TORTURA NAD SVEDOCIMA

Beograd May 27, 1996

Posledice poseta Elizabete Ren pribojskim selima nastanjenim Muslimanima

Nakon sto su pocetkom maja specijalini izvestilac Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Elizabet Ren i istrazivac Fonda za humanitarno pravo Antonela Riha posetili neka od pribojskih sela

  • na granici SRJ i BiH - i razgovarali sa Muslimanima, nad ziteljima tih sela organi milicije Srbije, po svedocenju samih mestana, vrse pravu torturu nad ucesnicima i svedocima razgovora

AIM, Priboj, 27.5.1996.

"Ne znam kako ce se tumaciti ovo sto cu vam reci, ali verujete, istina je, da uvek - kad god nas poseti neka medjunarodna organizacija, ili novinari - pocinju prave muke za nas...Svaka cast gospodji Ren, hvala joj na poseti i naporu koji cine da nam pomognu, ali bojim se da nama, ovde, jedino moze pomoci onaj o'zgo." Ovim recima je u nedelju, 26.maja 1996. godine, nas sagovornik, Musliman iz pribojskog sela Zaostro ( na tromedji Srbije Crne Gore i BiH) komentarisao "ucinke" nedavnih poseta ovom i jos par sela specijalnog izvestioca za ljudska prava pri Ujedinjenim nacijama Elizabet Ren i istrazivaca Fonda za humanitarno pravo, Antonele Riha.

Gospodja Ren je, podsetimo, pocetkom maja ove godine u okviru ispitivanja stanja ljudskih prava na podrucju bivse Jugoslavije, posetila opstine Prijepolje i Priboj i tom prilikom obisla pribojska sela Sjeverin i Kukurovice u koje se - zbog specificnog geografskog polozaja veza - stize preko teritorije srpskog entiteta u okviru celovite BiH. Potom, u povratku u Priboj, gospodja Ren je razgovarala sa porodicama i rodbinom otetih Muslimana iz voza u stanici Strpci i autobusa u mestu Mioce (22.10.1992.) u Republici Srpskoj.

Tri dana kasnije, Antonela Riha, Ekrem Hadzic predsednik humanitarnog drustva "Zaman" iz Novog Pazara, Smajo Polimac, sekretar SDA Sandzaka, Rasim Ljajic, predsednik SDA Sandzaka i Kornelija Sobrai, sluzbenik britanske ambasade u Beogradu obisli su sela Zaostro, Zabrnjica i Sastavke i tom prilikom razgovarali sa tamosnjim Muslimanima o uslovima zivota i problemima u vezi toga.

Na konferenciji za stampu u Priboju gospodja Ren je izjavila da se po prvi put upoznala sa problemima Muslimanima, mestana pomenutih sela, a takodje i sa problemima Muslimana, koji su se, nakon 22.oktobra 1992. godine iselili iz tih mesta. Specijalni izvestila UN za ljudska prava posebno se osvrnula na saznanje da Muslimani iz desetak pribojskih sela nemaju slobodu kretanja, odnosno da ne smeju putovati magistralnim putem Priboj

  • Sjeverin koji svojim dvotrecinskim delom prelazi preko teritorije RS, vec kako je naglasila "moraju putovati zaobilaznim, duzim putem, peske." Zakljucujuci konferenciju za stampu gospodja Ren je rekla da planira vise akcija u cilju istrazivanja i rasvetljavanja pomenutih problema.

  • Deset dana nakon posete gospodje Ren, i pet dana posle naseg obilaska ta tri sela, u sediste SDA u Priboju, poceli su iz tih sela dolaziti ljudi i pricati o policijskoj torturi nad njima

  • kaze gospodin Smajo Polimac, inace i predsednik Stranke demokratske akcije (SDA). - Mi ovde - nastavlja on - imamo nekoliko izjava ljudi koje su policajci na krajnje brutalan nacin ispitivali, trazeci od njih da im otkriju sadrzaje razgovora sa delegacijama koje su ih posetile. Sve to sto se tamo dogadja, u sta se mozete i sami uveriti, nije nista drugo nego drzavna politika, drzavni teror, sa krajnjim cilje etnickog ciscenja. Ti ljudi tamo znaju mnogo, znaju sta se desavalo, pogotovo 1992. i
  1. godine i drzavni organi njih zele zastrasiti da bi se prikrili zlocini koji su se dogodili u tim selima, a cije su zrtve tamosnji Muslimani.

To, zakljucuje Polimac, mora znati i javnost u Srbiji i javnost van Srbije i Crne Gore.

  • Ja, iskreno receno, ne ocekujem da ce pomenute zlocine i sve sto se dogadjalo sa Muslimanima u tim selima osuditi domaca javnost, a pogotovo dve vladajuce stranke, SPS i JUL, ali u krajnjem slucaju, ne treba tim ljudima podrska javnosti, njima treba samo slobode koje nemaju od 1992. godine - dodaje on.

Treba znati, naime, da je u selima Zaostro, Zabrnjica i Sastavci pre rata zivelo oko 300 Muslimana. Nekoliko meseci po izbijanju rata vecina njih je, zajedno sa jos oko 2.200 Muslimana iz okolnih sela, napustila svoje domove bezeci - kako su onda govorili i kako danas kazu - ispred seseljevaca, Belih orlova i ostalih vojski i paravojski koje su palile ubijale i pljackale sve sto je muslimansko. U selima su ostali da zive vecinom starci i starice. Oni ne smeju magistralnim putem od Sjeverina do Priboja, koji je dug oko 25 kilometara, jer jednim delom vodi preko teritorije Republike Srpske. Jedan od razloga njihovog straha je otmica 17 Muslimana iz Sjeverina koja se zbila oktobra

  1. godine i do danas nije rasvetljena. Prinudjeni su da se krecu zaobilaznim putevima dugim i po 50 kilometara, kroz planinu i sume da bi stigli do maticne opstine - Priboja. Najvecu pomoc pri kupovini hrane, lekova i ostalih zivotno vaznih stvari, pruzaju im tamosnji Srbi, a povremeno i rodbina dolazeci peske iz Priboja.

Nas sagovornik s pocetka teksta kaze da je, ni sam ne zna kako, preziveo "sve ove ludosti".

  • Sve sto vam kazem, evo spreman sam koliko sutra da kazem u oci ministru srbijanske policije, gospodinu Sokolovicu, pa i samom predsedniku Milosevicu. Ali, dok oni ovde ne dodju, nemoj da pominjes moje puno ime - upozorava Ekrem i potom, skoro u dahu, nastavlja:

  • Pre rata ziveo sam u Zaostru sa majkom, ocem, suprugom, i troje dece, dva brata i njihovim porodicama. Od oktobra 1992. tamo su jedino ostali da zive otac Hajro i majka Vasvija. Majka je nepokretna, a otac ima 65 godina i jedva se krece. Mi, ostali, morali smo napustiti selo i, evo nas sada - zivim u iznajmljenom stanu u Priboju, jedan brat je u Nemackoj, a drugi u Mostaru. Na meni je ostalo da se brinem o roditeljima, da im od moje plate, a to je 65 dinara, kupujem namirnice i pesaceci po osam sati u jednom pravcu, odnesem u selo. U tim selima je proteklih meseci bilo mirno. Evo, ja sam u aprilu proveo u selu 20 dana i za to vreme nisam video nijednog milicinera. I tamosnji Srbi i Muslimani su bili u dobrim odnosima, pomagali jedni drugima. Medjutim, nakon posete humanitaraca i politicara tamo je nastao pravi haos. Patrole milicije iz stanice u selu Kukurovici su okupirale selo i pocele danonocni proces ispitivanja. Interesovali su ih razgovori koji su vodjeni sa humanitarcima i politicarima - prica nas sagovornik.

Ilustrujuci sta je bilo u "danima posle" posete, Ekrem prepricava svoj proslonedeljni razgovor sa majkom. Veli da mu se majka pozalila na upad milicije u kucu, koja ju je ispitivala. Odogovorila je da nista ne zna. Na kraju su joj rekli: "Saznacete vi jednog dana, svi"!

Nas sagovornik nastavlpjajuci svoju dugu ispovest tvrdi da, uprkos svemu sto se poslednjih godina dogodilo, Srbi i Muslimani su u pribojskim selima dokazali da je moguce ziveti zajedno, ali da to "izgleda ne odgovara nekim ljudima sa strane".

(AIM) Zoran Tmusic

Antrfile:

Fond za humanitarno pravo je 23. maja uputio pismo Ministrastvu unutrasnjih poslova Srbije, ministru Zoranu Sokolovicu, upozoravajuci ga na postupanje pripadnika SUP-a Priboj prema mestanima sela Zaostro, nakon njihovog razgovora sa istrazivacem Fonda... Prema saznanjima Fonda "ljudi u selu Zaostro su ispitivani o tome ko je dolazio u selo, s kim je razgovarano, o cemu je razgovarano i sta je ko iz sela rekao." Strah je zavladao ljudima.