja primenjuje demokratiju uopste ima smisla. Iako jos nije objavljen krajnji rezultat, u buducem Parlamentu osim demokrata, dva mesta ce imati republikanci, dva - Partija grcke manjine i jedno mesto Bali Kombetare.

Za sada se cini da opoziciji ide u prilog potkopavanje Berishinog imidza pred zapadom, koliko zbog neregularnosti na izborima tako i zbog scena nasilja koje su priredjene proslog utorka na Trgu Skednerbeg u Tirani, kada je policija prebila neke opozicione vodje, tokom manifestacija koje su unapred bile proglasene nezakonitim. Upravo su ove scene bile kap vode koja je prelila casu. Zapad koji nikada nije krio da zeli da ponovo na vlasti vidi albanskog reformatorskog lidera, sada se ustrucavao da mu cestita na pobedi, cak je povecao i kritike. Upravo su najveci podrzavaoci Berishe bili Amerikanci, koji su bili i najkriticniji, upozoravajuci da ce odnosi izmedju dve zemlje zavisiti upravo od toka demokratskih razvoja u zemlji. "Ove neregularnosti bacaju senku na perspektivu demokratskih razvoja, koje ostaju kamen temeljac nasih odnosa sa Albanijom", kaze se u izjavi Stejt Departmenta.

Medjutim, kritike u odnosu na Berishu i njegovu ekipu su propracene nekad otvorenim a ponekad i prikrivenim skepticizmom u odnosu na opoziciju. Tako, izjava americke vlade podvlaci da i opozicija treba da prihvati njenu odgovornost u procesu glasanja. S druge strane, ako opozicija bude istrajala u svom stavu "svojeglave devojke", ozbiljno rizikuje da izgubi ono sto je dobila, ne toliko svojim zaslugama koliko greskama protivnika.

Bez straha se moze reci da se igra aktuelno vise vodi na evropskom terenu nego na ovom, albanskom. Podela koja je uocena u redovima evropskih posmatraca prisutnih na izborima, kada su za jedne (desne), izbori bili regularni, a za drugu stranu (leve), bili su sve samo ne slobodni izbori, reflektovano je i u okrilju evropskih institucija, kao sto je primer Savet Evrope. Dok lider evropskih socijalista Morua najavljuje "radjanje nove diktature na evropskom tlu", predsednica Parlamentarne Ansamlee Saveta Evrope, Nemica Leni Fiser kaze da "vise treba da verujemo onima koji su bili u zatvoru 25 godina, nego onima koji su zatvarali usta ljudima tokom 25 godina".

Sto se suseda tice, Italije i Grcke, uocava se veca obazrivost ovih prvih, kako se ne bi uticalo na unutrasnje razvoje u Albaniji, i ostriji stav leve italijanske vlade koja trenutno predsedava Evropskom Unijom. Dva predsednika ovih zemalja, koji su posetili Albaniju tokom izborne kampanje nasli su se pod ostrim kritikama stampe u njihovim zemljama, dok su dva respektivna ambasadora u Tirani optuzena da su jos na pocetku zatrazili meksi stav posmatraca OEBS-a u odnosu na izbore u Albaniji. Posebno pada u oci brza promena stava Partije za prava coveka grcke manjine, koja je iz bojkota prisla priznavanju rezultata izbora i uzela ucesce u drugom krugu, sto naravno nije ucinjeno bez podrske Atine.

U Tirani vlada krhtki mir. Pozivi opozicije za nova okupljanja i manifestacije u citavoj zemlji su povecali nesigurnost. Balkanski rat nerava medju onima koji su pobedili i onih koji su izgubili cini se da se nece ubrzo zavrsiti.

Remzi LANI AIM Tirana