SUMECA TABLETA

Posle sastanka rukovodstava SPS i JUL-a

AIM, Beograd, 26. maj

Rukovodstva Socijalisticke partije Srbije i Jugoslovenske udruzene levice sastala su se prosle srede prvi put posle partijskog kongresa srpskih socijalista, odrzanog pocetkom marta. U stvari, ovaj zakljucak da su se dva rukovodstva sastala "prvi put", moze biti krajnje relativan. Tacan je, ukoliko se racunaju javna saopstenja, ali posto se dobro zna priroda odnosa ovih dveju partija, koje mnogi u programskom, kadrovskom i svakom drugom smislu jedva razlikuju, onda bi se pre moglo pretpostaviti da su se sastajali ne samo vise nego jednom, nego mozda i svaki bozji dan, ali da je upravo sada reseno da se sa time - upozna i javnost.

Sta se time hoce - to je ono sto golica javnu paznju, ali saopstenje o razgovorima sroceno je "po ruski", kao kad je nekada moskovska "Pravda" donosila notice o sastanku sovjetskog Politbiroa, tako da nije lako odgonetnuti zajednicke namere vodece srbijanske partije, i jedne koja je u parlamentarnom smislu apsolutni autsajder.

Sta se, pak, o tome kaze u samome saopstenju? Najbitnije je da se ovde notira konstatacija o "visokom stepenu saglasnosti", kao i to da je "u cilju ostvarivanja interesa svih gradjana, celishodna koordinirana aktivnost i solidarnost u realizaciji istovetnih opredeljenja levice". Zasad se, sluzbeno, navodi, dakle, samo "koordinacija" i "solidarnost". To nije formalna koalicija, ali savez vec jeste, nije spajanje, ali udruzivanje jeste. Jos samo da se potpise papir, i odrzi konferencija za stampu.

Nije poznato kako je saopstenje o razgovorima protumacilo clanstvo ovih, kako sami za sebe vole da kazu, stranaka moderne levice. Srbijanska opozicija je, medjutim, razumela apsolutno sve. I u sastanku, i u saopstenju, videla je mnogo toga. Digla je, stavise, neopisivu graju.

Ni to nije bilo slucajno. Unutrasnji odnosi SPS-a i JUL-a zatvoreni su i za javnost i za opoziciju sa sedam brava, i nema bitnih informacija koje cure napolje. Zato je opozicija, i inace nevesta da prodre barem do periferije zbivanja u ovim partijama, prinudjena na osluskivanja, domisljanja i kombinovanje.

Zato saopstenje, makar onako nemusto sroceno, dolazi posle duga vremena kao prva relativno validna informacija. Sve drugo, pre njega, bile su price, uvek intrigantne, ponekad fantasticne, ali ipak samo nagadjanja bez jaceg oslonca. Iz saopstenja o sastanku rukovodstava SPS-a i JUL-a srbijanska opozicija, koje se to sve najvise i tice, unisono je zakljucila - ne deleci se u tome slucaju na centar i desnicu - da se socijalisti i julovci nalaze na pragu koalicije, stavise - ujedinjenja, i da se spremaju da ujedinjeni odbrane vlast koju imaju.

Julovci, fakticki, vlast nemaju, ali imaju, ako to nije apsurdno kazati, vise vlasti od same vlasti. I oni se, dakle, spremaju da odbrane steceno, mozda hoce i vise ( o cemu ce biti reci kasnije). Iz samog socijalistickog vrha je, uostalom, post festum i poruceno: pa opozicija se ujedinjuje na sve moguce nacine, i ovo je nas odgovor na to ujedinjavanje. Samo sto nisu rekli "partnerstvo za promene", sto je, inace, ujediniteljska parola Srpskog pokreta obnove, Gradjanskog saveza Srbije i Demokratske stranke.

Graja, koju je u opoziciji izazvalo saopstenje sa sastanka od prosle srede imala je onu, vec uobicajenu, boju reagovanja kad su u pitanju dva politicka bloka u Srbiji. Na ostale kojekako, ali na dr Markovic reaguje opozicija prema mustri Pavlovljevog refleksa. Odmah se luci kiselina. Ili, ako hocete nesto blaze, reaguje se u formi onih sumecih vitaminskih tableta koje se, bacene u vodu, same rastvaraju. Saopstenje, koje se sve vise uzima kao neka vrsta deklaracije, upravo je radiilo kao takva tableta. Bez mesanja, i uz glasan sum.

Cini se, naime, da spajanje dveju stranaka, koje je opozicija razumela da dolazi, doista ulazi i formalno u zavrsnu fazu. Nije to samo opoziciona fiksacija, moze se to ovih dana cuti i iz izvora bliskih dvema partijama, u kontaktima koji su po svojoj prirodi anonimni. Reagovanja koja su usledila nakon saopstenja, uzmimo samo ona dvojice portparola ovih stranaka, Ivice Dacica i Aleksandra Vulina, ovo spajanje doduse ne potvrdjuju, ali ga nicim i ne osporavaju.

Mnogi posmatraci, koji stvari poznaju izbliza, smatraju da ne bi trebalo biti dileme oko krajnjeg ishoda ovoga procesa. Pipkanje i postepenost dolaze otud sto se, izgleda, nastoji izbeci bilo kakav sok, i njegove moguce posledice. Zna se, naime, da dr Markovic i njena ekipa ne uzivaju neki preteran ugled u javnosti, sto je pokazalo i proslo glasanje, kao i sve ankete koje se rade i javno i tajno, te se stoga zeli umanjiti steta od naglog spajanja stranaka. Jos pred martovski kongres socijalista, u posve ozbiljno obavestenim krugovima, konstatovane su dileme vodece politicke snage srbijanskog drustva o tome sta da se radi sa julovcima, da li da se proces priblizavanja okonca odmah na kongresu, ili da se produzi.

Videli smo da je produzen, i da je odabrana metoda - korak po korak. Pred kongres, "zamrznuti" lider socijalista, Milosevic, govorio je da ce biti napravljena moderna partija levice (ne precizirajuci koja partija) , a na kongresu je novi generalni sekretar Gorica Gajevic podvukla da ce se raditi ovo sto se upravo radi dva i po meseca kasnije: da ce se intenzivno saradjivati sa levim snagama, koje su izvan njihove stranke.

Kadrovski, medjutim, vec tada, a i znatno ranije, nije bilo dilema o tesnoj vezi dveju strana. Julovci su masovno prebrojavani u vrhu socijalista, uglavnom samo tamo, jer drugde ih malo i ima, a poznati su i slucajevi onih socijalista koji su pali iskljucivo zbog neopreznog i tvrdoglavog suprotstavljanja julovskoj struji i njenome vodji. Dr Markovic poznata je jos od svojih naglasenijih politickih pocetaka, od pre desetak godina - kada je vodila ideolosku komisiju Univerzitetskog komiteta Saveza komunista u Beogradu - po takvome svome radu koji je imao zaverenicke crte. Birala je neverovatno lojalne ljude, sa sistemom delovanja nalik falangi, ili sekti. Nista od toga nije ona, sigurno, zaboravila ni sada. Drugove iz starih dana raselila je po uticajnim mestima jugoslovenske diplomatije, ali su zato stasali novi, nista manje poverljivi i odani, redom u redovima socijalista.

Opisujuci ovako stvari, izgleda kao da smo smetnuli s uma Milosevica i njegov politicki volumen. To je, razume se, prividno, premda stvari treba precizirati na sledeci nacin: Milosevic vodi drzavnu politiku, a njegova supruga partijsku. To sto je on imenovao svog dofena, za vreme dok mu je partijska funkcija ustavnom obavezom zamrznuta, nista ne znaci. Nikola Sainovic, potpredsednik Savezne vlade, koji je taj zamenik, i sad je ucestovao u dogovorima rukovodstava JUL-a i SPS-a, ali sve njegove karte na julovskom su stolu. To je opste poznata stvar u Beogradu, i sire. Milosevicev stvarni zamenik, ili tacnije receno kopredsednik, jeste dr Markovic. Dogovorima kakav je ovaj poslednji, o "koordinaciji" i "solidarnosti", stvoren je jos formalniji prostor za to. Da li ce se i na toj liniji javiti rivalstva? Poznavaoci stvari takvu stvar uopste ne iskljucuju, mada ona sada mozda lici na fantasticnu projekciju.

Pogledajmo, na primer, raspored programatskih naglasaka u vec citiranom saopstenju sa sastanka dvaju rukovodstava: zivot na osnovama ravnopravnosti, jednaka prava za sve gradjane bez obzira na nacionalnu pripadnost, i izgradnja drustva socijalne pravde. Gde su tu nekadasnji socijalisti sa svojom grmljavinom o neravnopravnoj Srbiji, i srpskom nacionalnom pitanju? Naravno, nigde. U procesu ujedinjavanja, oni su, dakle, ti koji imaju da gube svoj identitet, imaju da zaborave na sebe same.

(AIM) Radivoj Cveticanin