NISAM LOBISTA - SVE JE NORMALAN POLITICKI PROCES
Dzon Kenedi, prijatelj Srbije i Crne Gore
Za nepunih 29 godina zivota, Dzon Kenedi, alias Dzon Gvozdenovic, uspeo je da udje u "Who is who", da zavrsi najbolje britanske skole, da ima istaknute funkcije u podmlatku torijevaca a zatim bude i blagajnik Saveta te partije za Istocnu Evropu, pa i kandidat iste partije za britanski Parlament. Osim sto je usao u "Who is who", Kenedi je istrazivac u tim koji radi za britanskog ministra odbrane, Malkoma Rifkina, a vec vise od godinu dana zaposlen je i kao privatni sekretar princa Majkla od Kenta. Nasoj publici uglavnom je poznat kao redovan posetitelj Beograda o cemu, takodje redovno, izvestava drzavna TV. Nedavno je kenedi uhapsen pod sumnjom, kako je javila sva britanska stampa, da je "Pokusao da ucenjuje princa Idrisa", pretendenta na libijski presto, koji zivi u londonskom egzilu. Kenedi je, kako sam kaze, pusten posle samo nekoliko sati, a oko celog slucaja koji vodi MI 5, cuvena britanska obavestajna sluzba, podigla se prilicna prasina.
Kenedi je, kad smo (preko sekretarice) zamolili za intervju, pristao, ali je zbog odlaska na put ponudio varijantu "faks-intervjua". Dakle, ovo su pitanja i odgovori koji su razmenjeni putem "faksa", sto intervju cini specificnim.
* Izgleda gotovo neverovatno da neko sa samo 29 godina postigne ono sto britanska stampa o Vama navvodi. Ko ste Vi, zapravo, gospodine Kenedi, koje je Vase pravo ime?
- Zasto bi bilo neverovatno za nekoga ko ima samo 29 godina da postigne nesto u karijeri koju je sam izabrao? Na kraju, nas uspeh ne zavisi od nasih godina. Ne poznajem nikoga ko je glasao za nekoga samo sto taj ima 57, 41 ili 79 godina, postoje drugi faktori, i ja bih pre rekao da glasaci i ne znaju starost svojih kandidata. Koliko ja vidim - ako si dovoljno dobar, onda imas i dovoljno godina. To je vrlo jednostavno.
Opredelio sam se za politicku karijeru kad sam imao 16 godina, i otad u tom pravcu radim. Deset godina sam radio kao istrazivac u Parlamentu, za clanove parlamenta i kabinetske ministre. Za partijsku kandidacionu listu nominovala su me dva kabinetska ministra i privatni sekretar margaret Tacer. Pokusao sam u nekoliko oblasti i najzad mi je Barking u istocnom Londonu ponudio da postanem kandidat konzervativaca za izbore koji su predstojali. To je vrlo jednostavno.
Sve to nijje tako neverovatno, u britanskom Parlamentu sede poslanici svih uzrasta i to je dobro. Napomenuo bih da ste u Jugoslaviji imali poglavara drzave, kralja Petra I, koji je od svoje 18. godine vladao bez regenta, a mi smo u Britaniji imali premijera Vilijama Piba, koji je imao 21 godinu.
Sto se tice mesta privatnog sekretara clana britanske kraljevske porodice, ponudjeno mi je i bio sam pocastvovan da ga prihvatim. Iako sam najmladji privatni sekretar, to nije nesto osobito i po svoj prilici nastavicu da radim taj posao sve dok se smatram sposobnim da obavljam nalozene duznosti.
* U Beogradu se tvrdi da ste se ranije predstavljali kao rodjak karadjordjevica. Nedavno su jedne britanske novine objavile da ste "minorni crnogorski aristokrata". Sta je istina?
- Veseli me kad novinar pocinje pitanja frazom "tvrdi se u Beogradu". Za pretpostaviti je da svaka tvrdnja ili glasina koja ima ikakvog smisla treba da bude malo preciznija, na kraju, Beograd je veliko mesto i neobicno je da tvrdnje ili glasine nemaju svoje poreklo, autora.
Gde sam ja to sebe predstavljao kao rodjaka Karadjordjevica? Ako mozete to da mi akzete, ja mogu da odgovorim na pitanje. Koliko ja znam, princ Vladimir je u jednom TV intervjuu govorio o meni kao svom dalekom rodjaku. Zapravo, jedna polovina moje porodice je iz Crne Gore i kao takva ima jugoslovenske srodnike.
Taj deo porodice se prezivao Gvozdenovic i bili su veoma aktivni u Crnoj Gori pre Prvog svetskog rata. Moj predak, general Gvozdenovic, bio je general u vojsci carske Rusije i u carskom drzavnom savetu. Kasnije je radio kod kralja Nikole, bio je prvi ambasador u Vasingtonu, a zatim sef crnogorske vlade u egzilu. Ostatak Prvog svetskog rata bio je general u francuskoj vojsci, da bi mu kasnije kralj Aleksandar dao poziciju generala (penzionisanog) Jugoslovenske kraljevske vojske. Sva njegova braca bili su oficiri u Crnoj Gori i povezani sa dvorom kralja Nikole.
Petar Gvozdenovic se ozenio Jokom Vukotic koja je bila tetka Zorke Petrovic - Njegos. Ona se udala za princa Petra od Srbije i rodila kralja Aleksandra I od Jugoslavije. Eto, to su veze Gvozdenovica sa Karadjordjevicima.
Sto se tice Kenedijevih u mojoj porodici, moja majka je Skotlandjanka i Kenedi je njeno prezime i ja sam ga dodao prezimenu svog oca, sto je bilo sasvim razborito, s obzirom da sam se nasao u Britanskom parlamentu. To je, bojim se, jednostavno i prilicno neuzbudljivo objasnjenje moga prezimena, narocito kada se uporedi sa nekim od neverovatnih objasnjenja koja su se pojavila u pojedinim beogradskim medijima.
* Koji su Vasi odnosi sa Slobodanom Milosevicem i Radovanom karadzicem? Tokom 1991. i kasnije kada ste posecivali Srbiju, uvek ste na drzavnoj TV bili predstavljani kao "dobar prijatelj" i "kandidat za Britanski parlament". Da li ste Vi "vodeca figura medju militantnim Srbima koji su nasli utociste u Britaniji"? zasto ste putovali u Beograd krajem prosle godine?
- Ja sam, zajedno sa clanovima Britanskog parlamenta iz svih partija, sreo obojicu i imao prilike da diskutujem o jugoslvoenskoj krizi sa njima. To je bilo veoma korisno i zanimljivo, s obzirom da sam tamosnju politicku situaciju pratio od samog pocetka za potrebe Saveta Konzervativne stranke za Istocnu Evropu.
Ako sam, kao sto tvrdite, opisivan kao prijateljski nastrojen prema Srbima i kandidat za Britanski parlament na drzavnoj TV ili negde drugde, onda, koliko ja shvatam, to su pre konstatacije cinjenica nego misljenja. Mozda vi mozete meni objasniti koji od ova dva opisa nije tacan, ili, recimo, zasto nezavisni mediji za vas ne bi rekli da ste novinar, kad, na kraju, vi to zaista jeste?
Sto se tice vodece figure medju militantnim Srbima u Britanijji, samo cu ukazati na to da se na Zapadu gotovo svi Srbi opisuju kao militantni. Treba da pazite da ne prihvatite neku terminologiju samo zato sto je ona opste prihvacena. Postoji mnogo srpskih organizacija u Britaniji i gotovo jedino sto im je zajednicko jeste da nisam clan nijedne od njih. Sugestije da sam vodeca figura bilo koje grupe, militantne ilii ne, je smesna.
Sto sam dolazio u Beograd prosle godine? A zasto ne bi trebalo da dodjem? Sreo sam se sa mnogim svojim prijateljima, a gde i zasto putujem je stvar koju niti treba niti nameravam da objasnjavam.
* Da li je tacno da nameravate da se ozenite princezom Lavinijom, usvojenom kcerkom Andreja karadjordjevica, cija je supruga sestra princa Filipa?
- Princeza lavinija je kcerka princa Andreja i princeze Kire (pinceza Kira od Leinengena pre nego sto se udala za Andreja). Ona se rodila pre nego sto se princ Andrej razveo razveo od svoje prve zene, pa je potom bila formalno usvojena i pose vencanja svojih roditeja od rodjaka kraja Petra, dobia tituu Krajevskog Visocanstva i Princeze. Bilo koje planove da Lavinija i ja mozda imamo, to je nasa privatna stvar i ja ne nameravam da o tome govorim javno, sigurno ne u novinama.
* U Beogradu se pronose tvrdnje da su kancelarije koje imate u Londonu obezbedjene zahvaljujuci vlastima u Srbiji i da ih je to kostalo izmedju 170.000-220.000 funti. Da li je to bio nacin da se kompenzuje Vas posao lobiste?
- Opet vi sa svojim "tvrdnjama u Beogradu". I ove kao i druge tvrdnje su pogresne. Kancelarije u Londonu nisu mi obezbedile srpske vlasti i nisu kostale 170.000-220.000 funti.
* Koliko dugo poznajete princa Idrisa Abdulah Abid al-Sanusia? Kako ste se upoznali? Bili ste prijatelji. On je ucestvovao u Vasoj poslanickoj kampanji.
- Poznajem Idrisa gotovo deset godina i naglasavam da Idris nikada nije tvrdio da ga ja ucenjivao. On je podneo zalbu protiv nekog drugog, a otkad sam ja bio ispitivan od strane policije povodom te zalbe, Idris, njegova zena, njegov sin, Lavinija i ja bili smo u Finskoj na odmoru zajedno.
* U Beogradu kruze glasine da ste zapravo bili hapseni zbog navodne trgovine oruzjem u Severnoj Africi. Zato Vas slucaj vodi MI 5, kazu glasine. Da li verujete da se "slucaj" ne vodi zbog Vas, vec da bi se uhvatila neka "krupnija riba"? Verujete li u zvanicnu verziju za Vase hapsenje?
- Opet Vi. Neka izadju ti autori glasina i javno kazu sta imaju u vezi sa Severnom Afrikom i ostalim. Ako su hrabri da to urade, ja cu biti hrabar da ih pozovem da pokazu dokaze za ove detinjaste optuzbe. Naravno, ja cu to uraditi putem sudova, tako da svaka strana ima nesto da izgubi. Na nesrecu, ljudi koji izmisljaju taakve glasine su generalno kukavice i retko pozele da budu povezani sa svojim fantazijama. Velika je zalost da takva imaginacija ne moze bolje da se iskoristi.
Moj vam je savet da kao novinar budete selektivniji prema nevaznim tvrdnjama i "beogradskim glasinama". Nema govora o trgovini oruzjem, narocito ne u Severnoj Africi. Da u tome ima ikakve istine, verovatno je da bi se o tome do ovog momenta znalo ili komentarisalo. Vecina ljudi bi pokusala da utvrdi poreklo takvih tvrdnji pre nego sto ih shvati ozbiljno. Da vam je receno da me policija ispitivala pod sumnjom da sam grof Drakula, da li biste mi o tome postavljali ozbiljna pitanja?
* Da li jos odlazite u policiju na saslusanja? Neki ljudi ovde u Londonu tvrde da ste vidjeni kako posecujete policiju na Belgreviji. Da li je to tacno?
- Sa policijom sam razgovarao samo jednom, 6.decembra, i taj razgovor je trajao sedam minuta. Bilo je to na njihovo trazenje, ali na mestu i u vreme koje je meni odgovoaralo. Ako vi sugerisete da "ljudi u Londonu" od onda na Belgreviji i cekaju da ja prodjem, onada se bojim da se neko sa vama segaci. Ukratko, nisam posecivao policiju na Belgreviji i otuda nisam mogao da budem vidjen da to radim.
* Da li ste zaista srpski lobista? Da li ste i dalje u kontaktu sa Milosevicem i Karadzicem? Ako jeste, kako je to izvodljivo posle njihovog medjusobnog razlaza? Kojem od njih dvojice ste politicki slicniji?
- Ja sam zainteresovan za razvoj situacije u bivsoj Jugoslaviji. Od samog pocetka je jasno da nema resenja jugoslovenskog problema bez saglasnosti srpskog entiteta. To je ocigledno, narocito ako imate u vidu geostrateski polozaj Srbije i to kombinujete sa pozicijom i snagom Srba van Srbije i takodje sa cinjenicom da su Srbi najveca etnicka grupa na Balkanu.
To je politicka realnost i to sam glediste izneo mojim politickim kolegama. Razgovarao sam sa politicarima jer sam se bavio ovim konfliktom i njegovim politickim kontekstom. Razgovarao sam i sa politicarima sa kojima se slazem i sa onima sa kojima se ne slazem. U Britaniji, nazalost, za razliku od onog sto sam video u Srbiji, i ljudi koji imaju dijametralno suprotna misljenja mogu da vode konstruktivni dijalog, to je znak zrelosti demokratskog procesa, nesto sto ce se, nema sumnje, dogoditi i u Srbiji.
Cesto sam razgovarao sa Pedijem Esdaunom, poslanikom u Britanskom parlamentu i liderom liberal-demokrata, koji bi se mogao opisati kao neko ko generalno ima antisrpske poglede. Sa spoksmenom coveka koji je u Laburistickoj partiji zaduzen za odbranu razgovarao sam i isao zajedno u Jugoslaviju. Ovi ljudi pokazuju volju da pokusaju i da razumeju problem, oni mene vide kao jedan izvor misljenja sa kojim mogu da diskutuju ideje i mogucnosti. Oni mogu da se ne sloze sa mnom, ali konverzaciju smatraju, ako nista - korisnom. Kako bilo, ne mislim da me takvi dijalozi cine lobistom, to je deo normalnog politickog procesa razmene ideja i pogleda na vazna pitanja.
Prilicno je tuzno ako ljudi vode politiku vise kao destruktivni nego konstruktivan proces. Steta je takodje ako politicari vide zloupotrebu necije privatnosti kao legitimno politicko orudje. To je zapravo nesofticirano i primitivno i generalno vodi u zloupotrebu bilo koje postojece demokratske strukture.
Zasto trazite da se opredelim izmedju Milosevica i Kradzica? Sta je smisao vaseg pitanja, da li bilo kojem od njih trebam ja da bi bio u pravu i da li stavljanje na stranu pomaze situaciji, odnosno da li nesto doprinosi opstoj polarizaciji?
Antrfile:
Sta zna "Sandej tajms"?
Sta je negdasnju uzdanicu srpske propagandne masinerije odvelo iza resetaka britanskog zatvora? Istraga koju vodi u svetu poznata policija tereti ovog 29-godisnjaka, rodjenog u Beogradu, da se bavio ucenjivanjem jednog libijskog princa, inace pretendenta na nepostojeci libijski presto. Detalji dosijea obavestajne sluzbe koja je Kenedija pratila dve godine, dopreli su do "Sandej tajmsa", i iz njih se moze naslutiti, tvrdi ovaj list, da je ovaj "jugoslovenski aristokrata glavna figura u mrezi militantnih Srba koji su uporiste nasli u Britaniji".
Antrfile:
"Nisam zrtva MI 5"
Obicni ljudi, odana publika TV Srbije, bila je istinski iznenadjena Vasim hapsenjem. Izgleda da ste i Vi bili. Za koju vrstu ucene ste optuzeni? Sta ste mislili kad ste rekli "sumnjam da moje hapsenje povlaci sira pitanja koja mogu biti ravna zlonamernoj obavestajnoj klevetnickoj kampanji"? Zasto mislite da ste zrtva MI 5 ?
- Ne razumem sasvim sta podrazumevate pod terminom "obicni ljudi", licno ga ne bih upotrebljavao, jer pociva na pemisi da su drugi "specijalni". To je nepotrebno tvrdoglavo, narocito u kontekstu vaseg pitanja. Cak ako i postoji borba izmedju drzavnih i nezavisnih medija, vi ne treba da gledate na jedan deo gledalaca kao na imbecile. Mozda ce vas interesovati da znate da je ovo prvi intervju koji sam dao za poslednje dve godine i to ga dajem nezavisnom mediju, ne zato sto podrzavam jedne ili druge, to su vase, a ne moje borbe, vec zato sto sam siguran da su vasi citaoci jednako u stanju da odlucuju kao i gledaoci TV Srbije.
Citat koji mi pripisujete, povodom MI 5, nikad zapravo nisam izgovorio i bice predmet akcije mojih advokata protiv "Sandej tajmsa". Takodje, razmisljamo o slicnoj akciji povodom nekih tekstova koji su se pojavili nedavno u Jugoslaviji. Ja nisam spominjao MI 5. Slucajno znam da su sugestije da me je MI 5 pratio poslednje dve godine - potpuno netacne.