DESNICI OD LEVICE
AIM, Beograd, 25.05.96
Srbi u britanskom Torijevskom skandalu
Sta je radio Jovan Zebic u londonskoj firmi koja je izdasno pomagala britansku vladajucu stranku
U Velikoj Britaniji vec nedeljama traje afera oko novca koji je, u vidu donacija, primala vladajuca Konzervativna stranka. Vec na samom pocetku afere ukazivalo se na mogucnost da se medju donacijama, datim upravo u jeku rata u Bosni, nasla i pozamasna suma srpskih biznismena iz krugova oko Radovana Kradzica. Mozda bitanski konzervativci i nisu primali novac od ljudi povezanih sa Karadzicem, ali, kako pokazuje istrazivanje britanskog lista "Inependent", jesu od krugova direktno povezanih sa vladom Srbije. Licnost neposredno vezana za ovu aferu jeste Jovan Zebic, trenutno ministar finansija u vladi SR Jugoslavije, uz to i njen potpredsednik, a od nedavno i glavni koordinator za pregovore sa Medjunarodnim monetarnim fondom, umesto smenjenog guvernera Avramovica. Uz sve ove javne funkcije, Zebic je imao i jednu tajnu: bio je direktor londonske firme "Metta trading".
Prema istrazivanju "Indipendenta", objavljenom u subotu
- maja, tadasnji predsednik Konzervativne stranke Dzeremi Henli je 1994. godine, prema navodima samih Torijevaca, primio nesto "manje od 50 000 funti", kao donaciju za partiju, od vlasnika "Metta tradinga" Zorana Tancica. Sefa Torijevaca je sa Tancicem u decembru te godine upoznao Dzon Kenedi, dugogodisnji konzervativni kandidat za poslanika, inace srpskog porekla. Henli tvrdi da nije imao nikakvog razloga da bude sumnjicav prema Zebicevom poslodavcu Tancicu. Rekao je da se prilikom njihovog susreta za ruckom u ekskluzivnom "Mark's" klubu u londonskom Mejferu uglavnom razgovaralo o konzervativnoj filozofiji. Bilo je jasno da je Tancic srpskog porekla, ali Henliju nije palo na pamet da bi mogao da bude povezan sa Karadzicem, jer mu je ovaj rekao da je u Bosni poslednji put bio 1989. Uz to, Tancic je dve ili tri godine ranije dobio britansko drzavljanstvo, nakon 12 godina zivljenja u toj zemlji. Inace, Tancic je nedavno emigrirao u Francusku.
Sada se, medjutim, ispostavilo da, i ako nije bio povezan sa zvanicnim Palama, sa Beogradom svakako jeste. Zebicevo prisustvo u glavnom odboru firme "Metta trading" jos intrigantnijim cini cinjenica da mu je drustvo pravio i jedan clan ruske vlade, Aleksandar Barin, zamenik ministra za transport. Istina, Zebic je mesto u upravnom odboru "Metta tradinga" zvanicno napustio jula 1993, sto se u firmi danas objasnjava zeljom da se postuju sankcije. Ostaje, medjutim, pitanje - sta je uopste radio jedan srpski ministar na direktorskom mestu u jednoj londonskoj firmi?
Iako je jos prerano donositi definitivne zakljucke, neizbezno se namece paralela sa jednim drugim ministrom, koordinatorom za ekonomska pitanja u srpskoj Vladi Draganom Tomicem, istovremeno direktorom vranjanskog "Simpa," najveceg proizvodjaca, prodavca, izvoznika i uvoznika namestaja u SR Jugoslaviji. Tomic je, uz sva ova zaduzenja, 24.juna 1994. godine imenovan za komercijalnog direktora francuske firme "S. A. G. Andrien et Fils". Odgovarajuci na optuzbe koje je tada iznosila beogradska stampa, Tomic je tvrdio da je njegovo francusko namestenje u interesu drzave, sa naznakom da to ima neke veze sa krsenjem tada jos vazeceg embarga Saveta bezbednosti UN protiv Srbije i Crne Gore.
Tehniku o kojoj je rec poblize je opisala administracija SAD u materijalu publikovanom 13. aprila 1995. godine, koji je sadrzao listu firmi sa kojima je americkim kompanijama tada bilo zabranjeno da saradjuju. U publikaciji je takodje objasnjeno da su neke od njih registrovane u trecim zemljama i navodno imaju privatne vlasnike, ali su zapravo samo paravani kojima upravljaju srpske vlasti. Na toj listi nasla se i kompanija "Metta trading", Zebicev poslodavac.
Ispostavilo se da je ova kompanija zapravo samo produzena ruka beogradskog "Jugometala", ciji su ljudi na zadatku, slicnom londonskom, bili uhapseni i osudjeni u Dizeldorfu juna 1993. goidne. Nemacka firma - paravan za "Jugometal" - zvala se "Metalia".
"Jugometal" - "Metalia" - "Metta"? Zebic i njegove kolege nisu pokazale bas previse maste u ovom slucaju. Ali zato jesu ranije, kada je trebalo namaci sav taj novac koji je kasnije iznosen u inostranstvo.
Do tih impozantnih suma se doslo primenom najmanje dva plana u cijoj je izradi i izvodjenju Zebic morao debelo ucestvovati. Kao viceguverner Narodne banke Srbije bio je 1990. ukljucen u operaciju poznatu pod imenom "Upad u platni sistem". Tom prilikom je srpska vlada tajno stampala velike kolicine dinara koje je koristila za otkup cvrste valute, pljackajuci tako saveznu kasu tada jos postojece SFRJ. Tako stecene pare zavrsile su na Kipru i drugim mestima, i u firmama poput londonskog "Metta tradinga".
Drugi, verovatno i najveci, izvor tvrde valute za takve svrhe bila je hiperinflacija koja je besnela Srbijom i Crnom Gorom od 1991. do kraja 1993. godine, kada je dostigla visinu od nekoliko oktiliona procenata na godisnjem nivou (oktilion je brojka sa 27 nula). Tolika inflacija potpuno je obezvredila sve plate, profite, ustedjevine i rezerve, kako pojedinaca tako i preduzeca. Zarada je odlazila dobrim delom u inostranstvo, gde se koristila za pospesivanje srpskih ratnih napora i odrzavanje Milosevicevog rezima, ali je dobar deo para, prema tvrdnjama srpske opozicije, usput zavrsavao u privatnim dzepovima organizatora ove tajne operacije. Jovan Zebic je bio jedan od najodgovornijih za planiranje i sprovodjenje hiperinflacije - u to vreme nalazio se na mestu ministra finansija u srpskoj vladi.
Za sve ove vazne zadatke - kao i za najnoviji (koordinator za prgovore sa MMF), Jovan Zebic se izborio dugogodisnjim dokazivanjem. Ovaj ekonomista je bio clan Saveza komunista od 1960. i lestvicama hijerarhije peo se dugo i uporno, pocev od mesta u opstini, preko gradskog sekretara za finansije, do polozaja viceguvernera. Dugo se ni po cemu nije posebno isticao u sivilu cinovnicke nomenklature, sto je, po svemu sudeci, i sam vise voleo. Ipak, povereni su mu zadaci koji su, pre ili kasnije, morali da ga izvuku pod medijske reflektore.
(AIM) Dragan Cicic