PARE, PA PRESUDA

Biljana Kajganic, beogradski advokat, o centrima moci, korupciji, mafiji u politici i sudstvu

"Ljudi koji su dolazili u situaciju da moraju da odgovaraju, upozoravaju da direktor carina Mihalj Kertes uzima od njih ogromne provizije, a potom ih oslobadja placanja carine, akcize i poreza na promet. To, samo po sebi, ne bi bilo znacajno sa aspekta pravosudja, da nije sledece situacije: ako se ne postigne "dil" i ne plati koliko se trazi, podnosi se prijava, a prekrsioci hapse", kaze advokat Biljana Kajganic

AIM, Beograd, 31.5.1996.

Uoci sudjenja svom lideru Zoranu Djindjicu, Demokratska stranka je nedavno saopstila javnosti cinjenicu koja u Srbiji poodavno ne izaziva cudjenje: predsednik srpske Vlade Mirko Marjanovic licno je nalozio Okruznom tuzilastvu u Beogradu da se odmah podigne optuznica protiv Djindjica, bez daljeg vodjenja istraznog postupka, zbog povrede njegovog lika i dela, koji je Demokratska stranka "ucinila" javnim oglasom u listu "Telegraf" o umesanosti Marjanovica u aferu oko izvoza psenice.

Nezavisno sudstvo nikada nije cvetalo u Srbiji, ali poznavaoci prilika tvrde da je danas palo na niske grane, da je montiranih procesa vise nego u komunizmu, da su biznismeni, politicari i mafijasi jaci od zakona, a sudije nikad poslusnije.

O svemu sto je snaslo pravosudje razgovaramo sa poznatim beogradskim advoktom Biljanom Kajganic. Osamdesetih se kao mlad tuzilac suocila sa pritiskom politickog establismenta na pravosudje, sa mocnim pojedincima, koji su umesto suda donosili presude. Imala je "srecu" da vodi proces Titovom unuku, inspektorima SUP-a, a pred kraj svoje tuzilacke karijere i mocnim menadzerima, cija uloga i uticaj na sud danas prevazilazi i mocnike Brozovog vremena. Bila je tuzilac od integriteta. Advokaturom se bavi poslednjih pet godina.

AIM: Ko danas presudjuje, politika, ili sudije?

• Sve je pod kontrolom centara moci: izbor sudija, tuzilaca, rukovodilaca pravosudnih institucija. Caruju neefikasnost, podmitljivost, korumpiranost. Podmitiljivi su samo mocni ljudi, a korumpirani oni na nizem nivou. Sudije, em pate od autocenzure, em ne sude samostalno. Mali broj ljudi ima moralni integritet da odradi posao po zakonu i savesti. Nekada su tuzioci bili partijski aparatcici, koji bi za svoju partiju i policiju bili u stanju da uhapse i rodjeno dete. Bili su slepo odani vlasti, ali nisu krali, i nisu se bogatili.

Moc je danas skoncentrisana kod predsednika sudova i tuzilaca i politika preko njih ulazi u sudnicu. Sva vlast je u njihovim rukama. Zato su danas, uglavnom, mocni i izuzetno bogati ljudi. Bespogovorno slusaju vladajucu partiju i rezim. Setite se samo hapsenja, isledjivanja, istrage i sudjenja Vojislavu Seselju, Danici i Vuku Draskovicu i sada Zoranu Djindjicu.

AIM: Kako to u praksi izgleda?

• Uzmite, na primer, okruznog tuzioca Miodraga Tmusica. On je zasluzan za vodjenje postupka protiv Djindjica, ali Tmusic je to morao da uradi: u poslednjih deset godina strahovito je brzo napredovao. Ti, koji ga teraju u montirane procese, znaju kako je stekao slavu. Pamtim, medjutim, da nije uvek bio takav. U vreme cuvenog procesa pesniku Gojku Djogu, Tmusic je kao zamenik okruznog tuzioca licno zamerao sudiji "sto nema dovoljno hrabrosti da oslobodi coveka..." Zajedno sa advokatima i istraznim sudijom vodio je sraman postupak u aferi pljacke "Jugoskandika", kada je cetvoro ljudi tri meseca drzano u pritvoru, bez ikakvih istraznih radnji.

Posebna prica su procesi i prijave protiv mafijasa. Oni se hapse i pustaju, protiv njih se podnosi, ili ne podnosi prijava, u zavisnosti koliko plate. U to su umesani i drzavni funkcioneri. Ljudi koji su dolazili u situaciju da moraju da odgovaraju, upozoravaju da direktor carina Mihalj Kertes uzima od njih ogromne provizije, a potom ih oslobadja placanja carine, akcize i poreza na promet. To, samo po sebi, ne bi bilo znacajno sa aspekta pravosudja, da nije sledece situacije: ako se ne postigne "dil" i ne plati koliko se trazi, podnosi se prijava, a prekrsioci hapse.

AIM: Srpski ministar pravde Arandjel Markicevic najavio je promociju novih sudija i veliku kadrovsku obnovu pravosudja. Medju potencijalnim sudijama nasli su se ljudi iz vojnog odseka, sefovi iz banaka, radnici SUP-a, bivsi telefonista iz Sluzbe drzavne bezbednosti i pripravnici sa prosecnom ocenom na fakultetu 9,9. Ko moze biti izabran za sudiju?

• Najkrace receno, situacija je tragicna. Pri izboru sudija i tuzilaca i dalje je osnovni kriterijum moralno-politicka podobnost. Osnovno je da kandidat bude clan SPS-a, ili JUL-a, ili da mu roditelji, ili oni koji ga proteziraju, pripadaju tim partijama. Ne moraju biti clanovi, ali moraju biti simpatizeri. Kandidati, koji su clanovi opozicionih stranaka, ili se druze sa opozicijom, vidjaju sa opozicionim liderima, ili su clanovi nevladinih organizacija, nemaju nikakve sanse na konkursima za izbor sudija i tuzilaca.

Poslednje godine su izbacile jos jedan kriterijum: nacionalnu pripadnost. Posebno su na "losem glasu" Muslimani. U sudovima se otvoreno saopstava da neko nije izabran, ili reizabran zato sto je Musliman ili Hrvat. Takve postupke odobravaju, ili smatraju normalnim, i aktuelni ministar pravosudja Markicevic, rukovodioci pravosudnih organa, a posebno funkcioneri Sluzbe drzavne bezbednosti. Inace, pomenuta sluzba, kao i dosad, ima odlucujucu rec prilikom izbora sudija i tuzilaca. Ljudi u sudovima su uplaseni. Boje se svega: i da li ce ostati bez posla, i da li ce dobiti stan, i da li ce napredovati.

AIM: Da li i sudije nezakonito uzimaju novac?

• To cini, ipak, malo njih. Rec je o "biznisu" za one na visem nivou, kao sto su istrazne sudije Okruznog i Vrhovnog suda. Oni ne rade preko advokata, vec direktno sa okrivljenim pregovaraju o ceni. To svi znaju, i ti ljudi cak brze napreduju u sluzbi. A oni koji ne uzimaju novac, vaze za budale.

AIM: Gde je tu policija?

• Isto gde i tuzioci i sudije. Jedan od najznacajnijih beogradskih policajaca Slavisa Scekic, tek je nedavno oteran iz sluzbe, posto su za njegove lopovluke znali svi u policiji, sudu, advokaturi. Znali su to cak i konobari hotela "Metropol" i nekih kafica. Ima ih jos. Ima ih, na primer, cak i medju visokim funkcionerima JUL-a.

Okruzni zatvor u Beogradu je prica za sebe. Upravnik zatvora, Milenko Radoman, tvrdim, dozvoljava sastanke kriminalaca, i advokata sa okrivljenima, bez ikakve kontrole istraznog sudije. Po zakonu je predvidjeno da se posete pritvorenicima u istraznom postupku obavljaju u prisustvu sluzbenog lica. Zakon je predvideo da istrazni sudija odredjuje koliko rodbina i branioci mogu razgovarati sa okrivljenim. Javno se govori da zakon nije vazan i da sastanak i duzina razgovora imaju novcanu tarifu. Neki od advokata, inace prijatelji upravnika, mogu u svako doba da razgovoraju sa zatvorenicima. Mogu to, u dogovoru, i pojedine sudije i kriminalci "visokog ranga". Tarifa postoji i za dobijanje statusa slobodnjaka. Sada se taj covek pominje kao buduci direktor Savezne carine.

AIM: Mozete li da prokomentarisete sudjenja na Kosovu i Sandzaku za koja mnogi ljudi iz pravosudja kazu da su montirana?

• Takvih procesa je vise nego u vreme Tita i Ivana Stambolica. Na Kosovu, kao sto je poznato, vlada pravi policijski i sudski pogrom Albanaca. Krivicni progoni i sudjenja Muslimanima u Novom Pazaru, Bjelom Polju, prevazilaze sve do sada u sudstvu vidjeno. Za te procese se angazuju putujuce sudije, koje po obavljenom poslu dobijaju unapredjenja. Za sudjenje, na primer, u Novom Pazaru, jedva je pronadjen sudija Milorad Leovac, koji je nekada bio sudija Okruznog suda u Kraljevu. Posto je ljudima izrekao visoke vremenske kazne unapredjen je za sudiju Vrhovnog suda Srbije. Ljudima je, inace, sudjeno samo zato sto su Muslimani, sto su rukovodioci i aktivisti legalnih, registrovanih politickih stranaka. Neki su cak i narodni poslanici, predsednici opstina. Kaznjeni su drakonski. Novopazarski proces je okoncan tako sto je Vrhovni sud Srbije ukinuo presudu ljudima, koji su u pritvoru proveli tri godine. Poznati bjelopoljski slucaj doveo je do kraja predsednik Momir Bulatovic. Pomilovao je ljude kojima je sudjeno ni zbog cega i koji su u zatvoru proveli vise od dve godine. Jedan od zatvorenika, Harum Hadzic, predsednik SDA Crne Gore objavio je u "Monitoru" svoj zatvorski dnevnik, izuzetno potresno svedocanstvo.

AIM: Bavite se advokaturom. Sta znaci biti advokat u pravosudju koje je pod velikim pritiskom politike, novokomponovanih biznismena, pa i mafije?

• Ranije se samo suskalo da drzava i policija imaju svoje advokate. Danas advokati otvoreno, preko stampe i televizije, izjavljuju i cak se hvale da rade za policiju, drzavu, tuzioca, sud. To je nova pojava koja samo govori o jadnom stanju u pravosudju.

Ipak, poslove oko sudjenja uglavnom zavrsavaju vec unapred sportisti, biznismeni, politicari preko pomenutih centara moci. To je kao u teoriji spojenih sudova, novac se deli u krug. Ja, na primer, ni za najbanalniju stvar, u smislu da je rutinska i zakonski jasna, svom klijentu ne mogu da kazem kakav se ishod moze ocekivati. Jer, kriterijum nije zakon, vec ljudi, i da li imas nekog mocnog. Strasno je velika muka da se primeni zakon. To je nase sudstvo. Imate, na primer, istu situaciju, a dve razlicite odluke. Najbolji primer za to je slucaj Milana Lukica, osumljicenog za otmicu ljudi u Strpcima. Pustili su ga i poslali u Bosnu, jer je on, zaboga, drzavljanin druge drzave. U drugoj situaciji izvrsavaju se odluke sudova iz Bosne i tada to nije strana drzava.

Ili, uzmite samo vladajuce raspolozenje oko Haskog tribunala. Porazilo me je koliko sudija, advokata, intelektualaca razmislja o celoj stvari kao zaveri protiv Srba. Glavni argument: prebrojavanje koliko je osumnjiceno Hrvata i Muslimana, a koliko Srba. Svaki zlocinac treba da odgovoara, to nema veze sa nacijom. Svi koji su odavde odlazili u rat, ili pomagali i podstrekavali rat imaju razloga da se plase. Neki od njih cak sada dobijaju i unapredjenja i zauzimaju visoka funkcionerska mesta u drzavnim sluzbama, policiji i slicno.

AIM: Sudi li se po zakonu i nezavisno bar za pocinjene krvne delikte, kao sto su razbojnistva i ubistva?

• Zavisi kome se sudi. Ima slucajeva u kojima policija otvoreno stiti svoje ljude. Vreme je prljavo i drzavi su potrebne odane ubice. Nije slucajno ni sto su sudije slabo placene. Sa njima se tada moze lakse manipulisati. Drzavna bezbednost sve zna: ko prima pare, ko je na sta osetljiv i na to se racuna. Ipak, ima primera i da se na sudije ne moze uticati, da sude po zakonu i imaju integritet. Setimo se sudije Prvog opstinskog suda u Beogradu, Nikole Kitarevica. U procesima je striktno primenjivao zakon, a njegovom zaslugom su na posao vraceni mnogi radnici SUP-a, koji su zbog nacionalne pripadnosti, ili zbog postenja i neposlusnosti siledzijama i lopovima, premestani iz Beograda u Bor, Bujanovac... Ovaj sudija je presudio i u korist novinara RTS koji su otpusteni sa posla. Usvojio je i mnoge tuzbene zahteve radnika koji nisu bili po volji strukturama u preduzecima.

A, u stvari, on je u pomenutim slucajevima samo radio ono sto radi svaki sudija u normalnom svetu.

(AIM) Branka Kaljevic