"KAPITALISTA" NA CELU SOCIJALISTICKE PARTIJE

AIM, 29.05.1996

Izbor prvog coveka jedne marginalne politicke partije cije se ucesce u makedonskoj vlasti do sads svodilo uglavnom na uspesno statiranje, mogao bi pomutiti racune onima koji su polako poceli uzivati u "nepodnosljovoj lakoci vladanja". Na vanrednom kongresu Socijalisticke partije, jednog od partnera u koalicionoj vladi, naime, za novog predsednika izabran je Ljubisav Ivanov - Yingo, jedna od najpitoresknijih i najkotroverznijih figura savremene makedonske politicke pozornice. Prema nekim procenama, ova bi cinjenica mogla pomenutu pozornicu uciniti daleko atraktivnijom nego li je do sada bila.

Ivanov je zaposeo predsednicko mesto, koje je ostalo upraznjeno posle smrti osnivaca partije Kire Popovskog, potpuno ocekivano, pre svega zahvaljujuci cinjenici da mu je konkurencija bio anemicni "depersonalizirani" Blagoje Filipovski, covek koji je uspesnom primenom postupka negativne selekcije i medjupartijskih ukrstenica, iz duboke anonimnosti uskocio direktno na potpredsednicko mesto u Sobranju Makedonije. Novi predsednik, sasvim suprotno, jedan je od legendarnih likova makedonskog politickog folklora i sto se tice njegovih "referenci" ima ih i previse za neke drugacije titule, ali nekako, barem na prvi pogled, ne "stoji mu" da bude na celu politicke stranke klasicne leve orentacije.

Ljubisav Ivanov je po profesiji "generalni direkor" i sudeci prema vremenu koliko dugo ostaje u tom prilicito nestalnom zanimanju (prema upornim biografima vec gotovo trideset godina je generalni direktor rudnika mermera iz gradice Kratovo), meze se smatrati veoma uspesnim poslovnim covekom. Uostalom, iza njega su imopozantni rezultati minulog rada. Mada stepen njegovog pravnog vlasnistva nad svim dobrima nikada nije bio predmet temeljnije ekspertize ni strucnjaka ni medija, Ivanov se, osim pomenutog rudnika, smatra istinskim posednikom lanca trgovina i hotela koji se prosirio daleko izvan atara maticne opstine, jedne relativno mocne televizijkse stanice i fudbalskog kluba koji je osvojio ovogodisnje prvenstva Makedonije. neki zlobnici, doduse, uspeh njegovog kluba vezu za cinjenicu da je Ivanov i predsednik nacionalnog fudbalskog saveza, ali nekoliko pokusaja je da se ta veza i dokaze odmah su propali. Da li je neka iskustva iz svog alternativnog (fudbalskog) zivota primenio i prilikom izbora moze da posvedoci samo Ivanovljev izborni promotor Velibor Dzarovski, najpoznatiji mesetar na balkanskim prostorima.

Jedan od najbogatijih Makedonaca nasao se tako na celu partije koja se zove socijalisticka i koja bi, barem doktrinarno mada se to u ovdasnjem politickom zivotu ne smatra obaveznim, trebalo da se zalaze za politicke procese koji bi reafirmisali drustveno vlasnistvo, dakle za ono sto je potpuno suprotno privatnim i politickim dostignucama novog socijalistickog predsednika. Povremene, toboze principijelne, zamerke aktuelnoj vlasti na njenoj doslednoj implimentaciji "brutalnog kapitalizma" kako ovdasnji proces privatizacije kvalifikuje lider opozicione partije VMRO-DPMNE Ljupco Georgievski, te sugestije u vezi sa mogucim socijalnim olaksicama "zrtvama" tog procesa od strane Ljubisava Ivanova, ne bi se smele tumaciti nikako drugacije nego kao cinicno koketiranje koje je, eto, urodilo plodom.

Ljubisav Ivanov na celu socijalisticke partije je jedan ocigledni politicki "kontradikcio in adjekto", u normalnom okruzenju primer bez presedana, ukoliko neko jos uvek ne veruje u jedinstvu suprotnosti. Njegovo preuzimanje socijalistickog barjaka, ucinilo je politicke partnere u aktuelnoj vladi vidno nervoznim. Socijalisticka partija, sa svojom slabasnom bazom u parlamentu, ima sasvim pristojno mesto u izvrsnoj vlasti, barem ako se gleda personalno. Zato je izmedju socijalista i njihove ideoloske brace socijaldemokrata koji, inace, kontrolisu polovinu klupa u parlamentu, a pre svega zbog stabilnosti kabineta ukoliko bi se iz vlade povukli albanski ministri, do sada postojala precutna saglasnost o svim bitnim pitanjima. Dolazak veoma ambicioznog lidera SP mogao bi uobicajeni sklad uciniti problematicnim. U svojim predkongresnim nastupima Ljubisav Ivanov je najavljivao, a u prvim izjavama u svojstvu sefa partije i potvrdio, da ga nece interesovati "satelitska uloga" u koalicionoj vlasti i da ce se boriti za "dostojanstvenije" mesto svoje partije i ravnopravno partnerstvo.

Kada ce napraviti prvi korak u pomenutom smeru za sada se ne moze pretpostaviti, ali su partneri iz vlasti, dakle u vladajucem Socijaldemokratskom savezu, ocigledno na to unapred bili spremni. Zbog toga je bila i otvorena podrska protukandidata Filipovskom koji se, uzgred, smatra poverljivim covekom SDSM. Istovremeno, u medijima naklonjenim vlasti, ali i u onima sto su radi za sebe vole cuti da su nezavisni, moglo se procitati poprilicna kolicina diskvalifikacija na ime Ivanova. U kategoriju udaraca ispod pojasa mogu se ubrojati oni u vezi sa njegovim javnim i tajnim kontaktima sa "sestrinskom" partijom koja gospodari na severu i navodnoj naklonosti Beogradu. Ivanov je oduvek, pozivajuci se na prirodnu povezanost, ukazivao na potrebu bliske saradnej sa Srbijom i to nikada nije ni krio. Sada ga difamiraju zbog krsenja nekadasnjih medjunarodnih sankcija prema SRJ i enormnih zarada na tim poslovima, kao da se u Makedoniji neko uopste moze pohvaliti da nije ucestvovao u toj osnovnoj privrednoj delatnosti tokom protekle dve tri godine..

Ne tako davno, na slisnim mukama je bio i lider Liberalne partije Stojan Andov, ali liberali su se povukli iz koalicione vlasti i presli u opoziciju. Prema nekim procenama, slicno bi mogao reagovati i Ljubislav Ivanov, tim pre sto se o priblizavanju ove dvojice vec uveliko govorka. Na kraju, ne bi se smele zaboraviti ni neke druge personalne spekulacije. Socijalisticka partija bi, naime, lako mogla politicki reanimirati Vasila Tupurkovskog, cija se senka sve ove godine preteci nadvija nad aktuelnu makedonsku politicku elitu. Pise: Tomi ELEKSIEVSKI