SPOLJA GLADAC, UNUTRA JADAC!

AIM, Skopje, 03.06.1996

*Intenzivna makedonska diplomatska aktivnost u kojoj je ukljucen ceo drzavni vrh, kao da ima dva cilja: s jedne strane da "pokrije" neispunjavanje olako obecane brzine ulaska u EU i NATO, i s druge strane, da skrene paznju od unutrasnjih trvenja.*

"Evropa ucinila male ustupke", "Evropa je popustila u zadnjem momentu" i "Olako obecana brzina" su naslovi clanaka stampanih u skopskom dnevniku "Nova Makedonija" u samo nekoliko dana, a ticu se druge runde pregovora izmedju delegacije makedonske vlade i Evropske Unije oko potpisivanja dogovora o suradnji. Aktuelna makedonska vlast je naime dudje vremena u javnosti plasirala informacije po kojima je asociranje Makedonije u Evropskoj Uniji i NATO-a samo pitanje vremena i (skorog) sporazuma. Status pridruznog clana u EU i puno clanstvo u NATO smatrale su se kao zasluzena nagrada novoj drzavi koja je mirnim putem uspela da osvoji svoju nezavisnost, i koja je u ovih pet- sest godina uspela da bude koliko toliko stabilna uprkos rata u susedstvu, blokade granica i sankcija sa juga i severa, pracenih velikim teskocama u ekonimiji, medjuetnickim tenzijama. Hotimice ili ne , "projektirana je slika da je Evropa iza ugla, da se treba samo smiriti stanje na ovim prostorima i mi cemo uci u Evropu u kojoj ce nam biti dobro i svi zajedno sa susedima cemo ziveti u jednoj velikoj familiji" (Zoran Andonovski u "Novoj Makedoniji").

Razbijanje iluzije da ce Evropa i NATO siroko otvoriti vrata za ulazak Makedonije zapocelo je pomalo iznenada za vreme posete tadasnjeg italijanskog ministra spoljnih poslova gospodje Suzane Anjeli krajem marta ove godine. Tada je naime makedonskom vrhu saopstena ideja Brisela i predsedavajuceg u EU o regionializaciji kao prethodne faze za ulazak eks-ju republika i Albanije u Uniji, sto je makedonske pretstavnike, a i javnost, nsprosto sokiralo. Ideja da Makedonija zajedno sa Albanijom i novim drzavama nastalih nakon raspadanja SFRJ, jedan (duzi) period "trenira" ulazak u Evropi kroz blize povezivanje u regionu, u mnogome se razlikovala od optimisticke teze plasirane u ovdasnjoj javnosti. Stoga su reakcije makedonskog drzavnog vrha bile gotovo panicne. Predsednik Gligorov je vise puta u raznim prilikama (intervjui stranim novinarima, izjave prilikom brojnih poseta koje je imao u raznim evropskim zemljama) isticao je da Makedonija nece prihvatiti ulazak u bilo koji oblik tesnje saradnje koja bi slicila na bivsu Jugoslaviju ulu nekakvu Euroslaviju. Prethodnmo je par puta izjavio da je odbio predlog o stvaranju carinske unije sa novom Jugoslavijom, do bi pre par dana potpredsednik vlade Becir Zuta nakon susreta sa ministrom privrede SRJ, u "horu" sa predsednikom Privredne komore Makedonije rekao da se njeno ostvarivanje planira za kraj ovog veka! Ministar spoljnih poslova Ljubomir Frckovski je bio oprezniji praveci razliku izmedju "funkcionalne" regionalizacije (saradnje, pre svega privredne, drzava u regionu, na koju su prirodno upucene) i "politickog saveza drzava (koja je za Makedoniju neprihvatljivo). Potpredsednik makedonske vlade i sef pregovarackog tima sa Evropskom Unijom, Jane Miljovski, je pragmaticno zamenio prvobitni optimizam i razocarenje sa tvrdnjom o uspehu dosadasnjih dvaju kruga pregovora. On je naime nakon povratka iz Brisela ovih dana izjavio da je makedonska pregovaracka misija uspesna, jer je Evropa u zadnjem momentu pristala da se Makedonija ne uslovljava ulaskom u region, kao medju fazu za dobijanje statusa pridruznog clana EU i da ce to biti uneseno u nacrt sporazuma o uzajamnoj suradnji. Miljovski je tom prilikom izjavio da nema pobednika i pobedjenih i da u roku od cetiri godine nakon potpisivanja sporazuma Makedonija ima sansi da postane asocijativni clan Unije. Uprkos, sasvim decidnog stava EU u takozvanoj "evolutivnoj klauzuli" u nacrtu sporazuma kojom se daje do znanja da Unija ne garantira nisto, da ce samo pratiti razvoj dogadjaja i kada, ukoliko dodje do toga, vreme primiti Makedoniju u svojim redovima. Izjave poput ove, gospodina Miljovskog:"Potpuno otvaranje Makedonije ka Evropu u ovom trenu za mnoge nase industrije bi znacilo smrt", i ne cude. I suvise slice na one iz ranijih vremena gde je sve bilo bazirano na logici optimizma samog po sebi i "kratkog pamcenja". Uostalom, za 7 i 8 jun, najavljena je poseta predsednika Evropske Komisije Zaka Santera i novog ministra spoljnih poslova Italije, koja predsedava Unijom, Lamberto Dinija ciji je cilj "da se stavi akcent na politiku EU za pomirenje i podrsku saradnje medju ranijim jugoslovenskim republikama"!

Slicno stoje i stvari u pogledu zelje Makedonije da sto pre udje u NATO. Nakon majskih pregovora u Parizu, sef makedonske delegacije, poslanik vladajuce koalicije, Nano Ruzin, sasvim jasno je izjavio da se zelja Makedonije moze ostvariti najranije u prvim decenijama iduceg milenija. Time je demantirao "svog" ministra Frckovskog koji je samo pre par meseci, nakon susreta dvanaeset ministara evropskih zemalja sa pretstavnicima NATO-a u Pragu, euforicno najavio da ce zapadni vojni savez realizirati ideju o "juznom krilu" prikljucivanjem Albanije, Makedonije i Bugarske.

Diplomatska ktivnost makedonske vladajuce garniture u zadnjih sest meseci je impresivna. Nema dana da neko iz kabineta premijera Branka Crvenkovskog ne bude negde u sluzbenoj poseti. Vidna je i diplomatska aktivnost predsednika Gligorova nakon njegovog povratka na obavljanje duznosti. U svemu tome naglasena je zelja drzavnog vrha da te aktivnosti pretstave kao priznanje makedonskoj drzavi za njeno dosadasnje "dobro ponasanje", sto samo po sebi, uz potenciranje opasnosti "da ukoliko ne udjemo u Evropu i NATO, Makedonija moze postati epicentar balkanskih potresa", je dovoljno da Zapad otvori vrata za njeno asociranje. Sasvim sigurno pojacana diplomatska aktivnost Makedonije nije slucajna. Stice se utisak da aktualna vlast insistira na tome na izvesan nacin kapitalizirajuci "spoljne" zasluge. Nesporno je da je Makedonija od potpune "blokade" - medjunarodnog priznavanja nove drzave do danasnjeg medjunarodnog statusa - cinila zaista mnogo. Ali, 2upotreba spoljne politike" sada se moze tumaciti i kao skretanje paznje stanovnistva sa unutrasnjih problema na spoljne "uspehe".

U parlamentarnoj proceduri nalazi se inicijativa vanparlamentarne opozicije o raspisivanju vanrednih izbora. VMRO- DPMNE i Demokratska partija, naime sakupile su u roku od nekoliko dana vise od 220 hiljada potpisa sa zahtevom da parlament raspise referendum o novim izborima. Nakon provere statusa potpisnika, Ministarstvo pravde je priznalo da je nesto vise od 170 hiljada pospisa autenticno. Time je ispunjen ustavni uslov da parlament mora raspisati referendum ukoliko vise od 150 hiljada biraca svojim potpisima to zahteva. Medjutim od samog starta, vlast negira inicijativu vanparlamentarne opozicije. Najprije u trci s vremenom, opozicija je uspela da potpise sakupi pre no sto je u parlamentu usvojen, po hitnom postupku, zakon kojim se precizira nacin sakupljanja potpisa za raspisivanje referenduma (ne treba naglasiti mnogo komplociranija procedura). Zatim je ministar pravde Vlado Popovski, u vise intervjua, ponavljao tvrdnju da nema ustavnog osnova da se izbori raspisu referendumom (naime, nakon sakupljanja 150 hiljada validnih potpisa, parlament bi trebao raspisati refrendum-ukoliko se najmanje 50 procenata glasaca odazove i vecina njih se odluci za raspisivanje izbora, onda parlament bi trebao samog sebe raspustiti, prakticno islo bi se na nove izbore). I Predsednik Gligorov je povodom inicijative izjavio da je proucio praksu demokratskih drzava u zadnjih sto godina i nije pronasao primer gde se na nove izbore ide referendumom! Na kraju parlamentarna zakonodavna-pravna komisija, ocenila da nema ustavnog osnova za raspisivanje referenduma o novim izborima. Sto je siguran znak da parlament na svojoj sesiji zakazanoj za 4 jun nece isti raspisati. Ukoliko se to desi inicijatori najavljuju druge oblike protesta (od mirnih demonstracija do iniciranja evropksih i americkih oblika podrske).

U medjuvremenu, rekonstrukcijom vlade, u kojoj je drugi po snazi partner (Liberalna partija) iz pozicije presla u opoziciju, prakticno je razoren Savez za Makedoniju - izborna koalicija triju partija - Socijaldemokratskog Saveza, Liberalne i Socijalisticke partije, pod kapom predsednika Gligorova, cijim autoritetom i popularnoscu su izbore dobili. Liberali smatraju da je time izborno telo prevareno, pa su u parlamentu zapoceli ljuti rat protiv dojucerasnjih partnera (inicijativa o novim izborima, zahtevi za formiranje anketnih komisija za istragu oko atentata na predsednika Gligorova i oko nabavci opreme pojedinih ministarstva, serija intervjua - optuzbi na racun vlade od strane lidera liberala, i do skoro predsednika parlamenta Stojana Andova)...

Odrzan je i kongres socijalista na kojem je izabran novi predsednik, Ljubisav Ivanov. Ivanov, slovi kao uspesan ("sociajlisticki") biznismen koji je uspeo da prakticno "feudalizira" gotovo polovinu Makedonije sirenjem privatizirane firme "Sileks" i ucescem u gotovo svim sferama, od sporta do politike. Ali u isto vreme, iako je njegova partija deo vladajuce koalicije, nije po volji premijera Crvenkovskog i njegovoh "mladih lavova" (Frckovski, Miljovski, i puno stariji, ministar unutrasnjih poslova Cokrevski), sigurno ce biti tvrdji pregovarac, koji zna da pregovara i trguje. Socijalisti, sa njegovim vodstvom, postaju i potencijalna opasnost za vladajucu koaliciju, jer je lako moguce da kao svog predsednickog kandidata na narednim izborima imaju d-r Vasila Tupurkovskog, koji je nesumljivo popularan i koji jednovremeno ima puno nerasciscenih racuna sa vladajucom garniturom. Neizvesnost razvoja (politickih) prilika u Makedoniji, koja se svo vreme oseca u vazduhu, izvesno i dalje traje. Pise: ISO RUSI