SVIMA PO MALO

AIM, Skopje, 29.05.1996

Godine kad su makedonski izdavaci objavlljivali i po nekoliko hiljadu naslova godisnjo vec odavno su daleka proslost. Sada se u Makedoniji godisnja produkcija svodi na 200-300 sto originalnih sto prevedenih knjiga, sto i nije tako malo za ovo jezicno podrucje. Dok s jedne strane opada broj novoizdatih knjiga, s druge strane povecava se broj privatnih izdavackih kuca i broj "novokomponovanih" pisaca. Ovakvao stanje bio je razlog da ministarstvo kulture traga po novim "formulama" kako da pomaze i stimulise izdavacku delatnost a pri tome da zadovoli apetite mnogobrojnih izdavaca koji imaju velike ambicije a male mogucnosti da to realizuju svojim kapitalom.

Nalazeci se na rascepu izmedju zelja izdavackih kuca i realnih mogucnosti da se njihovi izdavacki programi realizuju, Ministarstvo kulture ove godine odlucilo je da knjige finansira putem javnog konkursa. Dakle, da izdavaci konkuriraju sa naslovima i izdavackim projektima a da finansisko pokrice dobijaju samo oni naslovi kojima da "vizu" 11-to clana komisija, naimenovana od strane Ministra za kulturu. Odluka ove komisije da od vise hiljada naslova sa kojim su konkurirale izdavacke kuce "prolaznu ocenu" da samo za nesto vise od 200 naslova izazvalo je razlicitih reakcija u ovdasnju kulturnu javnost. Dok jedni tvrde da je ovakav nacin odlucivanja najoptimalniji i mogucnost da se sufinansiraju prave vrednosti, drugi smtaraju da se ovakvim nacinom finansiranja ministarstvo pokusava da prikrije svoju nemoc da stvori bilo kakav red u ovu oblast. Ministrastvu se zamera da ne izjednacave sve izdavacke kuce i da je jos najdarezljivija prema takozvanim "drzavnim" izdavacima.

Svoje nezadovoljstvo su iskazali i izdavacke kuce koje objavljuju knjige na albanskom jeziku. I pored toga sto su ove godine oni dobili novac za oko 40 naslova, dakle vise nego bilo kada ranije, smatraju da je to malo u poredjenju sa onim sto im pripada. Na konkursu su se prijavili oko dvadeset albanskih izdavaca sa oko 200 naslova. Broj prijavljenih naslova na ovom jeziku je dosta nerealan, ali kad se ima u predvid da su konkurirali oko 200 makedonski izdavaci, proizlazi da su i oni u "trendu" pojave da skoro svaka ulica ima svoju izdavacku kucu a jos vise i svog "ulicnog" pisca.

Ovakav nacin finansiranja ima svojih nedostataka ali javnost rada komisije kao i mogucnost da se koliko toliko svim izdavackim kucama da isti tretman, nosi dosta pozitivnog. Lista knjiga koja ce biti finansiski pomognuta od drzave objavljena je u ovdasnjoj stampi i malo toga su "kritizeri" proglasili za promasaj. Vidljiva je intencija ministarstva da se svima da po malo ali nesporna je cinjenica da je komisija posteno odradila svoj posao.

Ministar kulture, poznati reziser Unkovski ovim potezom pokusava da unosi koliko-toliko red u izdavackom haosu koji vlada u zemlji. A jos vise da se kontrolise drzavni novac koji se deli za objavljivanje knjiga. Novina je i to da ubuduce Ministarstvo placa celokupni honorar piscima. I to ne kao dosada, da novac ide preko izdavacke kuce, vec da se honorar isplati direktno na ziro racun pisca. U ministrastvo to se objasnjava zeljom da se onemoguci dosadasnja praktika da izdavaci ne isplacuju honorare piscima i da ih ucenjuju. U Makedoniji vec odavno honorar je nepoznata imenica za ovdasnje pisce.

Bilo kako bilo u Makedoniji se i dalje promoviraju prosecno po pet knjiga nedeljno. Tesko se mogu pamtiti svi ti naslovi a jos teze imena "novokomponovanih" pisaca. Jeste apsurdno ali cinjenice govore da nikada nije bilo teze nego danas da se objavi knjiga ali nikada nije se moglo lakse postati pisac nego sto se moze danas. Dovoljno je da sakupite hiljadu njemackih maraka i da sami platite troskove, a sto se tice izdavaca, njih ima na svaki korak. Postoje i "profesionalni" recenzenti koji za par stotina njemackih maraka spremni su da svaku knjigu proglase znacajnom za ovdasnju knjizevnost. Najteze je bas onim pravim piscima kojima dostojanstvo ne dozvoljava da mole razno-razne "biznismene" da im sponzoriraju knjigu. Zato danas u Makedoniji ima vise izdavaca nego pisaca i sve manje i manje znacajnih knjiga.

U ovakvim okolnostima mozda ministarstvo kulture i nije mogla nisto bolje da uradi od onog sto je uradila: da kroz javni konkurs pruza mogucnost svim izdavackim kucama da konkuriraju sa onim sto smatraju da je "konkurentno". Posebno kad je svima jasno da knjiga u Makedoniji ne moze opstati bez finansisku pomoc od strane drzave. Jer u Makedoniji optimalni tiraz, i to za dobru knjigu od poznatog pisca, svodi se na maksimum hiljadu primeraka. Takav tiraz je daleko od mogucnosti da knjiga bude "roba" interesantna za trziste. Vec odavno ovdasnje knjizare su prenamenjene u turisticke agencije ili radnje gde se prodaju traperice. Ukratko, izdavastvo u Makedoniji nije delatnost od koje se moze ziveti. Ona moze da prezivi samo ako je finansira drzava. Pise: Anastazija PAVLOVA