ITALIJA JE OMEKSALA SVOJE STAVOVE

Slovenija konacno blizu pridruzenog clanstva u EU

AIM Slovenija, 2.juna 1996

Treba reci da je bilo poslednjih deset dana maja i sam pocetak juna za Sloveniju ipak utesnih. Posle dugog cekanja da susednja Italija omeksa svoj tvrdi negativni stav oko slovenackog potpisa pridruzenog clanstva sa Evropskom Unijom, sta je slovenackoj opoziciji posluzilo i kao "argument" za dokazivanje navodne nesposobnosti i obaranje ministra spoljnjih poslova Zorana Thalera, sada upravo Thaler, u ulozi vrsioca duznosti ministra, saopstava radosne vesti, kako Italija ocekuje da ce Slovenija vec ovog meseca, znaci u junu, postati pridruzeni clan Evropske Unije.

Otopljavanje odnosa izmedju Ljubljane i Rima pocelo je vec pobedom levosredinskih snaga na talijanskim izborima i preuzimanjem vlade sa strane Romana Prodija. Prodi je vec na svojoj prvoj konferenciji za stampu najavio da je jedan od prioritetnih zadataka njegove nove vlade da sto pre resi otvorena pitanja sa Slovenijom. Sledilo je jos nekoliko politickih izjava raznih talijanskih funkcionera kako Italija nikako nece stajati Sloveniji na putu za Evropu, da bi poslednji ponedeljak u maju dosao u zvanicnu posetu Sloveniji Piero Fassino (Pjero Fasino) i to ne samo kao drzavni podsekretar u talijanskom ministarstvu inostranih poslova nego kao i glasnik EU, u kojoj je trenutno predsedavajuca zemlja Italija. Fassino je prvi koji je zvanicno najavio da bi se moglo desiti da Slovenija potpise asociativni ugovor sa Evropskom zajednicom vec 10. ili 11. juna u Luksemburgu. U tom slucaju Slovenija bi mogla vec da ucestvuje na susretu petnajstorice u Firenci (Firenze) od 21. do 22. ovog meseca. Istu optimisticku nadu je 1.juna u Becu (Wien) na konferenciji drzava clanova Srednjeevropske iniciative ponovio Zoranu Thaleru i ministar inostranih poslova Italije i doskorasnji premier Lamberto Dini.

U cemu se krije promena talijanskog raspolozenja prema svojoj istocnoj susedi? Prvi odgovor sigurno treba da proizlazi da su Slovenija kao i Slovenci u Italiji oduvek imali mnogo vecu podrsku kod talijanske levice, pa i sredine, nego kod desnice. Problemi izmedju dve zemlje su i zapoceli tek dolaskom na vlast Berlusconija i njegovih desnicarskih koalicionih partnera. Kad je vlast preuzela u ruke tehnicka vlada Lamberta Dinija, od njegove ministarke inostranih poslova Suzane Anjeli (Susana Agnelli) isto su se najpre culi ipak malo omileni stavovi, ali je bio uticaj desnih snaga jos uvek toliki, da su se ubrzo culi samo jos poviseni i ostriji tonovi. Svakako unutrasnjepoliticki polozaj Italije znacajno utice na njenu spoljnju politiku.

Ali to sigurno nije jedini element. Svi indikatori razvijenosti ekonomije i politickog sistema pokazuju da je Slovenija u samom vrhu razvijenosti (zajedno sa Ceskom se od indikatora do indikatora menjaju na prvom i drugom mestu) medju svim zemljama Srednje i nekadasnje Istocne Evrope, koje pretenduju za clanstvo u Uniji. Zbog toga se za njen postepeni ulazak (najpre pridruzeno, pa kasnije i punopravno clanstvo) u EU zalazu i mnoge drzave, clanovi petnajstorice. Pre svega srednjevropske zemlje, a jaka podrska je dolazila i iz Spanije. Tada je bio spanjolski premier Xavier Solana (Havijer Solana), koji je sada na celu pakta NATO, sa kojim ima Slovenija vec dobre i stalne kontakte, a Solana je i jedan od glavnih autora takozvanog "spanskog kompromisnog predloga", koji sadrzi predloge za priblizavanje Slovenije i Italije, i kojeg su prihvatile obe zemlje. Najpre Slovenija, a pre nekoliko dana i Italija. Naime, upravo Spanija najbolje zna kakave teskoce se moze ocekivati od Italijana, jer je zbog Rima imao pri ulasku u EU pre nekoliko godina probleme i Madrid. Sve te zemlje vec neko vreme vrse pritisak na Italiju da ne zateze toliko oko slovenackog potpisa asociacionog ugovora. Tu, naravno, nikako ne treba zaboraviti na SAD, koje imaju isto tako vrlo dobre odnose sa Slovenijom, a narocito sa predsednikom vlade Janezom Drnovsekom. Ne treba zaboraviti da je americki predsednik Clinton izrekao svoju podrsku za ulazak u EU slovenackom drzavnom rukovodstvu i licno, a to je pismeno ponovio i pre manje od mesec dana u pismu premieru Drnovseku. Pri tome se zna da je bilo uticaj SAD na Italiju oduvek veoma jak.

Ali gde ima sunca, ima vrlo brzo i kise. Iako sada izgleda da je u ovom trenutku potpis slovenackog pridruzenog clanstva jos samo formalnost, Sloveniji moze da se desi da se taj potpis opet odlozi. I to zbog banalnog, ali ne nebitnog razloga. Zbog svadje izmedju Londona i Bruxellesa (Brisela) u vezi sa problemom "ludih krava". London naime u poslednje vreme zbog navodnog nerazumevanja problema sa strane EU, blokira sve odluke Evropske komisije, sto bi moglo da se desi i sa Slovenijom.

Ali nesto je jasno. Bez obzira na sve, Slovenija je blize Evropskoj Uniji nego ikad. Puta unazad verovatno vise nema. Veoma znacajna je i cinjenica da se odnosi sa Italijom ipak otopljavaju i da se vec priprema sastanak predsedsednika vlada Slovenije i Italije, Drnovseka i Prodija, do kojeg bi moglo doci vec sredinom juna.

JANJA KLASINC, AIM